Лакапин (грчки: Λεκαπηνος) је била византијска породица јерменског порекла чији су припадници владали Византијским царством у првој половини 10. века као савладари Константина VII Порфирогенита из Македонске династије.
Историја Родоначелник Лакапина је Теофилакт Абактист, јерменски сељак који је спасио живот Василију I 872. године због чега је добио земље као награду. Презиме је изведено од локалитета Лакапе где су се вероватно налазили и поседи Лакапина. Породици Лакапина припадао је Роман I који је постао врховни командант царске флоте и царев савладар 920. године након што је своју ћерку Јелену удао за Константина Порфирогенита. Владао је од 920. до 944. године. Своје синове уздизао је за савладаре. Христифор, Стефан и Константин Лакапин постали су савладари свога оца и Порфирогенита. Други Романов син, Теофилакт, постао је цариградски патријарх. Христифорова ћерка Марија-Ирена удата је за бугарског цара Петра I, сина покојног Симеона. Романа су свргли синови Стефан и Константин децембра 944. године. Њих је убрзо свргао Константин Порфирогенит који је тако постао једини византијски цар. Потомци царева Лакапина заузимали су висока места у дворској канцеларији током неколико деценија. Василије Лакапин, ванбрачни Романов син, постао је паракоимомен и стварни владар царства 980-тих година током малолетства Василија II Бугароубице.
Породично стабло
Референце
Категорија:Византијске династије