Цикоријевка (лат. -{Lactarius camphoratus}-) је јестива гљива. Налази се посебно крај храстова, кестена и букава, а на вишим крајевима крај смрча. Воли се смјестити и у звјездастој маховини.
Клобук Клобук је најчешће величине 2-6 cm, најприје је звонолико-чуњаст, убрзо са удубљеном средином. Руб је понешто подвијен, убрзо испружен, оштар и танак, често ребрасто наборан, понекад и урезан, првобитно са магличастом превлаком која се отире и ишчезава старењем. У удубљеном тјемену већином, иако не увијек, налази се ушиљена, купаста избочина (papilla). Кожица је сува и без сјаја, готово храпава, често јамичаста, уско и танко радијално набрана, понекад и ребраста, но без тона. Боје јетре или црвеноциметне, у младости к тому и са љубичастим или винскицрвеним одсјајем, у старости помало блијеђи у меснатоцрвенкастом тону. Тјеме је већином нешто тамније.
Листићи Листићи су силазни, густи, са различито дугим ламелулама, измијешани, понекад са њима и срасли тако да дјелују рачвасто. Уобичајено су 2-3 милиметра широки, ружичастосмеђи, па црвеносмеђи с лила дашком, по оштрици опрашени, а од млијека, које се груша, зрнасто.
Отрусина Отрусина је боје мласаца.
Млијеко Млијеко је воденасто бијело, али не прозирно, код младих обилно, код старијих све оскудније, често незамјетно.
Стручак Стручак је 3-7/0,5-0,8 cm, ваљкаст, или у дну корјенасто снужен. Често искривљен, понекад и уздужно наборан. Црвенкастосмеђ, надоље све тамније, при дну готово црн. Млађи су ружичастобијело замагљен. Иначе је пун, али са временом постаје цјевасто шупаљ.
Месо Месо је танко, крхко, у клобуку је бијело, жућкасто прожето, под кожицом црвеносмеђе, у стручку боје споља – проводњено је и у клобуку црвеносмеђе. Укус је потпуно благ, готово сладак. Мирис свјеже гљиве подсјећа на стјенице, код осушене (након 2-3 дана па све до 2-3 године) врло угодно зачински, понекад подсјећа и на тамјан.
Хемијске реакције На -{гвајак}- у месу смјеста ружичастосмеђа, послије десетак минута загаситосмеђезелена. На -{KOH}- смјеста сивомаслинастосмеђа.
Јестивост Употребљава се као зачин (у мањим количинама) за многа јела, не само од гљива. Гљиве осушити, стуцати у прах и похранити у стакленке, гдје годинама задржавају свој мирис.
Сличне врсте Низ омањих црвенастосмеђих мљечњача може јој јако наликовати, но једино у свјежем стању, кад миришу на стјенице. Блага мљечњача (-{Lactarius subdulcis}-) расте већином у грмовима од по 5-10 комада, има, за разлику, бијеле листиће са жућкастом оштрицом. Варљива мљечњача (-{Lactarius decipiens}-), разликује се по млијеку које пожути, веома је честа у листопадним шумама. Храстова мљечњача (-{Lactarius quietus}-), је обрнуто зонирана, а без избочине. Ниједна од ових нејестивих или једва јестивих мљечњача нема мирис на цикорију у сувом стању. Риђа мљечњача (-{Lactarius rufus}-) је ријетка црногорична гљива. Има пекуће-љуто млијеко и месо.
Референце
Литература
Arora D. Mushrooms Demystified . Berkeley, CA.
Спољашње везе -{From North American species of Lactarius by L. R. Hesler and Alexander H. Smith, 1979}-: -{Lactarius fragilis var. fragilis: page 503 page 504}- -{Lactarius fragilis var. rubidus: page 505 page 506}- -{Lactarius camphoratus: page 506 page 507 page 508}- -{From MushroomExpert.Com by Michael Kuo}-: -{"Lactarius fragilis", February 2004.}- -{"Lactarius rubidus", February 2004.}- -{"Lactarius camphoratus", March 2005.}- -{"California Fungi: Lactarius rubidus" by Michael Wood & Fred Stevens, MykoWeb.com, 2001}- -{"Fungus of the Month for October 2005: Lactarius rubidus, candy caps" by Tom Volk.}- -{"Why we’re wild about the curry mushroom" by Martyn McLaughlin, The Herald, September 28, 2006.}- -{"Bay Area Mushrooms: Lactarius rubidus and Lactarius rufulus: The Candy Cap" by Debbie Viess, BayAreaMushrooms.org, 2007}-
Категорија:Lactarius Категорија:Јестиве печурке