мини|300px|NOAA na snimku jezera Iri oktobra 2011, tokom najgoreg cijanobakterijskog svetanja koje je jezero doživelo zadnjih decenija. Obilne kiše su povećale priliv đubriva, koji je promovisao rast bakterija koje proizvode mikrocistin.
Mikrocistini (ili cijanoginozini) su klasa toksina koji proizvode pojedine slatkovodne cijanobakterije; prvenstveno Microcystis aeruginosa, mada i druge Microcystis vrste, kao i članovi Planktothrix, Anabaena, Oscillatoria i Nostoc rodova. Preko 50 različitih mikrocistina je do sada otkriveno, među kojima je najzastupljeniji Mikrocistin-LR. Hemijski, oni su ciklični heptapeptidi proizvedeni posredstvom neribozomalnih peptidnih sintaza.
Mikrocistini se mogu formiratiu velikim količinama tokom cvetanja algi i predstavljaju jednu od glavnih pretnji vodi za piće i navodnjavanje, kao i životnoj sredini u celosti.
Karakteristike мини|Hemijska struktura mikrocistina LR Mikrocistin-LR je najtoksičnija forma među 80 poznatih toksičnih varijanti, a isto tako je najbolje izučena od strane hemičara, farmakologa, biologa, i ecologa. Cvetanja koja sadrže mikrocistin su problem prisutan širom sveta, uključujući Kinu, Brazil, Australiju, Južnu Afriku,Fatoki, O.S., Muyima, N.Y.O. & Lujiza, N. 2001. Situation analysis of water quality in the Umtata River Catchment. Water SA, (27) Pp 467-474.Oberholster, P. 2008. Parliamentary Briefing Paper on Cyanobacteria in Water Resources of South Africa. Annexure “A” of CSIR Report No. CSIR/NRE/WR/IR/2008/0079/C. Pretoria. Council for Scientific and Industrial Research (CSIR). Sjedinjene države i najveći deo Evrope.
Mikrocistini sadrže nekoliko neobičnih neproteinogenih aminokiselina, kao što su dehidroalaninski derivati i neuobičajene β-aminokiseline ADDA. Mikrocistini se kovalentno vezuju i inhibiraju proteinske fosfataze PP1 i PP2A i stoga mogu da uzrokuju pansteatitis.Harmful Algal Blooms and Bird Die-offs in Chesapeake Bay: A Potential Link?
Izlaganje
Mikrocistini su hepatotoksični (imaju sposobnost uzrokovanja ozbiljnih oštećenja jetre). Kada se proguta, mikrocistin putuje do jetre, preko transportnog sistema žučne kiseline, gde se najveći deo zadržava; manji deo može putem krvotoka da kontaminira druga tkiva.Falconer, I.R. 2005. Cyanobacterial Toxins of Drinking Water Supplies: Cylindrospermopsins and Microcystins. Florida: CRC Press. 279 pages. Trenutno nema dovoljno podataka da se napravi procena kancerogenog potencijala mikrocistina primenom EPA smernice za procenu kancerogenog rizika. Nekoliko studija sugeriše da postoji relacija između jetre i kolorektalnih kancera i pojave cijanobakterija u vodi za piće u Kini. Evidencija je međutim nedovoljna usled ograničene sposobnosti da se precizno proceni i meri ekspozicija.
Uticaj izlaganja mikrocistinu na pacijente sa kompromizovanim imunskim sistemom nije dovoljno poznat, mada počinje da podiže nivo zabrinutosti.Doyle P. (1991). The Impact of AIDS on the South African Population. AIDS in South Africa: The Demographics and Economic Implications. Centre for Health Policy, University of the Witwatersrand, Johannesburg, South Africa.
Vidi još Mikrocistis Nodularin-R
Reference
Literatura National Center for Environmental Assessment. Toxicological Reviews of Cyanobacterial Toxins: Microcystins LR, RR, YR, and LA (NCEA-C-1765)
Spoljašnje veze Harmful Algal Blooms (EPA) Blue-Green Algae (Cyanobacteria) and their Toxins (Health Canada) Toxic cyanobacteria in water: A guide to their public health consequences, monitoring, and management (WHO) Cyanobacteria and Cyanotoxins: Information for Drinking Water Systems (EPA) Cyanobacteria, and microcystin production (The New York Times)
Категорија:Модрозелене бактерије Категорија:Цијанотоксини Категорија:Индикатори квалитета воде Категорија:Алге Категорија:Хемија животне средине Категорија:Бактериологија Категорија:Циклични пептиди