Дорћол

Дорћол или Дунавски крај је део Београда који се налази у најстаријем градском језгру у градској општини Стари град.

Обим Данашње границе Дорћола се налазе између београдске тврђаве, односно калемегданског парка, Васине и Узун-Миркове улице Булевара деспота Стефана и Дунава.Yellowcab бр. 57: „Дорћол душу изгубити неће!“, Ирина Марковић, 9.6.2008, приступ 10.4.2013 Некада се Дорћолом сматрала само раскрсница улица Цара Душана и Краља Петра (некада Дубровачке целом дужином, а данас само од ове раскрснице према Дунаву) и околина ове раскрснице (на Горњем и Доњем Дорћолу). Северни део, ограничен Дунавом, улицом Цара Душана и Дубровачком звао се Јалија, што на турском језику значи „обала”. Део Дорћола од Кнез Михаилове улице до улице цара Душана звао се некада Зерек, што на турском језику значи „падина”.

Историја На подручју данашњег Дорћола одувек се налазило градско језгро Београда, још од времена античког Сингидунума. Сингидунум је достигао свој врхунац доласком Легије IV Флавије 86. године. Ова легија је изградила квадратни каструм (утврђење), које се налазило на Горњем граду данашњег Калемегдана. Још један корак који су Римљани предузели у јачању Сингидунума је било насеље за ветеране легије поред тврђаве. Временом је велико насеље настало око каструма. Град је имао правоугаону основу, а његове улице су се секле под правим углом. Неке основе оваквих урбаних елемената сачуване су и данас, што се види по положају дорћолских улица Узун Миркове, Душанове и Краља Петра I. Студентски трг је био римски форум, окружен термама (које су откривене током 1970-их) и такође је сачувао оријентацију коју су Римљани дали Сингидунуму.

У средњем веку, укључујући и време када је Београд био главни град Србије у време деспота Стефана Лазаревића (1405—1427), на подручју данашњег Дорћола се налази северно подграђе, према Дунаву; Ј. Калић-Мијушковић, Београд у средњем веку, Београд 1967.

Само име Дорћол значи раскрсницу четири улице, а односи се на раскрсницу улица Цара Душана и Краља Петра, односно Дубровачке. Сама реч је из турског језика (Дорт = четири, јол = пут) а. Као северно подграђе у средњем веку је био главни део градске вароши. Током времена турске власти, центар Београда, главна трговачка улица, односно чаршија (баш-чаршија) је била данашња улица Краља Петра. Та улица је остала главна све до друге половине 19. века. Дунавска падина, је уједно и најстарији део града ван Београдске тврђаве. Турци су ту имали своје куће окружене баштама. Још ниже, испод Душанове улице била је јеврејска четврт. Осим њих ту су куће имали Цинцари и Срби староседеоци. Ослобађањем Београда од Турака Дунавску падину су почели још више да насељавају Срби и Цинцари (а нарочито ови последњи), откупљујући турска имања.

Кад су Аустријанци почетком 18. века освојили Београд, најпре су почели да тадашњу турску касабу претварају у модерну западњачку варош, а највише измена претрпео је Дорћол, где су тих година досељене 333 немачке породице из области Вормса и Мајнца.Политикин забавник бр. 3002: „Министри у тазбини“ , Владимир Крстић, 21.8.2009, приступ 10.4.2013 У време турске власти на Дорћолу су живели Турци и други муслимани. Било је и Јермена. У једном делу Доњег Дорћола, испод Душанове улице, било је доста Јевреја. Једна од улица носи назив по њима Јеврејска. Постојање Јевреја у Београду се може доказати тек од 16. века. Јевреји масовно долазе у Отоманско царство након напуштања Шпаније. Њихове зграде институција налазиле су се у улицама: Јеврејска, Солунска, Цара Уроша, Цара Душана, Краља Петра. У многим свечаним приликама, о празницима, кроз Јеврејску улицу су пролазиле свечане поворке у којима су се понекад носиле реликвије из оближње синагоге.Цинема рекс: „Јевреји изложба“ , Марина Докмановић, Јероен де Вриес, приступ 11.4.2013

Дом Светог Саве (1890) у Душановој 13 и Зграда школе на Дорћолу (1893), у Душановој 23, непокретна су културна добра.

Двадесети век

На Дорћолу је кренуо последњи јуриш српске војске у одбрани Београда 1915. године, након чувеног говора команданта мајора Драгутина Гавриловића, на простору Доњег Дорћола, односно доњег дела улице Цара Уроша и Солунске, према насипу где се и данас налази железничка пруга. Део дунавског кеја је назван Обала мајора Драгутина Гавриловића.

На градској периферији, у дорћолском крају, током 1920-тих је настала Пиштољ-мала. И након њеног уклањања 1930-тих могло се наићи на запажање да "више него и у једном крају престонице, на Дорћолу се задржало до данас пуно чатрља, уџерица, малих кућица"."Политика", 24. јан. 1938 Термоелектрана Снага и светлост је изграђена 1932, уместо старе општинске централе. Крајем 1930-тих је планирана градња Дунавског кеја. У то време на дунавској обали Београда су се налазила купатила "Мон плезир", "Дубровник", "Диана" и "Београд", нехигијенско ромско насеље и дивља плажа "гамена и просјака". Иза електроцентрале се налазило градско ђубриште и баруштине са маларичним комарцима."Време", 16. јул 1939 Додуше, "испод" Електричне централе је 1939. направљен фудбалски "стадион" са лакоатлетском стазом и споредним теренима - два тениска игралишта и један терен за бејзбол."Време", 28. јул 1939 Подвожњак у ул. Маршала Пилсудског (Тадеуша Кошћушког) према Дунавском кеју направљен је 1934."Политика", 15. јун. 1934 На обали Дунава у ул. Маршала Пилсудског 1936. је подигнут скроман дом Београдске рибарске задруге."Политика", 19. окт. 1936

У шестоаприлском бомбардовању у Другом светском рату, Дорћол је доста страдао, али највеће су биле људске жртве. Погођена је и порта Цркве Светог Александра Невског,Српско наслеђе: На бомбама је писало „Срећан Ускрс“, Петар Алексић, март 1998, приступ 11.4.2013 у којој су многи потражили склониште од бомби. Још на почетку рата извршено је пописивање Јевреја, који су били обавезни да носе жуте траке, хапшени су и отпуштани из службе, одвођени на принудни рад, у сабирни логор Топовске шупе и логоре смрти Бањица и Старо сајмиште. Извршена су бројна појединачна и групна стрељања Јевреја.

За време рата уништене су и многе зграде, на чијим местима су подигнуте стамбене зграде у духу социјалистичког модернизма.

У послератном периоду на Дорћолу су изграђене велике функционалне зграде и било је доста досељеника. Солитери-самачки хотели у Дубровачкој 22 и Високог Стевана 35 изграђени су 1964, били су најстарији самачки хотели (већ 1975. се извештава о лифтовима и грејању који не раде, прокишњавању, дотрајалим уређајима и столарији„Самачки хотели без старатеља”, Борба 1975-08-21, ). Јованова пијаца је постојала од 1926. до 1965, када је у новом солитеру поред ње отворен велики супермаркет и салон намештаја. Поред Дунава је 1973. изграђен спортски центар. Ту је изграђен и један километар обалоутврда, а пар година касније са најављују обалоутврде поред Прве месне заједнице „Дорћол” и топлане „Дунав”.„Кејови на Сави и Дунаву до 1980. године”, Борба 1976-06-18, У Дунавском кеју 46 била је млинско-пекарска индустрија „Дорћол”.

Новоградња од 1976.

О урбанистичком плану за реконструкцију Дорћола је расправљано 1965-67. Изношен је предлог да се граде петоспратнице,„Дорћол расте до четвртог спрата”, Борба 1965-10-27, стр. 8 (фото) блокови са доста отвора у приземљима за струјање ваздуха. Други су мислили да то није довољно за велику загађеност (помиње се да је Скендер-бегова најзагађенија у граду), па су предлагали солитере за „бекство” изнад земље и зелене површине између њих.„Петоспратнице или солитери”, Борба 1967-04-18,

Реконструкција Дорћола, градња стамбеног блока за „10.000 грађана” и градња топлане на Дорћолу, у оквиру плана топлификације дела града ради гашења малих котларница, најављена је у марту 1975.„Стари Град - привредни и културни центар Београда”, Борба 1975-03-24, „Стамбени блок за 10.000 грађана”, Борба 1975-03-28, Урбанистички план који је предвиђао нове станове усвојен је „неколико година” раније, али је упркос томе на обали Дунава изграђена фабрика бетона, а грађена су и складишта, стоваришта, магацини.„Станови уместо складишта”, Борба 1975-07-09, Дорћол се тада описује као „руина, са зградама разноврсних стилова, страћарама, дотрајалим улицама и недовољним и руинираним комуналијама”, као „готово” нехигијенско насеље (једно је од „жаришта” туберкулозе„У Београду још увек преко 4400 болесника”, Борба 1976-09-22, ). Предвиђена је и градња разних установа, „водиће се рачуна” да староседеоци остану овде и очува специфични менталитет градског језгра, да ће радови бити праћени филмским снимањима за стварање „личне карте” сваког објекта.„Староседеоци остају на Дорћолу”, Борба 1976-03-18, На подручју предвиђеном за нову градњу живело је 8.600 грађана у 3.036 станова, грађених крајем 19. и почетком 20. века.„Камен-темељац за 4.000 станова на Дорћолу”, Борба 1976-10-23,

Простор новоградње је омеђен улицама Тадеуша Кошћушког - Душанова - Француска и реком Дунав. Подељен је на три области:„Дорћол расте по плану”, Борба 1977-09-28, Пројекат насеља „Дорћол -{I}-”, са 1.585 станова на 23,3 ха између спортског центра, Дунавске улице, топлане и Дунава, представљен је у априлу 1978. − насеље као такво је добро оцењено али је и критиковано као безлично, равнодушно према положају на реци, као да би могло стајати било где у граду.„Дорћол -{I}- насеље са 1.585 станова”, Борба, 1978-04-26, стр. 12 (фото макете) Други комплекс: простор Тадеуша Кошћушког - Душанова - Капетан Мишина - Дунавска. Пројектна документација и имовинско-правни односи су решени 1976, ГП „7. јули” и „Дом” су у септембру 1976. започели градњу два објекта са укупно 362 стана. За 1977. је планирана градња 14 објеката са 1080 станова. На месту зграде Јеврејске општине и Савеза слепих било је планирана градња 300 станова, али се одустало од рушења.„Дорћолци остају на Дорћолу”, Борба 1977-09-29, стр. 10 (фото грађевине у Панчићевој) На лето 1977. се помиње да је ГУП-ом планиран и Дорћол -{III}- (Капетан Мишина − Цара Душана − Француска − Дунавска), којим би доминирао парк од 17 хектара на месту ГСП-а.„Дорћол -{III}- мења изглед Дорћола”, Борба 1977-07-29,

Камен темељац за ново стамбено насеље положен је у Панчићевој улици 22. октобра 1976. Тада је предвиђено да се на 60 хектара до 1980. подигне 4.000 станова, 50.000 квадрата пословних и јавних објеката, широке саобраћајнице и даљинско грејање. У фебруару 1977. је одлучено да у Другој месној заједници Дорћол зграде не буду више од 11 спратова; до 1985. је предвиђено рушење 1.400 дотрајалих нехигијенских станова и градња 3.250 нових.„Произвођачима млека и даље премије”, Борба 1977-02-22, У априлу 1977. се извештава да је у току градња 370 станова и да се припрема сеоба Ливнице.„И у Старом граду 4.000 нових станова”, Борба 1977-04-09,

Од 1979. срушене су многе старе зграда на простору будућег насеља, нарочито око Дубровачке улице,Divlji Dorćol. vreme.com 28. decembar 2011 што ће изазвати много негативних мишљења. У мају 1979. се извештава да градња станова касни јер није остварена претпоставка да ће бити уклоњени пруга и погони „Стандардбетона”-„Комграпа”. У међувремену је у Дорћолу -{I}-, крајем 1978. започела градња 169 од 208 предвиђених станова прве етапе, а преостала 1.002 стана зависе од поменутог уклањања. У Дорћолу -{II}- се касни због недостатка станова за пресељење, до маја 1979. усељена су 354 стана, гради се 491 (од планираних 2.230 станова очекује се градња 1.221 стана).„Касни изградња станова”, Борба 1979-05-16, У фебруару 1983. се расправља о градњи 522 стана, о чувању старих делова града, о економичности рушења старог и градње новог.„О Дорћолу стручни савет”, Борба 1983-02-08, У мају 1986. завршено је пет објеката са укупно 280 станова (М-9 до 11 и Ф-9 и 10).„Из дана у дан - Ускоро кључеви за Дорћол”, Борба 1986-05-21, У исто доба су завршене три зграде, Ц-1 до 3, а Ц-4 до 7 су требале бити завршене до краја године.„Топловод одложио усељење”, Борба 1986-05-27,

У контексту ових великих промена, 1981. је издата збирка приповедака Светлане Велмар Јанковић „Дорћол”, награђене Андрићевом наградом, која је допринела „романтизацији” Дорћола.