Mastoidne ćelije () su šupljinice nepravilno grozdasto smeštene u mastoidnom nastavku () slepoočne (temporalne) kosti. Fiziološki, one imaju značaj u povećavaju rezonantnih karakteristika srednjeg uva i olakšavanju slepoočne kosti (jer su su ispunjene vazduhom), a klinički jer predstavljaju put širenja infekcije na brojne okolne strukture u lobanjskoj duplji.Adam Bochenek, Michał Reicher: Anatomia człowieka tom I. PZWL, 1968.
Embriologija Mastoidne ćelije nastaju procesom pneumatizacije mastoidne kosti iz bubne duplje preko ulaza () koji vodi u prvu, najstalniju i najvažniju mastoidnu ćeliju „antrum” ().
Odmah po rođenju kod odojčeta od svih mastoidnih ćelija postoji samo antrum, da bi se u trećoj ili četvrtoj godini života deteta sistem ćelija dobro razvio. Međutim mastoidnih ćelija dostižu svoj maksimum tek u doba puberteta.
Postoje velike individualne razlike između pojedinih osoba, počev od potpune aplazije mastoidnih ćelija do hiperpneumatizacije koja može ići sve do vrha piramide i u zigomatičnu kost.
Oboljenja srednjeg uva, koja nastaju u detinjstvu, počev od rođenja pa sve do puberteta, mogu sprečiti normalan razvoj mastoidnih ćelija.
Funkcionalni i klinički značaj Mastoidne ćelije imaju sledeći funkcionalni i klinički značaj (topografski i patološki): Težinski olakšavaju slepoočnu kost, Povećavaju rezonantne karakteristike srednjeg uva, Predstavljaju put širenja infekcije na brojne okolne strukture, što im daje veliki značaj u topografiji i u patologiji. Od posebnog kliničkog značaja je antrum oko koga se sve ostale ćelije razvijaju i dolaže često u neposredni odnos sa srednjom i zadnjom moždanom jamom, unutrašnjim uvom, sigmoidnim sinusom i živcem lica (n.facijalisom). Galerija anatomskih struktura mastoidnog nastavka
Reference
Категорија:Уво