Жута луцерка () вишегодишња је биљка из породице махунарки (Fabaceae) која може живети више од 40 година.
Распрострањеност Жута луцерка се у Србији јавља као самоникла биљка. Заступљена је у разноврсним природним травњацима. Успева на 62 °Cеверне географске ширине.
Ботаничке особине Корен жуте луцерке је разгранат и плићи у односу на плаву луцерку. Стабло је високо 20−80 -{cm}-, слабо обрасло лишћем, маљаво, грубо. Листови су тропери, лиске клинасто дугуљасте, обично фино длакаве, дуге око 1 -{cm}-, а широке 1,5−3 -{cm}-. Цветови су скупљени у кратак, лоптаст грозд, ситнији од цветова плаве луцерке, дуги 8−11 -{mm}-, светло до тамножуте боје, понекад и беличасти. Плод је махуна, права или српастпо савијена, дуга 5−15 -{mm}- и широка 3−4 -{mm}-, у фази зрелости црвене боје.
Услови успевања Има скромне захтеве у погледу климе. Добро подноси ниске температуре, одлично подноси зимске услове, сушна и сиромашна земљишта. Према суши показује већу отпорност од плаве луцерке. Међутим, заснивање успева теже у односу на плаву луцерку. Често се јавља у природи, распрострањена на сувим ливадама, брежуљцима, сиромашним земљиштима.
Искоришћавање Жута луцерка је врло квалитетна и значајна крмна биљка. Даје одличне резултате и при испаши и косидби.
Спољашње везе
International Legume Database & Information Services
Категорија:Луцерке