мини|Ласло Секереш са керемичком посудом и мистријом на археолошком ископавању Археологија (од грчких речи -{αρχαίος}- = стар, (у савременом грчком и прастар) и -{λόγος}- = наука, реч, мисао) је наука која изучава материјалне остатке, тј. све уочљиве трагове људских делатности ради упознавања њихове садржине у одређеном времену и простору, као и њиховог значења у одређеном социјалном, економском и историјском окружењу.Археолошки лексикон, 66
А Барбара Г. Адамс, британски археолог, египтолог и стручњак за прединастичку историју. Радила је дуги низ година у Хиераконполису, где је била једна од директора експедиције, а пре тога је радила у Музеју египатске археологије „Петри“ у Лондону. Бранислав Анђелковић, српски музичар, археолог, египтолог и доцент на Филозофском Факултету Универзитета у Београду. Драгана Антоновић, српски археолог, специјализована за праисторију и палеометалургију Балкана.Драгана Антоновић - подаци за базу стручних жена Србије, портал „Женска влада“ Била је предсеница Српског археолошког друштва. Марко Алексић, српски археолог, историчар и популаризатор науке.Марко Алексић (биографија), ИК „Лагуна“, 2015.Марко Алексић – био-библиографија, Средњовековни мачеви у југоисточној Европи • -{Mediaeval Swords from Southeastern Europe}-, сајт, 2008.
Б Роберт Балард, амерички океанограф и поморски археолог и професор океанографије на универзитету Роуд Ајланд. Ђуро Баслер, југословенски и босанскохерцеговачки историчар, археолог и конзерватор, рођен у Сијековцу код Босанског Брода.Basler, Đuro, Proleksis enciklopedija, Приступљено [17. 9. 2015] Лудвиг Борхарт, немачки археолог, архитекта и египтолог. Године 1907, основао је „Немачки археолошки институт“ у Каиру и био је у њему директор, све до 1928. године. Руђер Бошковић, српски физичар, астроном, математичар и дипломата из средњовековног ДубровникаBiography: Roger Joseph Boscovich, S.J. , Fairchild University website. 2. 2011. и један од најзначајнијих научника свога времена, уврштен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. Виктор Берар, француски хелениста, археолог, политичар дипломата и писац. Србислав Букумировић, српски информатичар, археолог, мултимедијални продуцент и уредник. Александар Булатовић, српски археолог и виши научни сарадник Археолошког института у Београду.academia.edu/aleksandarbulatovic Богдан Брукнер, српски археолог, академик и професор на Филозофском Факултету у Новом Саду.
В Џеси Валтер, амерички антрополог, археолог, писац и природњак. Михаило Валтровић, српски археолог и први професор археологије на Филозофском факултету у Београду и утемељивач српске археологије. Милоје Васић, српски археолог, професор на Београдском универзитету и члан САНУ. Јохан Винкелман, немачки археолог и историчар уметности, оснивач теорије класицизма и аутор прве велике синтезе у ликовној уметности. Џон Гарднер Вилкинсон, британски египтолог и археолог, један од оснивача британске египтологије.. Током 12 година, од 1821, систематски је истраживао археолошке локалитете у Египту и Нубији, укључујући Карнак, гробнице у Долини краљева и Гебел Баркал, планину поред четврте катаракте. Тадеуш Волањски, пољски археолог, словенофил и аутор хипотезе о словенскоме постанку Етрушчана. Чарлс Волдстајн, енглеско-амерички археолог. Гордана Марјановић Вујовић, српски археолог и управник Археолошког одељења Народног музеја у Београду. Бавила се претежно словенском археологијом. Никола Вулић, српски историчар, класични филолог и археолог, предавач на Великој школи у Београду и Београдском универзитету и један од најзначајнијих српских проучавалаца античке прошлости.
Г Бранко Гавела, српски археолог и историчар уметности цинцарског порекла.„Доктори наука цинцарског порекла“ , Српско-цинцарско друштво „Луњина“, Београд Драга Гарашанин, српски археолог, управница Музеја града Београда, управница праисторијског одељења Народног музеја и жена Милутина Гарашанина. Милутин Гарашанин, српски археолог, академик, професор на Филозофски Факултет Универзитета у БеоградуФилозофском Факултету Универзитета у Београду, редовни члан Немачког и Аустријског археолошког института, члан Института за праисторију Италије, потпредседник Међународне уније за проучавање југоисточне Европе при УНЕСКО-у и генерални секретар САНУ. Марија Гимбутас, литванско-амерички археолог, позната по изучавању неолита и бронзаног доба Европе. Душан Глумац, српски филозоф и универзитетски професор. Зигмунт Глогер, пољски историчар, археолог и етнограф. Миодраг Грбић, археолог прве генерације школованих археолога у Србији, пионир у научним истраживањима наших до тада неоткривених праисторијских и античких налазишта. Андре Лероа Гуран, француски археолог, један од најистакнутијих археолога, антрополога и палеонтолога 20. века, чија је специјалност била праисторија. Био је професор у Лиону и Паризу, директор музеја , највећег француског етнолошког музеја. Надежда Гавриловић Витас, српски археолог, класична археологија, научни саветник Археолошког института у Београду
Е Артур Еванс, британски археолог који је открио најпознатији локалитет минојске културе - Кносос, на Криту. Џон Еванс, енглески археолог и геолог; отац Артура Еванса.
З Ђорђе Мано Зиси, српски археолог, професор музеологије на Филозофском факултету у Београду, научни саветник Археолошког института и шеф Античког одељења Народног музеја у Београду. Стипан Златовић, хрватски историчар археолог и теолог.
И Александар Ивановић, српски археолог. Иштван Ивањи, професор у Суботичкој гимназији, историчар и археолог, оснивач и први библиотекар Градске библиотеке у Суботици.
Ј Ђорђе Јанковић, српски археолог, доктор наука и професор универзитета. Ивана Искра Јаношић, српски археолог, доктор хуманистичких наука, виши музејски савјетник (у пензији) и бивша директорка Градског музеја у Винковцима.Музејски документацијски центар Хрватске Иван Јастребов, руски дипломата, историчар, етнограф и археолог; био је конзул у Скадру, Призрену, Јањини и Солуну. Борислав Јовановић, српски археолог и редовни члан САНУ. Офер Бар Јосеф, израелски археолог, професор праисторијске археологије на Харвард универзитету и кустос Палеолитске археологија у Пибоди музеју археологије и етнологије. Палеолит је период који највише изчава. Игњат Јунг, први сремски археолог. Као аматер, прикупљао је податке и, заједно са детаљним цртежима, слао их часопису Вјесник хрватског археолошког друштва. Маркус Јункелман, немачки историчар и експериментални археолог.
К Феликс Каниц, аустроугарски путописац, археолог и етнолог и један од највећих познавалаца југоисточне Европе. Био је краљевски угарски саветник и витез аустријског ордена Фрање Јосифа, носилац медаље за науку и уметност, носилац српског Таковског ордена и ордена Светог Саве и почасни члан Краљевске саксонске академије наука. Кирнијак из Анконе, ренесансни хуманиста и колекционар антиквитета са простора данашње Италије. Често се назива оцем археологије. Еуген Кирила, румунски класични филолог, археолог и нумизматичар. Роберт Колдевај, немачки архитекта и један од најзначакнијих немачких археолога затупник староазијске археологије и важи као оснивач савремене споменичке архитектуре и историјске архитектуре. Драгутин Горјановић-Крамбергер, хрватски геолог, палеонтолог и археолог, који је 1899. године на локалитету Хушњаково поред Крапине у Хрватској открио фосилне остатке неандерталца. Александрина Цермановић Кузмановић, српски археолог, професор на Филозофском факултету у Београду и шеф катедре за Класичну археологију.
Л Џон Лабок, енглески банкар, политичар, филантроп, археолог, биолог и полиглота; први археолог који је користио термине палеолит и неолит. Остин Хенри Лајард, енглески археолог и дипломата који је вршио ископавањима у Мосулу Владимир Лековић, српски археолог познат по раду на многобројним налазиштима разних периода у Србији и Црној Гори, као и новим теоријским моделима. Луис Лики, кенијски археолог и природњак који је један од првих који су мислили да је Африка колевка људске цивилизације. Члан је познатепородице археолога Лики. Ричард Лики, кенијски политичар, палеонтолог и конзерватор и члан чувене породице археолога Лики.
Љ Шиме Љубић, хрватски археолог, историчар и биограф.
М Димитрије Мадас, српски археолог који је истраживао велики број значајних локалитета из свих раздобља у многим крајевима Србије. Био је председник Српског археолошког друштва од 1983. до 1988. године. Фабио Манискалко, италијански археолог, специјалиста за заштиту културног добра и есејиста. Он је први на свету применио правила Хашке конвенције из 1954. године о заштити културног добра у случају оружаног сукоба. Снежана Маринковић, српски археолог, стручњак за праисторију средњег Баната„Снежана Маринковић - биографија са библиографијом“, Пројекат Растко, 22. 1. 2015. и музејски саветник у Народном музеју у Зрењанину.Народни музеј у Зрењанину: Археолошко одељење , званични сајт Габријел Мортиље, француски антрополог и археолог, један од оснивача француске антрополошке школе, који је направио класификацију каменог доба и развоја култура праисторијског човека. Његов модел је базиран на линеарној теорији људске еволуцијеThe New Encyclopedia Britannica, 15th edition, Mortillet, (Louis-Laurent-Marie) Gabriel de (1821—1898).. Живко Микић, српски археолог, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и истакнути физички антрополог. Александер ван Милинген, шкотски научник, историчар, археолог, професор и свештеник. Моника Милосављевић, српски теоријски археолог и доцент на Филозофског факултета Универзитета у Београду. Петар Милошевић, српски археолог из Сремске Митровице. Ђорђе Милосављевић, српски археолог запослен у привредном друштву за изградњу, обнови и реконструкцију грађевинских објеката КОТО д.о.о у сектору за конзерваторско-рестаураторксе послове Миљевић-Ђајић Маја, српски археолог и физички антрополог, главни уредник археолошког портала Све о археологији.
Н Јон Нестор, румунски археолог, професор археологије на Универзитету у Букурешту, дописни члан Академије наука Румуније и члан бројних научних и стручних организација у Румунији и иностранству. Лубор Нидерле, чешки антрополог, археолог, етнограф и историчар.
О Марсел От, белгијски археолог и професор праисторије на Универзитету у Лијежу.-{Liège: des fouilles archéologiques à la hussarde?}- Специјалиста је за религију, уметност, социобиологију и Горњи Палеолит у Европи и Средњој Азији.-{"Marcel Otte - Préhistorien, paléoanthropologue"}-, -{Hominidés.com}-
П Александар Палавестра, српски археолог и редовни професор Филозофског Факултета у Београду који се бави теоријском археологијом, хералдиком и студијом ћилибара. Владимир Петковић, српски историчар уметности, археолог, члан САНУ. Главна област истраживања му је била српска средњовековна уметност, посебно фреско-сликарство. У српској историографији поставио је темеље научног изучавања споменичке баштине. Петар Патровић, српски археолог, класични филолог и директор Археолошког института. Био је председник Српског археолошког друштва и уредник Гласника Српског археолошког друштва. Систематски је истраживао Источну Србију и Понишавље. Владислав Поповић, српски археолог, члан САНУ и редовни професор Филозофског факултета у Београду, на предмету Методологија археолошких истраживања. Владимир Пецикоза, српски археолог и руководилац Програма археологије у Истраживачкој станици Петница.
Р Дејан Радичевић, српски археолог познат по истраживању средњовековних налазишта, укључујући и метрополу из доба Немањића пронађену 2013. године на РудникуСубашић Б.„Откриће: Пронађена метропола из доба Немањића“, Вечерње новости, 1. децембар 2013. и локалитет „Ђурине ћелије“ у суседном селу Манојловци.Откривен непознати руднички манастир („Политика“, 5. септембар 2014) Доцент је на Одељењу археологије Филозофског факултета у БеоградуСтрана наставника на Филозофском факултету и председник Средњовековне секције Српског археолошког друштва.