Марковац је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 2562 становника (према попису из 2011. било је 2915 становника).

У селу постоји ФК Напредак Марковац који се такмичи у Српској лиги Запад, трећем такмичарском нивоу српског фудбала.

Географски положај Удаљено је 101 -{km}- од Београда. Налази се на ауто-путу Е-75 Београд - Ниш где се пут одваја за Свилајнац.

Кроз Марковац пролази пруга Суботица - Београд - Марковац - Лапово - Ниш.

Покрај села протиче Велика Морава, налази се на тромеђи општина и региона (Лапово и Рача су Шумадијски, Свилајнац је Поморавски, а Марковац припада општини Велика Плана и Подунавском округу).

Историја Настанак места Марковац спада у ред старијих насеља а основан је по предању за време прве сеобе. Ово насеље најпре основано на месту које се зове Лучаница, на самој обали Мораве, одакле је премештено у Шљиваре, у данашње Селиште, да би се сачувало од моравских поплава. Али како се река опет приближила, то се преместе на данашње место.

У арачким списковима помиње се Марковац који је имао 1818. године 118 а 1822. 111 кућа. Године 1866. Марковац је имао 332 куће, а по попису из 1921. у варошици је било 596 кућа са 3085 становника. По предању Марковац је добио ово име по Марку Кривокући који је овамо први дошао из Лапова. Он је, веле, држао велико имање, био је кнез у селу и одликовао се у борби с Турцима. Као војвода погинуо је у Ресави на месту Јасеново, где је сада село Јасеново (Ресава). Од Марка данас нема потомака.

Друга породица по старини јесу Конићи (Станојевићи) пореклом од Пећи, затим Аврамовићи, чији су преци дошли из Гложана (Ресава), Павловићи старином из Кованице (срез деспотовачки), Мишковићи и Јагоровићи старином са Косова, као и Черкеновићи, и то они од Призрена, одакле су дошли прво у Седларе (код Свилајнца) па овамо, а већи део тог великог рода је променио презиме у Којадиновићи,Деда по оцу Миодрага Којадиновића је од ових Којадиновића, мада је још као дечак пре Првог светског рата отишао на школовање у Крагујевцу. Доцићи и Богосављевићи по три сина Недељка ЧеркеновићаНедељко Черкеновић је и сам дошао из Призрена у Седларе и убио Турчина, за шта је у Смедеревској Паланци осуђен на смрт, а онда пред извршење смртне казне затражио да буде одвезан да би дао дар својим џелатима "јер је то обичај", којом приликом је убио кадију и зато уместо вешања био растргнут на четворо ("коњима на репове"), после чега су његова удовица и три сина пребегли рођацима у Марковац, према фељтону "Ко су Шумадинци" Милета Недељковића, Глас јавности 2001. као и Станимировићи који су старином из Глоговца и т. д.

Највише досељеника има из Ресаве, па из моравских села, затим из Лепенице, Моравице, из Јужне Србије, од Тимока и Црне Реке, са Косова од Ниша, из Јасенице, Белице и са Власине.Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935 Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани Једна од Карађорђевих сестара била је удата у Марковац и имала потомке.према фељтону "Ко су Шумадинци" Милета Недељковића, Глас јавности 2001

Према извору из 1928. године, Марковац је имао школу "од пре осамдесет година" (дакле: 1840-их година).N.B. "пре осамдесет година" се односи на извор из 1928, дакле негде 1840-их година, кад се основне трогодишње и четворогодишње школе у новооснованој Србији и отварају. Године 1912. подигнута је нова зграда за школу. До 1870. служили су се лаповском црквом а те исте године подигли своју. Указом Краља од 16. новембра 1921. године насеље је добило статус варошице. Овде се налази ОШ „Други шумадијски одред” Марковац.

Године 1892. основана је земљорадничко-кредитна задруга; 1894. основана је стрељачка дружина ; године 1895. основана је Певачка дружина а 1898. основана је Потрошачко-набављачка задруга.(подаци су до краја 1928. године)Подаци су узети из: Т. Радивојевић, Лепеница-посебни Део у (рукопису) и из „Летописа“ општине варошице Марковца, Бр. 8/1928) .Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница)

Запис

Овде се налазе Запис Стари храст (Марковац) и Запис Стојановића храст у Пиносави (Марковац).

Привреда Мештани се претежно баве пољопривредом, али све већи је број приватних фирми и трговинских радњи, велики број мештана ради у иностранству.

Овде се налази Железничка станица Марковац.

Марковац је такође познат по „старом храсту" који је стар неколико стотина година. По овом храсту је и мотел "Стари Храст" добио назив. Мотел "Стари Храст" је познато одмориште на Ауто-пут Е-75 (Европски пут Е75) са паркинзима, рестораном (домаћа храна), смештајем и бензинском пумпом.

Познати Марковчани У Марковцу се 1838. године родио Петар Карић, први управник прве учитељске школе у Србији.

Галерија Мотел "Стари Храст"

Демографија У насељу Марковац живи 2639 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (40,7 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 991 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26. Велики број мештана је на привременом раду у иностранству и преко лета долазе на годишњи одмор.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Референце

Коришћена Литература Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927)„Напредак Панчево“ „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).

Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме су се бавили мештани Напомена У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социолози, лекари, црквена лица, правници, кустоси и библиотекари. Укупно 61 аутор. Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Великој Плани Категорија:Насељена места у Подунавском управном округу