300px|мини|Закон о сумњивима
Закон о сумњивима () је био закон донет 17. септембра 1793. године од стране јакобинских власти током Француске револуције, односно тзв. "јакобинске диктатуре".
Историја Закон о сумњивима донео је Комитет јавне безбедности након завођења Робеспјеровог терора. Закон је омогућио монтањарским властима да се обрачунају са политичким противницима. У категорију сумњивих убрајани су многи. Сумњивима су сматрани контрареволуционари (пре свега вандејски устаници), они који гомилају новац, они који своје понашање не могу оправдати, странци којима је ускраћено уверење о држављанству, бивше аристократе и сл. Сумњива је била чак и родбина емиграната уколико се отворено не изјасни за револуцију. Закон је Комитету јавне безбедности омогућио да хапси "сумњиве". Следеће, 1794. године, закон је постао још строжи. О примени закона старао се Комитет јавне безбедности. Уведена је и максима да оптужени морају доказати своју невиност. Касније је она проширена Законом од 22. преријала. Закон о сумњивима изашао је из употребе још пре Термидорске реакције. Званично је укинут октобра 1795. године од стране Националног конвента, непосредно пре доласка на власт Директоријума.
Види још Комитет јавне безбедности Револуционарни суд Јакобинска диктатура
Референце Алберт Собоул; Француска револуција, Напријед, Загреб (1966)
Категорија:Француска револуција Категорија:Закони