Јован Рупар је рођен 22. августа 1901. године у селу Доња Трусина, више Дабарског поља у Херцеговини. Био је херцеговачки српски народни вођа и један од најистакнутијих устаника током спонтаног општенародног Јунског устанка у источној Херцеговини 1941. године (познатог и као Трећа невесињска пушка) против Независне Државе Хрватске.
Потиче из угледне херцеговачке породице Рупар из које је потекао и Продан Рупар, један од вођа и главни организатор историјског херцеговачког устанка из 1875. године - Невесињска пушка.
Учешће у устанку 1941. Након успостављања усташког режима НДХ и отпочињања масовних покоља српског живља у околини Невесиња, Јован Рупар се активно укључио у организовање сеоских стража и народних одреда на подручју од Трусине до Дивина. Током борби на Трусини (које су трајале од 24. јуна до 6. јула 1941. године), устаничким акцијама је војнички координирао поручник Крсто Ђерић, док је Рупар важио за једног од најхрабријих народних вођа устаника на терену.
Ликвидација Мија Бабића Јован Рупар је остварио огроман војни и психолошки подвиг за устанички покрет када је током борби на Трусини из своје пушке директно ликвидирао злогласног усташког функционера и витеза Мија Бабића (познатог под надмком Ђовани). Бабић је био десна рука Анте Павелића, шеф Трећег уреда Усташке надзорне службе и главни организатор првих масовних усташких покоља у Херцеговини.
Бабић је на Трусину стигао лично како би угушио српски устанак, возајући се на челу колоне. Рупар га је током борбе прецизним хицем ранио, што је изазвало расуло међу надирућим усташким снагама и присилило их на повлачење. Од тешког рањавања усташки злогласни функционер Мијо Бабић Ђовани је преминуо током транспорта, односно у болници у Мостару.Радан, Лазар (2024). Поручник Југословенске војске Крсто Ђерић (1911–1942), Требиње, Овај догађај је нанео тежак ударац НДХ, која је због Бабићеве смрти прогласила вишедневну званичну жалост, док је херцеговачким устаницима подигао морал и омогућио спас цивилног становништва у околним селима од сигурног покоља.
Учешће у НОБ-у и смрт За разлику од Дукице Граховца и Крста Ђерића, Јован Рупар се оштро противио унутрашњим идеолошким поделама устаника на партизански и четнички покрет, сматрајући да је у тим пресудним тренуцима јединство српског народа једини гарант опстанка пред геноцидом. Током каснијег унутрашњег идеолошког расцепа међу устаничким формацијама у Херцеговини крајем 1941. и почетком 1942. године, Јован Рупар се оштро противио поделама на различите војно-политичке покрете, заступајући став да је јединство народа једини услов за одбрану од биолошког уништења. Ипак, након коначног расцепа и признања партизана као једине ослободилачке формације, прикључио се Народноослободилачкој борби (НОБ) и постао борац Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ), делујући у партизанским јединицама на подручју Херцеговине. Погинуо је при крају рата, 29. априла 1944. године, у борбама које су се тада водиле на територији његовог родног места, у Доњој Трусини.Херцеговина у НОБ, Зборник сећања, Војноиздавачки завод, Београд, 1961.
Види још Устанак у Херцеговини 1941. Крсто Ђерић Мијо Бабић Продан Рупар
Референце
Радан, Лазар (2024). , Требиње: Задужбина „Кнез Мирослав Хумски”. .
Категорија:Независна Држава Хрватска Категорија:Босна и Херцеговина у Другом светском рату Категорија:Источна Херцеговина Категорија:Српски устанци Категорија:Босна и Херцеговина у 1941. Категорија:Историја Херцеговине Категорија:Херцеговци