Демоспонгија () су сунђери са леукоидном грађом и скелетом од силицијум-диоксида или спонгина, а постоје и неки код којих су присутне обе врсте скелета. Има чак и врста које су без скелета, али се за једне од њих сматра да су настале од сунђера са скелетом, док се за друге сматра да су без скелета исто као и преци од којих су настале. Међу демоспонгиама има и морских и слатководних сунђера.
Класификација групе
Класа демоспонгиа дели се на поткласе:
1. тетрактинелида (-{Tetractinellida}-) којој припадају родови: геодија (-{Geodia}-) хондрозија (-{Chondrosia}-) оскарела (-{Oscarella}-) и др.
2. монаксодина (-{Monaxodina}-), која се дели на два реда: хаплосклерина (-{Haplosclerina}-), који обухвата и слатководне сунђере међу којима је најпознатији род спонгила (-{Spongilla}-); хадромерина (-{Hadromerina}-), у који се убрајају врло чести родови: тетја (-{Tethya}-) суберитес (-{Suberites}-) клиона (-{Cliona}-)
3. кератоза (-{Keratoza}-), чији је скелет изграђен само од спонгина; овој поткласи припада и вероватно најпознатији сунђер који се раније користио за брисање табле обичан сунђер (-{Euspongia officinalis}-); у Јадранском мору живе родови: аплизинија (-{Aplysinia}-) хипоспонгиа (-{Hippospongia}-) ирцинија (-{Ircinia}-)
Литература
Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971. Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977. Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979. Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986. Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998. Маркон, E, Монгини, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986. Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001. Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
Категорија:Сунђери