Дечји културни центар Београд је културна установа са културним, образовним, уметничким и забавним програмом намењеним деци и младима. Обухвата површину од 2200 квадратних метара у наменски изграђеној згради у улици Таковска број 8 у Београду. Добитници су највиших домаћих и међународних награда за свој рад и мисију.
Оснивање
Градска управа града Београда је основала Дечји културни центар Београд 1952. године као Дом пионира Београда у Кнез Михаиловој улици број 7. Први управник Дома пионира био је Радомир Гајић, познатији као Друг Гаја. У Кнез Михаиловој улици се Дом пионира налазио до 21. априла 1968., када је у Таковској улици број 8 изграђена нова наменска зграда, коју је пројектовао архитекта Иван Антић, пројектант Музеја савремене уметности у Београду, Спомен музеј у Шумарицицама, Зграду Телевизије Београд, Мало позориште „Душко Радовић”, Спортски центар „25. мај”, Дом спортова „Пинки” и др.
Манифестације Сусрети четвртком Некадашња манифестација „Сусрети четвртком” била је једна од првих великих манифестација које је приређивао Дом пионира уз подршку Градског савеза друштава за бригу и старање о деци Београда, Савета за културу града, Радио Београда и управе Дома синдиката, били су „Сусрети четвртком“. Ова манифестација се састојала од два програма - „шарени”/актуелни и тематски програм. Наредних десет година у раду „Сусрета четвртком” било је ангаживано 900.000 пионира и 1.300 културних радника.
Једна од најзначајнијих манифестација одржана је 18. октобра 1969. године, када су на сцени Дома пионира гостовали астронаути Нил Армстронг, Баз Олдрин и Мајкл Колинс, који су посетили Београд након само три месеца историјског слетања првих људи на Месец. Посада мисије Аполо 11 дочекана је песмом Љубивоја Ршумовића „Драги Едвине, Мајкле и Ниле, добро нам дошли, баш сте силе” у извођењу хора Пионира Југославије.
Радост Европе Шездесетих година 20. века у СФРЈ се оснивају велике и светски познате манифестације као што су БИТЕФ, БЕМУС и ФЕСТ. Давне 1969. године, Дечји културни центар Београд (тадашњи Дом пионира) покренуо је иницијативу да се организује сусрет деце Европе, којим ће бити обележен 5. октобар – Међународни дан детета. Настала је по идеји Донке Шпичек, српске и југословенске новинарке, педагога, уреднице културних програма. Од тада, прве недеље октобра, београдска деца основношколског узраста у својим породицама угосте неколико стотина вршњака из целе Европе. Инострани учесници манифестације су деца узраста од 7 до 15 година, која представљају своје отаџбине кроз музику, плес и културу. Манифестација „Радост Европе” одржава се традиционално од 2. до 5. октобра.
Манифестација је подељена у неколико сегмената: Карневал у центру Београда - дефиле костимираних учесника манифестације; Музичко-сценски наступи „Сусрети пријатељства”; Међународни ликовни конкурс „Радост Европе”; Полудневни програм на Ади Циганлији; Свечани концерт и велика заједничка журка.
Пратећи програм манифестације чине креативне радионице и приредбе у школама које су домаћини манифестације. У различитим свакодневним програмима дневно учествује око 1500 деце. Велики завршни концерт прати неколико хиљада деце у дворани и више милиона гледалаца у директном телевизијском преносу.
На Радости Европе учествују деца из Албаније, Аустрије, Белорусије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Велике Британије, Грчке, Италије, Јерменије, Кипра, Литваније, Мађарске, Македоније, Норвешке, Пољске, Румуније, Русије, Словачке, Словеније, Турске, Украјине, Француске, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Шведске и Србије. Гости манифестације су често и деца са других континената – деца из Кине, Аустралије и Америке. У време трајања ове велике манифестације, Београд постаје дечја престоница Европе из које у свет шаље позитивну слику својој култури, традицији и гостопримству.
Заштитни знак „Радости Европе” је песма „Здравица” Душана Радовића, која се изводи као својеврсна химна манифестације. Музику за Здравицу је компоновао Миодраг Илић Бели, а снимио ју је Драган Лаковић са Хором Колибри.
Манифестација „Радост Европе” добила је престижни међународни сертификат за промоцију европских вредности „Фестивал за Европу - Европа за фестивале”.
Свесрпски дечји сабор Свесрпски дечји сабор за децу српског порекла из региона и дијаспоре одржава се од 2018. године, у периоду од 23. до 28. маја, под покровитељством Председника Републике Србије, у организацији Градске управе града Београда, Дечјег културног центра Београд и Министарства спољних послова Републике Србије - Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Манифестација се реализује уз подршку Министарства културе и информисања.
Идеја Дечјег културног центра Београд, као извршног продуцента ове манифестације, је да се једном годишње у Београду окупе деца из расејања, која ће кроз културно-уметнички програм, осмишљен од стране Дечјег културног центра Београд, упознати Србију као земљу свог порекла и побудити осећај припадности српском народу. Циљ је да деца из расејања науче и проговоре српски језик и усвоје ћирилично писмо.
Поред прилике да учествују у посебно осмишљеним културно-образовним програмима, деца узраста од 10 до 14 година из дијаспоре и расејања остварују јединствена пријатељства са својим вршњацима из Београда, боравећи у породицама ученика београдских основних школа. Свечани концерт одржава се на Дан словенске писмености - Дан Светих Ћирила и Методија, 24. маја, у Дечјем културном центру Београд. Након свечаног концерта деца упознају Београд, учествујући у интерактивном програму „Београд кроз векове” на Калемегдану и обилазећи знаменитости града - Дом Народне скупштине Р. Србије, музеје и значајне културно-образовне институције. Том приликом организује се и излет у Тршић и посета Образовно-културном центру Вук Караџић.
Кординатор манифестације је Ивана Табори Обрадовић.
ДЕМУС Дечије музичке свечаности (ДЕМУС) одржавају се сваке године од 1968. и обухватају такмичења деце – чланова музичких секција основних школа Београда узраста од 7 до 14 година. ДЕМУС се одржава сваке године од марта до маја месеца, а првонаграђени учесници се представљају на ревији победника. Ова велика манифестација обухвата градско такмичење соло певача „Златна сирена”, такмичење малих вокалних састава (дуети, терцети и квартети), малих инструменталних састава, оркестара и хорова. Такмичење обухвата три нивоа - школски, општински и градски и три жанра - дечја соло песма, изворна народна песма и дечја забавна песма.
Дечји културни центар Београд партнерски реализује ДЕМУС са школама, општинском и градском организацијом „Пријатељи деце Београда”. Покровитељ такмичења је Град Београд, Градска управа – Секретаријат за културу.
КИДИКЕМ Дечји културни центар Београд од 2016. године организује конкурс за Национални фестивал дечјег видео-клипа „КИДИКЕМ”. На конкурсу могу учествовати деца и млади узраста од 9 до 16 година са својим ауторским филмовима кратке форме (видео-клиповима), у трајању од три минута. Сваке године одређује се нова тема фестивала. Уредница манифестације је Марија Милановић Лазаревски.
Циљ фестивала је да се код деце кроз уметничку праксу покрене хумана и креативна страна у примени технологије. Стварајући кратке форме видео записа, деци се пружа прилика да изразе своје мишљење на задату тему. Филмове оцењује стручни жири, али у обзир се узима и број прегледа филма на YouTube каналу ДКЦБ. Аутори најбоље пласираних видео-клипова се награђују. Званичне награде, које додељује главни жири фестивала Гран-при фестивала су „Златни кадар” и „Најгледанији видео клип на YouTube каналу ДКЦБ” као и пет Специјалних признања – диплома.
ФЕДЕМУС Републички фестивал дечјег музичког стваралаштва „Деца композитори“ одржава се од 1995. године, у циљу афирмације младих талената и промоције дечјег стваралаштва и креативног рада одраслих са децом. Прописан је наставним планом и програмом у настави музичке културе Министарства просвете и технолошког развоја Републике Србије. Млади композитори – кантаутори и солисти из разних градова Србије, старости 7-15 година на овом такмичењу изводе своје инструменталне и вокалне композиције. То је једини дечји фестивал на којем они учествују као композитори, аутори текстова и извођачи. У почетку, деца су компоновала и на песме дечјих песника: Љубивоја Ршумовића, Владимира Андрића, Добрице Ерића, Јована Јовановића Змаја, Стевана Раичковића, Драгана Радуловића и других, а од 2000. сами пишу своје текстове. Музички уредник фестивала је Мирјана Миличић Прокић. На такмичењу учествују деца из целе Србије, а искуства су показала да највећи број деце долази из: Панчева, Вршца, Крушевца, Лазаревца, Ваљева, Беочина, Апатина, Крагујевца, Аранђеловца, Сремске Митровице и Београда. ДКЦБ и фестивал „Деца композитори” створили су генерације младих композитора, солиста и кантаутора. До сада су издате три аудио касете и десет аудио ЦД-а у издању ПГП-а, као и четири самостална ЦД издања. Ова издања прате и нотне збирке у којима се налазе око 270 вокалних композиција.
ФЕДЕХО Фестивал хорова деце и младих (ФЕДЕХО) окупља хорове основних и средњих школа, музичких основних и средњих школа, као и црквене хорове и хорове при државним и приватним институцијама. Прилику да учествују на фестивалу имају сви дечији хорови из Србије и региона. Учесници фестивала презентују свој таленат, музички жанр и пореде музичка достигнућа. Циљ фестивала је афирмисање дечје хорске музике, сценског музичког извођења и популарисање хорске музике као део нашег културног наслеђа. Најбољи хор, по мишљењу стручног жирија, представља Србију на једном од концерата Међународне манифестације деце Европе „Радост Европе”.
Дечје београдско пролеће Дечји културни центар Београд је оснивач дечјег музичког фестивала „Дечје београдско пролеће”. Због културног значаја који је овај фестивал имао од самог оснивања 1972. у циљу развијања културних потреба и вредности код деце и младих, Дечји културни центар Београд обновио је ову манифестацију априла 2016.
Фестивал песама за децу „Београдско пролеће”, био је први фестивал тог жанра у тадашњој Југославији и иницирао је оснивање фестивала дечијих песама у свим републикама и покрајинама који се и данас одржавају, као што су: „Златно славејче” у Скопљу, „Мали шлагер сезоне” у Сарајеву, „Мајска песма” у Нишу, „Златно звонце” у Новом Саду и многи други.
Песме са фестивала су стицале популарност захваљујући телавизијском преносу и сарадњи са Редакцијом програма за децу и младе РТС-а. Прво Београдско пролеће за децу организовала је Редакција „Сусрети четвртком” Дома пионира 1972. Након расписаног конкурса за текст и музику, одабране песме певали су одрасли, познати певачи и глумци, а музичке аранжмане су радили еминентни аранжери. Тако је настао богат фонд квалитетних дечијих песама, које су ушле у многе уџбенике и које се певају и данас у предшколским установама и основним школама. Програме је преносила Дечија редакција Телевизије Београд, а продукција грамофонских плоча РТБ издала је музичке албуме 1972, 1973, 1974. и 1976. године. Од 2016. до 2021. издато је пет аудио ЦД-а. Концерте, на којем су наступали познати певачи, емитовале су телевизије РТС, ТВ Б92, Студио Б, ТВ Корени, ТВ Мост, ТВ Белами, РТРС, АТВ, ТВ Прва (Црна Гора).
Плесни сусрети „Плесни сусрети” оснивани су 2015. са идејом да се афирмише дечје плесно стваралаштво и подржи рад плесних педагога који се баве децом узраста од 5 до 18 година. Одржавају се два пута годишње у априлу и новембру кроз низ концерата којима су обухваћени различити стилови: балет, џез балет, модеран балет, савремена уметничка игра, хип-хоп, шоу-денс и брејк денс. Уредник програма је Ивана Табори Обрадовић.