Избори су се одиграли 16. новембра 1858. год. за св. Андрејску скупштину. Избори су се одиграли указом Кнеза Александра Карађорђевића, а на основу притиска кнежеве опозиције оличене у уставобранитељима и либералима, из којих ће се касније развити Либерална странка.

Изборна агитација била је врло жива, a y њој су се нарочито истицале присталице Обреновића.

Након избора, Скупштина се састала 3. децембра 1858. у Београду, а бројала је 438 посланика, од чега 60 законом одређених посланика и 378 изабраних народних представника.Живојин П. Ристић, Изборни закони Србије, 1935.

Предходница избора Од 1848—1858. године у Србији нису сазиване народне скупштина. Разлога је било више: уставобранитељи су почели да се међусобно све више разилазе, а односи између Кнеза и Савета нису више били као на почетку уставобранитељске владавине. Обреновићевци су тражили држање скупштине, јер су помоћу ње хтели да измене постојећи ред ствари. Скупштину су тражили и млађи људи, први у иностранству добро школовани нови нараштај, који је водио јавну реч и био на првим чиновничким положајима. Сазивање скупштине су тражили и Илија Грашанин и Тома Вучић Перишић.

Под притиском тих чинилаца, иако с тешком муком, пристао је на сазив скупштине и Савет, па је одлучено да се најпре донесе Закон о народној скупштини и да ce, одмах по томе, сазове и сама скупштина.

Кнез Александар, од кога је зависило да ли ће се тај закон донети и да ли ће се сазвати скупштина, дао је такође свој пристанак, Закон је убрзо редигован, потврђен и објављен, a био је заказан и дан када ће се извршити избор народних посланика у целој земљи.

Избор по Закону о Народној скупштини од 28.октобра 1858.

У скупштину улазе по положају председници Касације, оба одељења Апелације, Београдског варошког суда и свих окружних судова, сви окружни начелници и управник Београда, сви окружни протојереји а из сваке епархије по један посланик, без обзира на број пореских глава.

Сваки срез, свака варош (ма и не била окружна) као и Београд бирају по једног посланика на пет стотина пореских глава. На сваких даљих 250 пореских глава долази још један посланик. Чланови скупштине сматрају се и као посланици свога среза (вароши) a и као представници целога народа. Скупштина сама себи бира (у присуству кнежевог представника) председника, потпредседника и два секретара. Ови последњи могу бити узети и ван скупштине, из чиновничког реда, али тада немају право гласа.

Референце

Спољашње везе Времеплов (16. новембар 2016), РТС

Категорија:Избори у Кнежевини Србији Категорија:Избори у 1858. Категорија:Србија у 1858.