Покрет несврстаних је међународна организација више од 100 земаља које су сматрале себе званично неуједињене са једним или против једног од већих блокова. Сврха организације, како је написано у Хаванској декларацији из 1979. године, је да осигура „националну независност, суверенитет, територијални интегритет и безбедност несврстаних земаља у њиховој борби против империјализма, колонијализма, неоколонијализма, апартхејда, расизма, укључујући и ционизам и све облике стране агресије, окупације, доминације, мешања или хегемоније, као и против блоковске политике”. Покрет несврстаних се фокусирао на националне борбе за независност, искорењивања сиромаштва, економски развој и супротстављање колонијализму, империјализму и неоколонијализму. Они су представљали 55% становништва планете, већину влада на свету и скоро две трећине чланица Уједињених нација.
Важнији чланови су били СФРЈ, Индија, Египат и повремено Кина. Бразил никада није био стални члан покрета, али је држава делила много циљева Покрета несврстаних и често је слала посматраче на конференције Покрета несврстаних. Иако је намеравано да организација буде близак савез као и НАТО и Варшавски пакт, имала је мало јединства и многе од њених чланица су биле у савезу са једном или другом великом силом. На пример, Куба је била у савезу са Совјетским Савезом током Хладног рата.
Настанак покрета Термин „Несврстани” је први сковао индијски премијер Џавахарлал Нехру током свог говора 1954. у Коломбу, Шри Ланка. У свом говору, Нехру је описао пет постулата који су коришћени као водиље у кинеско-индијским односима, а које је прве смислио ондашњи кинески премијер Џоу Енлај. Названи Пет принципа мирољубиве егзистенције или Панчшил, ови принципи ће касније послужити као основа Покрета несврстаних. Тих пет принципа су: Узајамно поштовање територијалног интегритета и суверенитета Узајамно ненападање Узајамно немешање у унутрашње послове Једнакост и узајамна корист Мирољубива коегзистенција thumb|Гамал Абдел Насер, Џавахарлал Нехру и Тито на Брионима, 1956. године Порекло Покрета несврстаних се може пратити до конференције одржане у Бандунгу, Индонезија, 1955. Светске несврстане нације су изразиле своју жељу да не буду увучене у идеолошке сукобе Истока и Запада у Хладном рату. Бандунг је био значајна прекретница за развој покрета као политичке организације. Тито, Нехру и Насер су 19. јула 1956. године на Брионима потписали декларацију о заједничкој сарадњи и политици — Покрет несврстаних.Несврстане основали лидери, а заслуге приписала Јованка (Б92, 19. јул 2016)
Ипак, 5 година касније у септембру 1961. године, уз велику заслугу Јосипа Броза Тита, одржана је прва званична конференција Покрета несврстаних. Уз Тита и Нехруа, други истакнути светски лидери који су учествовали у стварању Покрета несврстаних су били Гамал Абдел Насер, председник Египта, Сукарно, председник Индонезије и Кваме Нкрумах, први председник Гане.
Покрет је изгубио кредибилитет током 70-их када је критикован да у њему постају доминантне државе које су биле пријатељске према Совјетском Савезу. Док су вође као Тито, Насер, Сукарно или Нехру могли представљати идеологију несврстаних, вође попут Фидела Кастра су компромитовале цео концепт.
Постоји и књига „Неочекивана промјена: како је створен покрет несврстаних” која је настала на основу дневничких белешки Богдана Црнобрње, дипломате СФРЈ из 1961. године.Како је створен Покрет несврстаних („Политика”, 14. новембар 2016)Дневник Богдана Црнобрње („Политика”, 7. јануар 2017)
Земље чланице
Бивше чланице (1973—1991)La Nación -Opinión- Pág. 19: Los No Alineados („The Non-Aligned”), for Lucio Garcia del Solar, 10 October 2006 (in Spanish). - ФНРЈ (1961—1963), СФРЈ (1963—1992). XII Summit, Durban, South Africa, 2—3 September 1998.. (1992)Kin, Lai Kwok (2 September 1992). . Reuters (via The Independent.. (1961—2004) (1973—2004)
Посматрачи
Организације
Канакчки социјалистички национални ослободилачки фронт Национални покрет за независност Хостос
Конференције Покрета несврстаних Места и датуми конференција: 1. конференција — Београд, ФНРЈ, 1. септембар 1961 — 6. септембар 1961. пуноправни чланови: 25, посматрачи: 3, укупно 28 присутних 2. конференција — Каиро, Египат, 5. октобар 1964 — 10. октобар 1964. пуноправни чланови: 47, посматрачи: 12, укупно 59 присутних 3. конференција — Лусака, Замбија, 8. септембар 1970 — 10. септембар 1970. пуноправни чланови: 54, посматрачи: 14, укупно 68 присутних 4. конференција — Алжир, Алжир, 5. септембар 1973 — 9. септембар 1973. пуноправни чланови: 75, посматрачи: 27, укупно 102 присутних 5. конференција — Коломбо, Шри Ланка, 16. август 1976 — 19. август 1976. пуноправни чланови: 85, посматрачи: 21, гости: 7, укупно 114 присутних 6. конференција — Хавана, Куба, 3. септембар 1979 — 9. септембар 1979. пуноправни чланови: 92, специјални статус: 1, посматрачи: 20, гости: 18, укупно 131 присутних 7. конференција — Њу Делхи, Индија, 7. март 1983 — 12. март 1983. пуноправни чланови: 100, посматрачи: 9, гости: 10, укупно 119 присутних 8. конференција — Хараре, Зимбабве, 1. септембар 1986 — 6. септембар 1986. пуноправни чланови: 101, посматрачи: 10, гости: 13, укупно 124 присутних 9. конференција — Београд, СФРЈ, 4. септембар 1989 — 7. септембар 1989. 10. конференција — Џакарта, Индонезија, 1. септембар 1992 — 7. септембар 1992. 11. конференција — Картахена де Индијас, Колумбија, 18. октобар 1995 — 20. октобар 1995. 12. конференција — Дурбан, Јужноафричка Република, 2. септембар 1998 — 3. септембар 1998. 13. конференција — Куала Лумпур, Малезија, 20. фебруар 2003 — 25. фебруар 2003. 14. конференција — Хавана, Куба, 14. септембар 2006 — 15. септембар 2006. 15. конференција — Шарм ел Шеик, Египат, 11. јул 2009 — 16. јул 2009. министарска конференција — Бали, Индонезија, 23. мај 2011 — 27. мај 2011. конференција поводом педесетогодишњице — Београд, Србија, 5. септембар 2011 — 6. септембар 2011. 16. конференција — Техеран, Иран, 16. август 2012 — 31. август 2012. 17. конференција — острво Маргарита, Венецуела, 17. септембар 2016 — 18. септембар 2016. 18. конференција — Баку, Азербејџан, 25. октобар 2019 — 26. октобар 2019. Додатни комеморативни сусрет Покрета несврстаних на 60. годишњицу оснивања — У Београду је одржан 11-12. октобра 2021.
Прва конференција
Прва конференција се одржала у Београду 1961. године. На њој су били представници 25 земаља — по 11 из Азије и Африке заједно са ФНРЈ, Кубом и Кипром, а у складу са усвојеним „критеријумима несврстаности”, којима се обавезују да воде политику несврстаности на принципима коегзистенције, да подржавају борбу за национално ослобођење, да се не укључују у мултилатералне пактове блоковских сила, да не склапају војне савезе са великим силама и да не уступају своју територију за војне базе великих сила.
У свом говору, један од родоначелника несврстаности, председник Тито је рекао: „Овај састанак, по мом мишљењу, треба да доведе велике силе до сазнања да судбина света не може да буде у њиховим рукама. Он треба да докаже протагонистима сила да већина света одлучно одбацује употребу силе као начина решавања разних важних питања која нам је прошли рат оставио у наслеђе. Без претеривања могу рећи да земље које су заступљене на овој конференцији, а и многе друге које не припадају ни једној групацији, представљају велику већину јавног мишљења света. Оне представљају савест човечанства. О томе треба и те како да воде рачуна они који помишљају на ратне авантуре. Такав пример дао је и Други светски рат; он се поразно завршио по најјаче фашистичке државе, које су насиље и силу узеле као водећи принцип политике, а рат као средство за постизање својих циљева, то јест за наметање своје доминације читавом свету, игноришући хумане и друге моралне принципе који у савременом свету све снажније долазе до изражаја… То је веома поучна историја и требало би да о њој мисле они који звецкају оружјем и држе свет у сталној напетости и страху”.
После свестране размене мишљења, у којој је главна пажња била посвећена опасностима на светски мир, проблемима разоружања, колонијализма и економског развоја, усвојено је и неколико докумената: Декларација шефова држава или влада, Изјава о опасности од рата и апел за светски мир, као и писма идентичног садржаја председнику владе Совјетског Савеза Хрушчову и председнику САД Кенедију.
Историјски значај Београдске конференције је у томе што је први пут окупила државнике несврстаних земаља и формулисала изворне принципе и циљеве политике и покрета несврстаних као независног, ванблоковског и глобалног фактора у међународним односима.
Друга конференција Друга конференција шефова држава или влада несврстаних земаља одржана је у Каиру од 5. до 10. октобра 1964. године. Њој су присуствовали представници 47 држава у својству пуноправних учесника и 10 земаља у својству посматрача. Наглом ширењу покрета несврстаних допринело је ослобађање многих земаља из колонијалног ропства, нарочито афричких.
У својству домаћина, председник Насер је, између осталог рекао: „Данас је захтев за социјалном правдом покретачка снага развоја у свакој земљи. Тај захтев, захтев за правдом, треба да одигра велику улогу и у међународној заједници која постаје једна целина… Ми не верујемо да се подела света завршава поделом на западни и источни блок. Може да дође до нове, веће и још озбиљније поделе. На блок сиромашних и блок богатих. Блок развијених и блок недовољно развијених.”
Главне теме конференције су били Арапско-израелски сукоб и Индијско-пакистански сукоб. На конференцији је усвојен Програм за мир и међународну сарадњу, у коме се посебно истичу принципи активне и мирољубиве коегзистенције.
Трећа конференција Трећа конференција шефова или влада несврстаних земаља одржана је од 8. до 10. септембра 1970. године у Лусаки. Конференцији су присуствовали представници 55 земаља у својству пуноправних учесника и 9 земаља у својству посматрача.
Током те конференције покрет је формирао сталну организацију да би развијао економске и политичке везе. Замбијски председник Кенет Каунда је играо одлучујућу улогу у овим догађајима, а у својству домаћина је између осталог рекао: „Наш покрет треба у будућности да одигра веома значајну улогу не само у земљама у развоју, већ и у читавом свету. Он се заснива на чињеници да је већина људи искрено уверена да у данашњој међународној ситуацији поштовање њихових легитимних интереса није обезбеђено и да су њихова права и њихове наде никако не могу остварити уколико се не разреше постојеће противуречности. Право учествовања у трагању за таквим решењем не представља монопол великих сила”.
На конференцији су усвојене: Декларација о миру независности, развоју, сарадњи и демократизацији међународних односа у којој су реафирмисани принципи и циљеви несврстаности и одређено место и улога покрета у измењеним међународним условима, обележеним првим резултатима детанта у односима блоковских сила; Декларација о несврставању и економском прогресу у којој је придат приоритетни значај мењању стања у међународним економским односима; те више других резолуција.
Четврта конференција Четврта конференција шефова држава или влада несврстаних земаља одржана је у Алжиру од 5. до 10. септембра 1973. године. Конференцији је присуствовало 75 земаља у својству пуноправних чланова, 9 земаља посматрача и 3 земље госта.
У својству домаћина конференције алжирски председник Хуари Бумедијен је сажео програм несврстаности у неколико језгровитих реченица: „Национална независност са свим својим компонентама, политичким, економским и културним; борба против колонијализма, ционизма и апартхејда; борба против неоколонијализма, империјализма и свих облика стране хегемоније, распуштање блокова, уклањање војних база, опште и потпуно разоружање — то су, између осталог, задаци који стоје пред нама ако хоћемо да у свету завлада мир који би био заснован на равноправности држава, демократизацији међународних односа и сарадњи међу народима”.