Манастир Светог Николаја - Павловац налази се у космајском селу Кораћици. Добио је име по селу Павловци у чијем атару се налазио до 1690. године када су и село и Манастир уништени од стране Турске војске. Налази се на јужној падини Космаја у данашњем селу Кораћице. Припада шумадијској епархији.Ж. Татић, Павловац под Космајем, Старинар III, трећа серија , 1925,1–9 Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.Ј. С. Ћирић, Манастир Павловац, Досадашња истраживања и нова запажања о архитектури манастирског комплекса, Зборник Народног Музеја XIX–2 , 2010,35–63.Њ. Св, Патријарх обишао је два стара манастира – Тресије и Павловац, Политика, 20. јул 1935. године, 9С. Мојсиловић, Средњовековни манастир у Павловцима на Кос-мају, просторно-архитектонска студија. Саопштење XIII, Београд 1981,127–146
Историја Подигнут је по наредби деспота Стефана Лазаревића,Србољуб Ђ. Стаменковић: "Географска енциклопедија Србије", Београд 2001. а манастир су изградили ученици Рада Боровића (Рада неимара) који је био деспотов дворски архитекта.В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950. У манастиру је српски деспот Стефан Високи 21. новембра 1425. године издао "разрешницу" неколицини дубровачких трговаца, који су били његови цариници.Деспот Стефан Лазаревић: "Књижевни радови", Београд 1979. Манастир је у рушевинама био око 280 година. Обновљен је у другој половини 16. века. За време Турака у другој половини 16. века у турским пописима убележен је манастир Павловац под Космајем, са четири монаха.Татјана Суботић-Голубовић: "Serbian manuscript tradition from 1557 until the middle of the XVIIth century", Београд 1999.Ж. Татић, Павловац под Космајем, Трагом велике прошлости,
Светогорска писма и монографске студије старе српске архитектуре, Београд 1929, 257–265
У Павловцу је патријарх Арсеније Црнојевић служио једну од последњих литургија пред прелазак са народом у Угарску 1690. године. Међутим, братство манастира није могло напустити овај Божји дом па су их Турци све убили а манастир спалили и разорили.М. Поповић, Археолошка ископавања у Манастиру Павловцима, Саопштења XIII, 1981, 115–125. Њихове мошти налазе се у темељу цркве посебно обележени.М. Поповић, Манастир Павловац, Старинар н.с. XXX (1979), 1980,75–81
У 19. веку код космајског села Кораћице налазила се стара црквина Павловац. Били су то остаци порушеног српског православног манастира Павловца.Милан Милићевић: "Кнежевина Србија", Београд 1876. О обнови се размишљало 1935.„Политика”, 20. јул 1935
Манастир је обновљен 1967. године. Грађен је од ломљеног камена и живог креча. Систематска археолошка истраживања извршена су 1973-1974. године.M. Popović, Manastir Pavlovac u Koraćici, Arheološki pregled 16, 974,32–33 Манастирски комплекс састоји се од цркве, манастирског конака на јужној страни и вероватно летњиковца деспота Стефана Лазаревића, на северној страни од цркве.M. Popović, Manastir Pavlovac u Koraćici (Kosmaj), Arheološki pregled 15, 1973, 125–127П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947–1997, Шематизам , Н. Јованчевић (ур.), Крагујевац 1997,212–214.
Манастир је посвећен Светом Николи, и то је храмовна слава.
Сава Петровић је био монах манастира од 2007. до 2010.
Зановљен је манастир 1990. године, а сада је у њему једини монах, настојатељ Гаврило. Град Београд је 1990. године даровао азбестни монтажни објекат, који је функционисао као привремени конак."Политикин Магазин", Београд 19. мај 2019.
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе Манастир Павловац- фото збирка Фонда Благо О манастиру на сајту Манастири-Цркве Републички завод за заштиту споменика културе - Београд Непокретна културна добра Листа споменика
Шест векова манастира у ловишту деспота Стефана („Политика”, 22. јул 2017) Историјат манастира Павловца (Каленић, број 5-6/1990, стр. 3-9) Јеромонах Митрофан Милојевић игуман манастира Павловца (Каленић, број 1-2/1991, стр. 15)
Категорија:Манастири Епархије шумадијске Категорија:Споменици културе од великог значаја у Србији Категорија:Верски објекти у Младеновцу Категорија:Споменици културе Београда Категорија:Средњовековни манастири у Србији Категорија:Православни манастири Категорија:Београдски манастири Категорија:Космај