Копаоник је планински масив на југу Србије, у близини Косова и Метохије. Највиша тачка овог планинског венца је Панчићев врх са надморском висином од 2.017. Средишњи део висоравни проглашен је националним парком 1981. године, који данас покрива површину од 121,06. На његовим падинама налази се ски-центар Копаоник, једно од највећих скијалишта у југоисточној Европи.

На Копаонику, односно Панчићевом врху, налази се маузолеј Јосифа Панчића по коме овај врх и носи име, док је у близини база Војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода између 12. и 15. века. Захваљујући развијеном туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.

Геолошки састав У грађи Копаоника учествују све три групе стена. Његово језгро сачињено је од интрузивне масе тоналитског гранита, кога од серпентинске масе одваја зона шкриљаца. Меридијански правац пружања гранитног језгра одредио је и правац пружања главног била Копаоника. У састав ове планине улазе још андезит и дацит, изливне магматске стене, односно кречњаци и пешчари, који се према начину постанка класификују као седиментне стене. Најважније руде Копаоника налазе се у поменутим изливним магматским стенама.

Ранији назив највишег врха био је Суво Рудиште, а потицао је од многобројних рудних жица које избијају око њега. Ово је био један од бројних топонима који указују на рудно богатство Копаоника.

Рељеф Копаоник има карактер хорста јер је са свих страна ограничен раседима (доњоибарски, жупски, западноморавски и косовски).

Рашчлањен је долинама, између његових врхова налазе се превоји, а на планинским странама јављају се површи (флувијална копаоничка површ). Средишњи део планине је пространа, флувијална заталасана површ висока око н. в., која се назива Равни Копаоник. Око површи се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017), Караман (1934), Гобеља (1834) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590), Шаторица (1750) и Оштро копље (1789), између којих су широке преседлине.

Са западне стране, од Ибарске магистрале, воде два пута за Равни Копаоник, један од Биљановца уз Јошаничку реку, а други од Руднице; и са источне стране од Крушевца и Топлице преко Брзећа. Од Равног Копаоника одваја се његов источни огранак са спуштањем на превој Мрамор (1140), затим се пење ка Великој огледни (1359) и таласастим гребеном Врата (1072), Почар (1163) завршава са Јаворцем и његовим врхом Журла (869), спуштајући се стрмо у Јанкову клисуру која га одваја од планине Јастребац.

Врхови на Копаонику¹ Име Висина (-{m}- нмв) Напомена Кукавица (Јадовник) 1726 део централног масива Треска 1622 део централног масива Вучак 1714 налази се на Бањском делу централног масива Оштри крш 1741 Велика Гобеља 1934 део централног масива Велики Караман (Вучји крш или Вучак) 1936 део централног масива Мали Караман 1917 део централног масива Суво Рудиште 1976 део централног масива Панчићев врх 2017 део централног масива Бугарин 1636 део централног масива Небеске столице 1913 део централног масива Бећировац 1782 део централног масива Војетин 1561 део централног масива Дебела глава 1379 Велики Чир 1369 Пилатовица 1703 Мусинац 1725 Шаторица 1750 Оштро копље (Бајрак) 1790 највиши врх јужног Копаоника Барељ 1583 Мањи врхови централног дела масива Копаоника² Име Висина (-{m}- нмв) Напомена Мала Гобеља 1854 Маркове стене 1721 скупина великих гранитних блокова Суви врх 1696 скупина великих гранитних блокова Лисичија стена 1686 скупина великих гранитних блокова Суви Јелак 1662 Велика Шиљача 1625 Високи Део 1616 Струга 1608 Велика стена 1599 Беле Чуке 1544 Палеж 1478 Првановица 1464 Превоји на Равном Копаонику² Име Висина (-{m}- нмв) Спаја Пајино пресло 1804 Мали Караман са Сувим Рудиштем Јарам 1778 Велику Гобељу са Великим Караманом (Вучком) Раскрсница 1514 Доњи Бабин Гроб са Кукавицом Велика греда 1440 Греду са Пашиним Бачиштем <small>¹Подаци су преузети са карте ВГИ из 1986. године, а врхови су поређани по положају од севера ка југу. ²Подаци су преузети са планинарско-туристичке карте Копаоника из 1992. године, а поређани по висини.

Клима Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име Сунчана планина. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 -{mm}- годишње.

Флора и фауна мини|Општина Рашка - Копаоник, ендемски љиљан мини|Општина Рашка - Копаоник, ендемска чуваркућа мини|Флора Копаоника На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.

Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су копаоничка чуваркућа (-{Sempervivum kopaonicense Pancic}-), Панчићева поточарка (-{Cardamine Pancici}-) и копаоничка љубичица (-{Viola kopaonicensis}-).

Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (-{Falco peregrinus}-), сури орао (-{Aquila chrysaetos}-), буљина (-{Bubo bubo}-), дивља мачка (-{Felix silvestris}-) и срна (-{Capreolus capreolus}-).

Привреда мини|Општина Рашка - Копаоник мини|Хотели на Копаонику Сточарство је главно занимање становништва, а у новије време туризам. Копаоник је већ у средњем веку био рударска област, па су из тог периода остали многи поткопи, називи и рударски алати. Рударство је обновљено у новије време, нарочито у Трепчи, која на обронцима ове планине има велика налазишта оловно-цинкане руде. У самом подножју Панчићевог врха се налази рудник Бело Брдо.

Данас је на Равном Копаонику велики туристички планински центар, са бројним смештајним капацитетима, системом смучарских стаза и жичара и другом инфраструктуром. Други такав комплекс се развија код села Брзећа на источној падини, где у хотелима, апартманима и кућама има око 1.000 лежаја. Планински дом је подигнут још 1935."Политика", 21. нов. 1935

Привлачност Копаоника лежи у изузетној динамици његовог рељефа. Пространи планински пашњаци густе зимзелене и мешовите шуме, као и планински врхови са којих се виде Шар планина, Стара Планина као и остале околне планине остају у неизбрисивом сећању свих који су посетили ову планинску лепотицу.

Термални извори и бање На Копаонику, у области Јеловарник и на надморској висини од око 1.500 m, налази се водопад висок 71 m, у оквиру националног парка. У региону планине има доста термалних извора. Врло су познате Врњачка Бања, Матарушка Бања и Сијаринска Бања. У самом подножју налази се Јошаничка Бања (термални извор, 78), Луковска Бања (36—56) и Куршумлијска Бања (38—57). Поред термалних извора на Копаонику постоје и минерални извори као и извор нискорадиоактивне воде(најрадиоактивнији у Србији) Крчмар на висини од 1950 и Марине воде на висини од 1700.

Културно–историјски споменици на подручју Копаоника мини|Општина Рашка - Копаоник, Црквине мини|Општина Рашка - Копаоник, Црквине мини|Општина Рашка - Копаоник, Црквине мини|Црквине-Небеске столице У околини Копаоника постоји велики број културно—историјских споменика. Неки од њих су: Остаци средњовековног манастира тзв. Црквине код Небеских столица подно самог Панчићевог врха Остаци средњовековног пута — Кукавица (око 4 -{km}-) Остаци средњовековног рудника — Гвоздац, село Запланина, Смоковска река, Кадијевац, Суво Рудиште, Брзећка река, Бела река, Грађевине сакралне архитектуре — светилиште Метође, црква Св. Петра и Павла у Кривој реци, Грађевина из турског периода — турско купатило у Јошаничкој бањи Споменици из ослободилачких ратова: споменик на Мрамору, споменици Ђачки гроб, Раскрсница, споменик жртвама фашизма у Кривој Реци, Панчићев маузолеј (смештен у комплексу специјалне намене) Значајни историјски објекти — Мијатовића јаз, сеоске куће: село Лисина, село Ђорђевићи, село Црна Глава, село Крива Река, село Брзеће, воденице и пилане: Брзеће, Крива Река, Гобељска река, Јошаничка Бања.

Средњовековни градови Рас Звечан (-{XI}-—14. век), Маглич (13. век), Брвеник (14. век), Врх Лаб (14. век), Козник (15. век)

Манастири Петрова црква (VIII—IX век) код Новог Пазара Студеница (XI—XII век) код Ушћа Жича (XIII век) код Краљева Сопоћани (XIII век) код Новог Пазара Ђурђеви ступови (XII век) код Новог Пазара Манастир Градац (XIII век) код Рашке Павлица

НАТО дејства на подручју Копаоника мини|десно|МИНЕ! (знак који упозорава на касетне бомбе заостале из НАТО агресије) Током НАТО агресије на СРЈ, авиони НАТО пакта дејствовали су по војним и цивилним циљевима на подручју законом заштићеног националног парка Копаоник. Прве вечери агресије ракетирана је радарска инфраструктура и пратећи објекти на Панчићевом врху и том приликом је маузолеј Јосифа Панчића претрпео мања оштећења. Поред ракетирања војних објеката на самом врху НАТО авиони су на ширем подручју Панчићевог врха изручили већу количину касетних бомби чија је употреба забрањена, због чега је кретање ван пута на том делу опасно по живот о чему јасно сведоче знаци упозорења. О постојању заосталих касетних бомби сведоче и пожари које су оне покренуле протеклих година у којима је страдала само биљна заједница клеке и боровнице.

НАТО авијација је 13. априла дејствовала по хотелу Бачиште који је спаљен до темеља, а кретање по оближњој шуми је строго забрањено, због опасности од неактивираних касетних бомби.

Током лета 2005. године предео у околини порушеног хотела Бачиште је очишћен од 23 заостале касетне бомбе. Локације у близини Панчићевог врха Крчмар 1 и 2 и Дубока 1 су очишћене од касетних бомби током 2006. године и том приликом је пронађено 70 заосталих мина.

Галерија

Види још Планине у Србији Ски центар Копаоник Копаоник (насеље)

Референце

Литература

Спољашње везе Копаоник ИнфоКоп Туристички центар Копаоник Копаоник ХопНаКоп

Категорија:Планине у Србији