мини|десно|Plod fejoe мини|десно|Cvet fejoe
Fejoa (Feijoa sellowiana Berg.) je suptropska biljka poreklom sa prostora Južne Amerike, a danas se uzgaja širom sveta.
Pripada familiji Myrtaceae, redu Myrtales, rodu Feijoa koji ima tri vrste: Feijoa sellowiana, Feijoa odorata i Feijoa oveta. Spada u zimzelene žbunaste biljke, visoka je 2 do 3 metra, a ređe i do 5 metara. Stablo se formira kao žbun, a uticajem čoveka i kao drvo. Kao gajena vrsta samo Feijoa sellowiana ima privredni značaj.
Morfološke osobine
Kruna mladih biljaka je kompaktna, ali sa uzrastom i plodonošenjem počinje da se razređuje. Prvih 5-6 godina grane imaju tendenciju rasta u visinu, a zatim vršne grane zaostaju u porastu, dok bočne intenzivno rastu. Ovo najčešće i dovodi do žbunastog izgleda stabla. Listovi fejoe su eliptični, dužine 4-8 -{cm}-, gornja lisna površina je kožnata tamnozelena, a donja je zeleno-srebrnasta i dlakava Cvetovi su hermafroditni. Krunični listići cveta imaju osvežavajuće sladak ukus i u zemljama iz kojih potiče fejoa oni se koriste za jelo i kao dodatak raznim napicima. Masa ploda se kreće od 15 do 50 grama i više. Boja ploda je zelena, meso čvrsto, krem-bele boje, slatko-nakiselo, topivo i ukusa koji podseća na ananas i šumsku jagodu. U plodu ima 25 do 50 veoma sitnih semenki, koje se pri jelu ne osećaju. Zreli plodovi imaju sklonost ka opadanju. Zdravo drvo fejoe može imati prinos od 200 -{kg}- po sezoni.
Biologija
Kod ove kulture mogu se zapaziti dva izražena perioda rasta: prvi krajem proleća (intenzivniji) i drugi krajem leta i početkom jeseni. Cvetni pupoljci se pojavljuju polako i nalaze se u pazuhu lista na granama tekuće vegetacije. Cvetanje počinje krajem maja i traje dugo, oko mesec dana. Cvetna drška je duga oko 12-20 -{mm}-. Čašičnih listića ima 4-5, zelene boje spolja i crvenkaste iznutra. Kruničnih listića može biti 4-8. Krunični listići su mesnati, spolja bele, a unutra roze boje. Latice cvetova sadrže dosta šećera, privlače insekte i manje ptice koje se hrane njima i prelećući sa cveta na cvet oprašuju ih. Prašnika ima između 50 i 100 po jednom cvetu, a samo jedan tučak narandžaste boje. Fejoa može biti i samooplodna i stranooplodna biljka. Za normalnu rodnost kod skoro svih sorti i klonova neophodno je unakrsno oprašivanje. Plod fejoe ima karakteristično odrvenjene čašične listiće na vrhu. Najčešće je ovalnog, okruglastog ili jajastog oblika. Težina plodova je zavisna od vrste kao i uslova za rast te se kreće od 25-100 -{g}-. Površina ploda je glatka ili prekrivena tankom voštanom prevlakom. Pokožica zauzima oko 20% ploda. Plod je sinkarpan i sastoji se iz 4 (ređe 5) karpela koji obrazuju 20 do 24 semena zametka. Kada se većina semenih zametaka razvije u seme, plodovi dostižu maksimalnu veličinu i meso ploda se razvija dobro, dok u suprotnom slučaju plodovi ostaju nedozreli i meki. Zahvaljujući sadržaju eteričnih ulja u pokožici, plod ima povoljno dejstvo na čovečiji organizam. Plodovi, takođe, sadrže visok procenat vitamina C, a takođe i druge vitamine: B, F, PP i druge. Pored vitamina sadrže i 5-10% šećera, 1,5 do 3,6% jabučne kiseline, pektin i druge hranljive i lekovite materije.
Ekološki uslovi
Temperatura Fejoa spada u termofilne biljke, mada joj ne odgovaraju visoke temperature. Dobro se razvija i plodonosi pri sumi aktivnih temperatura za vegetacioni period od oko 4.000 °C i više. Optimalna temperatura za vreme vegetacije je 20 °C, a prilikom cvetanja 22-25 °C. Pri temperaturi 10-15 °C vegetacija se usporava, a na 6 °C potpuno prestaje. Visoke temperature za fejou nisu poželjne. U svojoj domovini (Južna Amerika) ona se iz ovih razloga nalazi u šarenom hladu visokih šumskih stabala. U vreme žarkih dana usporava se ili prestaje rast mladara i plodova. Tek krajem avgusta i početkom septembra ponovo počinje vegetativni porast grana, listova i plodova. Može se reći da fejoa bez oštećenja podnosi visoke temperature od 36 °C i više. Od svih zimzelenih suptropskih voćaka fejoa je najotpornija na niske temperature. Pri temperaturi od -9 do -10 °C nisu zapažene povrede od mraza, pri -11 do -12 °C zamrzavaju lišće i jednogodišnje grančice, dok pri temperaturi od -14 do -15 °C izmrzava nadzemni deo cele biljke skoro do korenovog vrata, ali se ona ponovo obnavlja. Tek na temperaturi od -16 do -17 °C sasvim ugine. Otpornost na mraz svakako zavisi i od drugih spoljnih faktora, kao što su snežni pokrivač, vetar, brzina spuštanja i dužina trajanja mraza, ishranjenost, starost i slično. Kao pogodni rejoni za uzgoj fejoe mogu se smatrati svi oni u kojima se najniže temperature (-12 do -15 °C) ne javljaju često, a i kada se jave nisu dugotrajne.
Padavine Za uspešan rast, razvitak i rodnost, neophodno je fejoi u vegetacionom periodu obezbediti 500 do 600 -{mm}- vode. Voda je naročito potrebna mladim zasadima fejoe. Pri nedostatku vlage u zemljištu, rast i razvitak biljke se usporavaju, dolazi do otpadanja plodova, a njihov kvalitet je znatno umanjen. Fejoa bolje podnosi zemljišnu nego vazdušnu sušu. Iz ovih razloga orošavanje je veoma pogodna agrotehnička mera, koja značajno doprinosi povećanju rodnosti i kvaliteta plodova.
Vetar Fejoa predstavlja vrstu koja je dovoljno otporna na dejstvo vetra. U zimskom periodu jak vetar smanjuje otpornost fejoe na mraz, a leti pospešuje otpadanje mladih, nezrelih plodova i time umanjuje rodnost. U doba cvetanja vetar ometa insekte da izvrše neophodno oprašivanje.
Svetlost Poznato je da se u Južnoj Americi fejoa često nalazi kao podšumska biljka u hladu visokog drveća. U veoma gustim zasadima ona takođe raste, razvija se i ne uginjava. Međutim, za normalan rast i razvoj, a naročito visoku rodnost, potrebna je i direktna sunčeva svetlost. Pri smanjenoj svetlosti ona donosi manje plodove, procenat oprašivanja je manji, a kvalitet plodova slabiji.
Zemljište Značajno utiče na karakter razvića korenovog sistema i stabla, a takođe i na njihovu moćnost i rodnost. Fejoa dobro uspeva na černozemima, aluvijalnim zemljištima, crvenicama, a i delimično i na peskovitim zemljištima.
Razmnožavanje
Kao i većina drugih vrsta voćaka i fejoa se razmnožava generativnim i vegetativnim putem.
Razmnožavanje iz semena je prilično rašireno, zbog toga što ne dolazi do velikog cepanja osobina, ali se ipak ne može izbeći heterogenost zasada sa izvesnim smanjenjem kvalitativnih i kvantitativnih osobina. Za proizvodnju sadnica za prodaju preporučuje se jedino vegetativno razmnožavanje, pošto se samo na taj način potpuno prenose osobine određene sorte, a zasadi od takvih sadnica su i ujednačeniji.
Generativno razmnožavanje Dosta je rašireno iako je takav sadni materijal dosta neujednačen, kako u biološkim, tako i u pomološkim osobinama.Za ovo razmnožavanje potrebno je brati krupne i zrele plodove sa odabranih stabala. Posle omekšavanja plodovi se gnječe i ispiraju na situ prečnika 1–2 mm. Seme se zatim suši na sobnoj temperaturi, i za 4-5 dana postaje spremno za sejanje.
Iz jednog kilograma plodova dobije se 1-4 -{g}- semena, a u jednom gramu ima 400-700 semenki. Za dobijanje jednog kilograma semena potrebno je 350-1.000 -{kg}- plodova. Dobru klijavost seme zadržava nekoliko meseci, a na suvom i promajnom mestu i godinu dana. Najbolja temperatura za klijanje semena je 20-25 °C. Klijanje počinje dve nedelje posle setve. Iznikle sejance, kada dostignu visinu 10-15 -{cm}-, najbolje je presaditi u kese (u smeše zemlje, stajnjaka i peska). Prilikom rane setve (januar) u staklari, a zatim prebacivanje u kese, moguće je da do kraja vegetacije sejanci dostignu visinu 40-55 -{cm}-. Ti sejanci se iste godine mogu koristiti kao sadnice. Sejanci iz kasnije setve (mart-april) na otvorenom polju, koriste se kao sadnice tek u jesen naredne godine.
Vegetativno razmnožavanje Omogućava da se sačuvaju sve osobine jedne sorte, a u zasadima se postiže ujednačenost u pogledu bujnosti, rodnosti, kvaliteta plodova i slično. Međutim, fejoa se dosta teško razmnožava vegetativnim putem, naročito reznicama, zbog čega je neophodna upotreba fitohormona i posebnih uslova temperature i vlažnosti vazduha. Za sada se od vegetativnog razmnožavanja koristi samo oživljavanje zrelih reznica (jednogodišnjih) dužine 10-12 -{cm}-. Reznice se skidaju u avgustu, a sa jednom reznicom neophodno je ostaviti dva vršna lista. Posle tretiranja nekim od fitohormona reznice se postavljaju u pripremljeni supstrat na dubini 7-8 -{cm}-. Lišće mora da ostane van zemlje (supstrata). Reznice je potrebno zaštititi od direktne sunčeve svetlosti i potrebno ih je više puta na dan orošavati. Posle 3 do 4 meseca pojavljuje se koren, a ožiljene reznice se presađuju krajem marta naredne godine.
Poreklo i rasprostranjenost
Rod Feijoa je botanički veoma sličan rodu Guava, pa se u Sjedinjenim Američkim Državama ona često naziva i ananasnom guavom. Fejou je prvi opisao botaničar Berg, 1854. godine u monografije o Myrtaceama. Isti autor je fejoi dao i ime u čast brazilskog naučnika, Portugalca De Silva Feija. Kao gajena voćka fejoa je relativno mlada. Godine 1890. prvi put je uvezena iz Urugvaja u Evropu. Deset godina kasnije je introdukovana u SAD (Kalifornija) i SSSR (Gruzija). Aromatične i hranljive plodove fejoe su od davnina upotrebljavali za jelo Indijanci u Južnoj Americi. Oni su ove plodove uglavnom brali i sakupljali sa samoniklih grmova fejoe, koji pretežno rastu ispod visokih i prostranih šuma južnog Brazila, Urugvaja, Paragvaja, Meksika i severne Argentine.
Sortiment Fejoa se odlikuje mnoštvom sorti, klonova i tipova. To uglavnom proizilazi iz činjenice da se doskora fejoa najviše razmnožavala generativnim putem, i da se na taj način stvorilo mnoštvo tipova od kojih su nastale razne forme i sorte. Svaka zemlja u kojoj se danas fejoa gaji ima svoj sortiment. Među najbolje sorte smatraju se sledeće:
Andre je jedna od boljih francuskih sorti. Plodovi su dugački 50-70 -{mm}- i široki 40 -{mm}-. Pokožica je svetlozelene boje, meso je beličasto, sočno i sa izraženom aromom jagode. Semenke su veoma sitne. Sazreva krajem novembra. Čojseana je kalifornijska sorta. Spada u najkrupnije sorte, čija masa ploda dostiže čak 120-140 -{g}-. Plodovi su dugački 70-80 -{mm}- i široki 50-60 -{mm}-. Veoma su nežni, ukusni i aromatični. Ovo je srednje rana sorta, sazreva krajem oktobra i početkom novembra. Čojseana je stranooplodna i sklona je periodičnom rađanju, što se smatra određenim nedostatkom. Superba je takođe kalifornijska sorta. Za razliku od Čojseane ona je samooplodna i dosta rodna. Plodovi su veoma ukusni i aromatični, sa nežnim i u ustima topivim mesnatim delom. Pokožica je je tamnozelena. Srednja masa ploda je 45 -{g}-. Anaseuli II je gruzijska sorta. Stablo je visoko 1.8 -{m}-. Rađa 16 tona po hektaru. Plodovi sazrevaju sredinom oktobra. Prosečna masa ploda je 77 -{g}-. Ukupnih šećera sadrži 4.68%, a vitamina C 42 -{mg}-%. Lenkoran je azerbejdžanska sorta. Stablo je visoko 1.8 -{m}-. Plodovi su krupni, ovalni, mase oko 30 -{g}-. Sazrevaju početkom novembra. Pojedinačno stablo rodi prosečno oko 36 -{kg}-. Koristi se uglavnom u svežem stanju.
Nutritivne vrednosti
Nutritivne vrednosti na 100 -{g}- Energetska vrednost (kcal): 55 Ugljeni hidrati: 10 -{g}- Proteini: 1 -{g}- Vitamin C (askorbinska kiselina): 28-35 -{mg}-
Minerali Kalijum: 166 -{mg}- Natrijum: 5 -{mg}- Kalcijum: 4 -{mg}- Magnezijum: 6 -{mg}- Fosfor: 10 -{mg}- Gvožđe: 0.05 -{mg}-
Literatura Suptropske i tropske voćke, Prof. dr Mihailo D. Nikolić, Dr Momčilo D. Radulović, izdavač Naučno voćarsko društvo Srbije, 2010. godina
Reference
Spoljašnje veze Saveti iz oblasti poljoprivrede Voćarstvo
Категорија:Тропско воће