Лазар Стојановић (Београд, 1. март 1944 — Београд, 4. март 2017) био је југословенски и српски режисер и глумац.
Биографија Рођен је у Београду. Најпознатији је по свом филму Пластични Исус (његов дипломски рад), због кога је осуђен на три године затвора, а филм је забрањен. Стојановић је једини режисер који је у СФРЈ осуђен и затворен због свог рада. Филм је у јавности приказан први пут тек 1990. године,Reditelj Saša Radojević: Stojanović je jedan od stubova domaćeg filma а следеће године (1991) је на Филмском фестивалу у Монтреалу добио награду међународног жирија критике.Време: In memoriam: Лазар Стојановић
Иако један од родоначелника црног таласа, због ове казне био је скрајнут и није много радио. Филму се вратио тек 1980, а касније је углавном радио документарце. Најпознатији његови документарни филмови су о Радовану Караџићу (Живот и прикљученије Радована Караџића), Ратку Младићу (Успон и пад генерала Младића) и Шкорпионима (Шкорпиони - споменар). Појавио се као глумац у четири филма, а као асистент редитеља Саше Петровића радио је на филмовима Скупљачи перја и Биће скоро пропаст света.
Хапшен је и 1984. године због учешћа у Отвореном универзитету.Слободна Европа: интервју с Лазаром Стојановићем
Био је противник национализма и заговорник чланства у НАТО.
Бавио се новинарством и био је један од оснивача недељника Време.Блиц: Преминуо редитељ Лазар Стојановић
Супруга му је била Наташа Кандић.
Режисер 1968 - Она воли (кратки филм) 1971 - Здрав подмладак 1971 - Пластични Исус
Референце
Категорија:Рођени 1944. Категорија:Глумци из Београда Категорија:Умрли 2017. Категорија:Српски сценаристи Категорија:Југословенски редитељи Категорија:Југословенски сценаристи Категорија:Филмаџије из Београда Категорија:Српски филмски редитељи