Класификација по поенима на Ђиро д’Италији, једна је од другостепених класификација на етапној бициклистичкој трци, једној од три гранд тур трке — Ђиро д’Италији. Одређује се на основу броја поена које возачи освајају на свакој појединачној етапи, независно од времена које остваре. Од 1967. до 1969. побједник класификације по поенима носио је црвену мајицу, а од 1970. она је промијењена у љубичасту мајицу (боје слеза), која се користила до 2010. када је враћена црвена мајица. У априлу 2017. организатори су одлучили да врате љубичасту мајицу () за Ђиро 2017. јубиларни стоти.

Историја

Прва класификација по поенима на Ђиру коришћена је 1958. под називом Трофеј А. Карли. Први возач на свакој етапи добијао је 15 поена, сваки наредни добијао је поен мање, до петнаестог возача, који је добијао један поен. Није се додељивала мајица, а класификација је трајала само једну сезону, послије чега је укинута.

Класификација по поенима уведена је поново 1966. Прве сезоне није се додјељивала мајица, а наредне двије је лидер класификације носио црвену мајицу, послије чега је 1970. промијењена у љубичасту, по Алпском цвијету циклами. Мајица је опет промијењена 2010. када је враћена црвена, док је 2017. поново представљена љубичаста.

Возачи скупљају поене на крају сваке етапе, као и на пролазним циљевима током етапа. Такође, за пролазне циљеве постоји и посебна класификација класификација пролазних циљева, као и Ред бул километар класификација.

На другим гранд тур тркама, такође постоји класификација по поенима. На Тур де Франсу, лидер класификације по поенима носи зелену мајицу, као и лидер класификације по поенима на Вуелта а Еспањи.

Тренутна правила

Од 2009. до 2013. побједник сваке етапе добијао је 25 поена, без обзира на тип етапе (равна, хронометар, средње тешка брдска и тешка брдска етапа). На свакој етапи (осим на хронометрима), постоје пролазни циљеви, на којима је поене добијало првих шест возача, први возач који прође кроз пролазни циљ добијао је 8 поена, други 6 итд.

Године 2014. систем је промијењен тако да број поена који се добијају зависи од типа етапе, које су подијељене на неколико категорија. На етапама категорија А и Б, које су равније, поене добија првих 15 возача, 50, 35, 25, 18, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 и 1 поен, на етапама категорије Ц, које су средње тешке планинске етапе поене добија десет првопласираних возача, 25, 18, 12, 8, 6, 5, 4, 3, 2 и 1, а на етапама категорија Д и Е, тешким планинским етапама и хронометрима, поене добијају такође десеторица првопласираних возача, али је број поена који се додјељује мањи, 15, 12, 9, 7, 6, 5, 4, 3, 2 и 1 поен. На свим друмским етапама на по два пролазна циља додјељују се поени за прву петорицу возача, 12, 8, 5, 3 и 1 поен.

У случају да двојица или више бициклиста имају исти број поена, прво се гледа број етапних побједа, а затим број побједа на пролазним циљевима, док се као последња опција гледа позиција возача у генералном пласману на крају трке.

Систем бодовања

Поени који се добијају на крају сваке етапе Тип123456789101112131415 равне етапе5035251814121087654321 средње тешке брдске етапе2518128654321 тешке брдске етапе151297654321 пролазни циљеви128531

Побједници

Списак побједника

2026. Пол Мањије 2025. Мадс Педерсен 2024. Џонатан Милан 2023. Џонатан Милан 2022. Арно Демар 2021. Петер Саган 2020. Арно Демар 2019. Паскал Акерман 2018. Елија Вивијани 2017. Фернандо Гавирија 2016. Ђакомо Ницоло 2015. Ђакомо Ницоло 2014. Насер Бухани 2013. Марк Кевендиш 2012. Хоаким Родригез 2011. Микеле Скарпони 2010. Кадел Еванс 2009. Денис Мењшов 2008. Данијеле Бенати 2007. Алесандро Петаки, нико 2006. Паоло Бетини 2005. Паоло Бетини 2004. Алесандро Петаки 2003. Ђилберто Симони 2002. Марио Чиполини 2001. Масимо Страцер 2000. Дмитри Коњишев 1999. Лоран Жалабер 1998. Маријано Пиколи 1997. Марио Чиполини 1996. Фабрицио Гвиди 1995. Тони Ромингер 1994. Џамолидин Абдужапаров 1993. Адриано Бафи 1992. Марио Чиполини 1991. Клаудио Кјапучи 1990. Ђани Буњо 1989. Ђовани Фиданца 1988. Јохан ван дер Велде 1987. Јохан ван дер Велде 1986. Гвидо Бонтемпи 1985. Јохан ван дер Велде 1984. Урз Фројлер 1983. Ђузепе Сарони 1982. Франческо Мозер 1981. Ђузепе Сарони 1980. Ђузепе Сарони 1979. Ђузепе Сарони 1978. Франческо Мозер 1977. Франческо Мозер 1976. Франческо Мозер 1975. Рогер де Фламинк 1974.   Рогер де Фламинк 1973. Еди Меркс 1972. Рогер де Фламинк 1971. Марино Басо 1970. Франко Битоси 1969. Франко Битоси 1968.   Еди Меркс 1967. Дино Цандегу 1966. Ђани Мота

Вишеструки побједници

Позиција Име Држава Број победа Године 1. Франческо Мозер 4 1976, 1977, 1978, 1982 Ђузепе Сарони 1979, 1980, 1981, 1983 3. Рогер де Фламинк 3 1972, 1974, 1975 Марио Чиполини 1992, 1997, 2002 Јохан ван дер Велде 1985, 1987, 1988 6. Еди Меркс 2 1968, 1973 Франко Битоси 1969, 1970 Паоло Бетини 2005, 2006 Ђакомо Ницоло 2015, 2016 Арно Демар 2020, 2022 Џонатан Милан 2023, 2024

Побједе по државама

Позиција Држава Број побједа 1.  342.  53. 54.  35. 2 7  1

Види још

Генерални пласман на Ђиро д’Италији Брдска класификација на Ђиро д’Италији Класификација за најбољег младог возача на Ђиро д’Италији Класификација за најагресивнијег возача на Ђиро д’Италији Тимска класификација на Ђиро д’Италији

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

Званични сајт

Категорија:Класификације и награде на Ђиро д’Италији