Макротија () је конгениталне хиперплазије која се карактерише изузетно великом ушном шкољком са слабије или јаче израженим деформитетима појединих анатомских делова шкољке. Успешно се лечи пластично-хируршким захватима, који могу ушној шкољци дати правилну величину и облик.Loeb R: Reduction of the hypertrophic lobe. Rev Lat Am Cir Plast9:186, 1965McCoy FJ: Macrotia. In Master FW, Lewis JR, eds, Symposium on Aesthetic Surgery of the nose, ears and chin. St. Louis: CV Mosby Co., (1973). стр. 160

Ембрионални развој ушне шкољке и микротија Развој ушне шкољке почиње на почетку другог месеца феталног живота, када се у најпроксималнијем делу појављују прве шкржне бразде - мале крвжице (), од којих се три налазе на мандибуларном, а три на хиодином луку. Оне расту неједнаком брзином, неке остају готово непромењене, као нпр. оне из којих се развијају трагус, антитрагус, и лобулус ушне шкољке, а друге расту у дебљину и ширину, стварајући наборе ушне шкољке. Потпуно развијена ушка може се упоредити са дугуљастом шкољком, која је у особа беле расе отприлике овална, док је код особа црне расе округла или четвртаста.

Због недовољног раста или неправилног и непотпуног срастања појединих поменутих квржица могу настати разни деформитети ушне шкољке, међу којима је и макротија - изузетно велика ушна шкољка.

Етиологија Макротија је највероватније доминантно наследна болест људског ува која је често праћена и поремећајима развоја спољашњег ушног канала (атрезија). Узрок настанка ове аномалија поред наследних поремећаја могу бити и: инфекција током трудноће, васкулрани инциденти, лоше презентација плода током трудноће, удружене аномалије ува, главе и других органа. Патогенеза Док нормално развијена ушна шкољака има највећу дужину 58-62 мм, међу женама и 62-66 мм, код мушкарца код макротије она је значајно већа.

Терапија У лечењу се примењују пластично-хируршки захвати, који могу ушној шкољци дати правилну величину и облик

Референце

Литература

Constant E: Reduction of the hypertrophic earlobe. Plast Reconstr Surg64:264, 1979. Guerrero-Santos J: Correction of hypertrophied earlobe in leprosy. Plast Reconstr Surg46:381, 1970. Hinderer UT: Técnica personal de otoplastia por orejas prominentes. Not Méd 28, 1969. Hinderer UT: Cirugía Plástica de las deformidades de la oreja. Abstract Book (Film) III Congreso Nacional de Cirugía Plática. Valencia, 1972 Lassus C: Another technique for the reduction of the earlobe. Aesth Plast Surg6:43, 1982

Категорија:Аномалије спољашњег ува