Френк Овен Гери (), рођен као Ефраим Овен Голдберг (; Торонто, 28. фебруар 1929 — Санта Моника, 5. децембар 2025), био је амерички архитекта канадског порекла познат по скулптуралном приступу грађевинском пројектовању. Најпознатији је по зградама са великим закривљеним површинама често прекривеним сјајним металима. Његов најпознатији рад и најбољи пример његовог стила је Гугенхајмов музеј у Билбау, у Шпанији који је обложен плочама од титанијума.
Он је пројектант националног споменика Двајту Д. Ајзенхауеру.for the design, see:
Биографија мини|Концертна хала Дизни
Године 1951, завршио је студије архитектуре на Универзитету јужне Калифорније, а затим се запослио код архитекте Виктора Груена у Лос Анђелесу. Од 1956. до 1957. студирао је урбанизам на Постдипломској школи за дизајн на Универзитету Харвард , а од 1957. до 1958. је радио са архитектима Пиром Лукманом у Лос Анђелесу и Андреом Ремондреом у Паризу. Године 1962, у Лос Анђелесу је отворио свој архитектонски биро.
Младост
Гери је рођен као Френк Овен Голдберг 28. фебруара 1929. у Торонту, Онтарио, од мајке Сејди Телме (рођена Каплански/Каплан) и оца Eрвинга Голдберга. Његов отац је рођен у Бруклину, Њујорк, у породици родитеља руских Јевреја, а мајка је била пољска јеврејска имигранткиња рођена у Лођу.Finding Your Roots, February 2, 2016, PBSGorin, Abbott (Spring 2015) "A Golden Age of Jewish Architects" Jewish Currents. Retrieved 12 January 2020. Као креативно дете, охрабрила га је бака, Лија Каплан,Ouroussoff, Nicolai (October 25, 1998) "I'm Frank Gehry, and This Is How I See the World" https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1998-oct-25-tm-35829-story.html Los Angeles Times Magazine са којом је градио мале градове од комада дрвета. Са овим остацима из мужеве гвожђаре сатима га је забављала, градећи замишљене куће и футуристичке градове на поду дневне собе.
Геријева употреба валовитог челика, ланчане ограде, необојене шперплоче и других утилитарних или „свакодневних“ материјала делимично је инспирисана провођењем суботњег јутра у гвожђари његовог деде. Са оцем је проводио време цртајући, а мајка га је увела у свет уметности. „Дакле, креативни гени су били ту“, каже Гери. „Али мој отац је мислио да сам сањар, да нећу ништа постићи. Моја мајка је мислила да се ја само уздржавам да радим ствари. Она би ме гурала.”
Деда му је дао хебрејско име „Јефрем“, али га је користио само на својој бар мицви.
Образовање
Године 1947, Геријева породица емигрирала је у Сједињене Државе и настанила се у Калифорнији. Добио је посао да вози камион за доставу и студирао је на Градском колеџу у Лос Анђелесу. Дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета Јужне Калифорније. Током тог времена је постао члан Алфа Епсилон Пај.
Према Герију, „био сам возач камиона у ЛА, ишао на Сити Колеџ, и окушао сам се у оглашавању преко радија, у чему нисам био баш добар. Покушао сам са хемијским инжењерингом, у чему нисам био успешан и није ми се свиђало, и онда сам се сетио. Знаш, некако сам почео да разбијам мозак око тога, 'Шта ја волим?' Где сам био? Шта ме је одушевило? И сетио сам се уметности, да сам волео да идем у музеје и да сам волео да гледам слике, волео сам да слушам музику. Те ствари су долазиле од моје мајке, која ме је водила на концерте и у музеје. Сетио сам се баке и блокова, и само из предосећаја, пробао сам неке часове архитектуре.” Гери је дипломирао архитектуру на Универзитету Јужне Калифорније 1954. године.Schoenberg, Jeremy (January 18, 2011)
Затим је провео време далеко од архитектуре на бројним другим пословима, укључујући службу у Армији Сједињених Држава. У јесен 1956, преселио је породицу у Кембриџ, где је студирао урбанистичко планирање на Харвардској постдипломској школи за дизајн. Напустио је пре него што је завршио програм, обесхрабрен и „утучен“. Његове прогресивне идеје о друштвено одговорној архитектури биле су недовољно реализоване, а кап која је прелила чашу пала је када је седео на дискусији о „тајном пројекту у току“ једног професора — палати коју је пројектовао за десничарског кубанског диктатора Фулхенција Батисту (1901 –1973).
Смрт Гери је умро 5. децембра 2025. године, у 97. години, у својој кући у Санта Моники, након краткотрајне респираторне болести.
Награде
1989: Прицкерова награда за архитектуру. 1999: Златна медаља АИА. 2000: Златна медаља РИБА. 1995: Награда Златне плоче Америчке академије за достигнућа 1998: Национална медаља уметности 2000: Национална награда за дизајн Купер-Хјуит за животно дело 2002: пратилац Реда Канаде
Одабрана дела Миленијум парк у Чикагу, САД ДЗ Банка у Берлину, Немачка Амерички центар у Паризу, Француска Гугенхајмов музеј у Билбау, Шпанија Концертна дворана Дизни у Лос Анђелесу, Калифорнија Рокенрол музеј (Experience Music Project) у Сијетлу Кула Гери у Хановеру, Немачка Кућа која плеше у Прагу, Чешка
Галерија
Референце
Литература
Staff (1995) "Frank Gehry 1991-1995" El Croquis .
Спољашње везе
Critique of Gehry's "Building B1" in Brooklyn's Atlantic Yards
Tolomeus, QTVR MARTa by Tolomeus . Gehry's architecture firm Gehry Technologies, Inc., Gehry's technology firm . the small BIM services company who first introduced Gehry's practice to digital design and the practical application of CATIA to challenging modern architecture Photo archive with many images of Gehry's buildings and portraits
Franck Gehry's House in California (with drawings)
Brooklyn's Trojan Horse: What's wrong with the buildings Frank Gehry wants to put in my neighborhood?
Vintage Gehry : Hotel Marqués de Riscal (with slideshow) A relatively dark conversation with Frank Gehry by Akhil Sharma Frank Gehry: America's Best Leaders
Категорија:Рођени 1929. Категорија:Умрли 2025. Категорија:Људи из Торонта Категорија:Амерички архитекти Категорија:Архитекти постмодернизма Категорија:Јевреји у Сједињеним Америчким Државама