Небојша Тодоровић (2. септембар 1957) је српски музиколог и професор универзитета, рођен 1957. године у Лесковцу. Активно учествује на домаћим и међународним симпозијумима и научним скуповима, држи јавна предавања и бави се музичком критиком у јавним гласилима и на медијима.
Образовање Основну школу и нижу музичку школу „Станислав Бинички“ завршио је у родном месту. Гимназију „Бора Станковић“ и средњу музичку школу „Др Војислав Вучковић“ похађао је у Нишу, а завршио у Загребу, у школи „Ватрослав Лисински“. Дипломирао је на Одсеку за музикологију и глазбену публицистику, на Музичкој академији у Загребу, 1980. године. Магистрирао је на Факултету уметности у Приштини, у класи професора и диригента Јована Шајновића. Докторирао 2016. године на Универзитету Слобомир П у Бијељини под менторством академика Светислава Божића, одбранивши дисертацију под називом "Структура сонатног облика и сонатног циклуса у сонатама за инструменте са диркама В. А. Моцарта".
Педагошка каријера Од 1980. године предаје групу теоретских предмета у Средњој музичкој школи „Станислав Бинички“ у Лесковцу. Оснивањем Више музичке школе у Нишу, постављен је за предавача на предмету Хармонија, који је предавао у периоду од 1988. до 1991. године, а од 1992 до 1997. године предаје и предмете Историја музике и Музички облици. Године 1995. бива изабран у звање доцента на Факултету уметности у Приштини, за наставне предмете Анализа музичких дела и Музички облици, а школске 2000/01. године у звање ванредног професора за исте наставне предмете. У звање редовног професора Факултета уметности Приштина – Звечан, Универзитета у Приштини, за предмет Музички облици, изабран је школске 2004/05. године. Школске 1997/98. године постављен је за шефа Катедре за композицију, дириговање и општу музичку педагогију Факултета уметности у Приштини. Године 2006. прелази на Факултет уметности у Нишу, где је изабран у звање редовног професора за предмет Анализа музичког дела. Предаје и предмете Историја пијанизма и Познавање клавирске литературе. Шеф је Катедре за општу музичку педагогију.
Радови објављени у зборницима радова Обраде народних мелодија и њихово место у вокалном опусу Милоја Милојевића,Симпозијум Милоје Милојевић, композитор и музиколог. Зборник радова са научног скупа одржаног поводом стогодишњице уметниковог рођења, Београд: Удружење композитора Србије, 1986, 109-120. Гозба на Ливади оп.59 у контексту касних вокалних циклуса Милоја Милојевића, Музиколошки институт САНУ, Зборник радова са Симпозијума, Београд, 1996, 79-97. Три песме Антуна Добронића за ситно грло и клавир, на основу пучких народних мелодија,Владо Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог – Традиција као инспирација (зборник радова), Бања Лука: Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци, Музиколошко друштво Републике Српске, 2010, 363–374. НАЦИОНАЛНИ СТИЛ У СРПСКОЈ МУЗИЦИ 20.ВЕКА - 30 ГОДИНА ОД СМРТИ КОМПОЗИТОРА ДРАГОЈА ЂЕНАДЕРА, ЖИВОТ И ДЕЛО ДРАГОЈА ЂЕНАДЕРА - Традиција као инспирација (зборник радова у штампи), Бања Лука: Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци, Музиколошко друштво Републике Српске.
Саопштења на научним скуповима и симпозијумима Стеван Ст. Мокрањац, Две песме из XVI века - аналитичка студија, Симпозијум музиколога и етномузуколога Мокрањчеви дани, Неготин, 1997. О утицају народне музике на уметничку музику, са посебним освртом на ствавралаштво Стевана Ст. Мокрањца, Симпозијум Института за фолклор Бугарске академије наука, Стара Загора, Република Бугарска, 1998. Музички језик станислава Биничког у његовим соло - песмама, I Симпозијум посвећен животу и ствралаштву Станислава Биничког поводом Прославе 50 година музичке школе “Станислав Бинички” у Лесковцу, Лесковац, 1999. Заборављени српски композитор Драгоје Ђенадер,Међународни научни скуп за српски језик и књижевност и уметност, 29‒30.10. 2010, Крагујевац. Музички језик Марка Тајчевића, Симпозијум посвећен животу и стваралаштву Марка Тајчевића, Музиколошки институт САНУ, Београд, 2001. Рана клавирска музика Дејана Деспића, Осми годишњи скуп Катедре за Музичку теорију, 14‒16. 10. 2010, Свечана сала Ректората Универзитета уметности, Београд, 2010. Вагнер и музика Модерне,Научни скуп о животу и стваралаштву Рихарда Вагнера, Матица Српска, Нови Сад, 2004. Клавирска музика Исидора Бајића - између европског романтизма и српског народног духа, Симпозијум Факултет уметности у Нишу, Ниш 2015.
Јавна предавања Предавање - концерт: Српска соло-песма 20 века, Концертна сала Музичке школе у Нишу, Ниш, 2006.Гости: Виолета Панчетовић, сопран и Ана Аћимовић, клавирска сарадња. Предавање - концерт: Југословенска соло-песмапрве половине 20.века, поводом 30 година музиколошког и педагошког рада. Свечана сала Скупштине града Лесковца, Лесковац, 2011. Гости: Катарина Симоновић Иванковић, сопран и Марија Динов-Васић, клавирска сарадња. Предавање - концерт: Југословенска соло-песма преве половине 20.века, поводом 30 година музиколошког и педагошког рада. Велика сала Факултета уметности у Нишу. Ниш, 2011. Гости: Катарина Симоновић-Иванковић сопран, Марија Динов-Васић, клавирска сарадња. Српска музика Модерне, Предавање на Универзитету у Нишу, Ниш, 2002. Цикус предавања: 5 двочасновиних емисија на Другом програму Радио Београда, посвећених развоју уметности пијанизма у Европи и Југославији. Посебна емисија је била посвећена животу и раду пијанисте и педагога Светислава Станчића. Београд, 2005. година. Предавање: Александар Николајевич Скрајабин и музички симболизам на крају 19. и почетку 20.столећа, Piano summer 2015, Врање, 2015.
Рецензије Владимир Мутавџић, Антологија српских народних плесова, Ниш,2004. Снежана Видојковић Стојиљковић, Tune your English – udžbenik engleskog jezika za student muzike, Ниш, 2008. Марко Јеленић, Теорија музике за музичке школе, Алексинац, 2007. Данијела Здравић Михаиловић, Јелена Василакис, Приручник за анализу једноставних облика, Ниш, 2014. Честмир Душек, Музички /Глазбени рјечник, Тузла, Босна и Херцеговина, 2014. Radomir D. Đorđević, Sociologija мuzike, Kosovska Mitrovica-Niš, 2016.
Објављене публикације
Уметничка делатност Свечано отварање Фестивала Ледамус 2015. Концерт оркестра Аморосо. Солисти: Јован Богосављевић, Марија Рајковић, виолине. Диригент: Небојша Тодоровић. Програм: Хендл, Вивалди, Бах, Тартини.
Ауторска музичка критика Дневне новине Народне новине из Ниша, музичке критике од 1995. до данас. Дневне новине Политика, Вечерње новости и Политика Експрес из Београда, Јединство из Приштине, Наша реч из Лесковца, Побједа из Подгорице и Новине Врањске из Врања - периодичне музичке критике. Међународни Фестивал камерне музике, Никшић, 2007. ‒ званични музички критичар. Критике објављене у дневном листу Побједа из Подгорице. Међународни Фестивал камерне музике, Нишић, 2009. ‒ званични музички критичар. Критике у дневном листу Побједа из Подгорице.
Чланство у уметничким саветима Уметнички директор и селектор 24. интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2012. године. Уметнички директор и селектор 25. интернационалних хорских свечаности у Нишу, 2014. године. Уметнички директор и селектор 26. интернационалних хорских свечаностиу Нишу, 2016. године. Уметнички директор и селектор Нишких музичких свечаности НИМУС, Ниш, 1996. године. Члан Уметничког Савета Фестивала Ледамус у Лесковцу, од 2012. године до данас. Члан Уметничког савета Дани др Мире Ивановић, од 2012. године до данас.
Награде и признања Захвалница 4. смотре стваралаштва српских композитора, за дугогодишњу сарадњу и допринос развоју смотре стваралаштва српских композитора, Школа за основно музичко образовање у Убу, 2014. године.
Категорија:Рођени 1957. Категорија:Лесковчани Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Приштини Категорија:Студенти Универзитета у Приштини Категорија:Српски музички критичари