Чачанско читалиште основано је крајем јануара 1848. године у Чачку. Оснивање Крајем јануара 1848. године новине Читалишта београдског доносе вест свог дописника да су „господа Чиновници и Грађани Чачански одушевљени са просветом сачинили Дружство Читања Србско-Славенскиј Новина у Чачку“ и обратили се 4.јануара једном пријатељу у Београду да их претплати на „све Србско-Славенске Новине излазеће у отачеству нашем и Аустријској Држави...“ После набројаних десет наслова, писмо су потписали, у име Друштва, окружни начелник, председник окружниг суда, помоћник окружног начелника, учитељ основног „училишта“ и писар начелства.[ Београдь 12. Януара. Господа...] / С п. – У: Новине Читалишта београдскогь – 2, 4 (23. I 848), pp. 27. мини|лево|Зграда читаонице Градске библиотеке "Владислав Петковић Дис" у Чачку.
Рад друштва О раду овог друштва нема података до 1860. године, када се из извештаја окружног начелника сазнаје да је у Чачку отворено читалиште у мају 1860. године, да броји 80 чланова и да има наде „да ће их доцније бити и више“. Много година касније, опет начелник извештава да је „Читаоница у вароши овдашњој са Дејствијем подписатог Начелника са 72 члана основата, на дан 5. овог месеца отворена и већ дејствовати одпочела“ (5. јануар 1869). Неколико дана касније, исти начелник захваљује министру просвете Димитрију Матићу на подстреку да се Читаоница у Чачку отвори, и на његовој књизи достављеној Читаоници на поклон. Читалиште је радило у периоду од 1860. до 1864. године, а затим је обновљено 1869, као Читаоница у Чачку, која ради без прекида до 1874. године.
Године 1874. Читаоница је имала 68 чланова, а члански улог је износио 48 гроша годишње. Радила је са доста великим расходима без ичије помоћи и значајном сумом новца у вересији „на несигурним местима“. Набављено је 23 наслова новина, а у књижници је било 45 наслова „разних књига и протокола“, не рачунајући „разне политичке новине“ које нису именоване „једно што многих бројева нема, а друго што су сасвим растурене“.
Последњи документ који садржи податке о раду Читаонице у Чачку (извештај председника Читаонице од 15. јануара 1881. године) тврди да је Читаоница, после обнављања 1869. године, радила до 1870. године „па је тада престала, а обновљена је 1872. 25. маја и од то доба још постоји“. Ови подаци су доста поуздани, будући да је књижница располагала протоколом Читаонице, на основу којег је председник Читаонице могао да сачини свој извештај. Познато је да је у време српско-турских ратова и близине фронта, фонд библиотеке у Читаоници доста смањен. После српско-турских ратова 1876.1878 године Читаоница је обновила свој рад. Она у 1880. години има 45 чланова и сваки даје годишњи прилог од 8 динара. Приходи се, такође, увећавају приређивањем забава и интересом на капитал. Од листова, Читаоница набавља 18 наслова, од чега три страна, на немачком језику. У књижници су после ратова, сачуване само 32 књиге.
Према истраживањима Љубомира Марковића, Читаоница је наставила са радом до краја века, мада је дошло до смањења чланства, па је и набавка новина и часописа била знатно мања. Нема ни поузданих података где је тих двадесетак година била смештена, ни које су биле њене активности.Читалиште и библиотеке у Чачку: [1847-1987] / Љубомир Марковић; [фотографије Станко Аничић, Зоран Милошевић]. – Чачак: Градска библиотека, 1987.
Читаоница трговачке омладине Поред Чачанске читаонице, од 1896. године у вароши је отворена и Читаоница трговачке омладине, институција коју су оснивали трговци у свим развијеним центрима у Србији. Последњи помен Чачанске читаонице, из 1899. године забележен у Љубићу – листу за народну просвету, привреду и књижевност донео је не баш велику слику ове старе и важне чачанске установе. Аутор текста саопштава да читаоница животари и очекује од омладине да допринесе њеном опстанку. На збору који је био заказан за 14. фебруар 1899. године, грађани, чиновници и омладина Чачка вероватно су донели позитивну одлуку, и Читаоница је, како је поново писао Љубић, била пресељена у парк код Мораве.Љубић – лист за народну просвету, привреду и књижевност (Чачак). – Год. 1, бр. 2 (7. II 1899); Љубић. – 1, (април 1899). Другог коментара нема, али је сигурно измештање читаонице из града имало одраза на њен рад и привлачење чланова. Периодика Читалиште је примало већи број периодике која је штампана у Србији у то време, као и одређени број стране периодике. Домаћа периодика Београдске новине Будућност Видовдан Време Глас јавности Глас народа Глас Црногорца Граничар Застава Исток Јавност Јавор Кореспонденција Ново доба Одзор Отаџбина Преодница Рад Тежак Сион Србадија Србске новине Школа Здравље
Страна периодика Tagblatt Politik Die Presse
Види још Књижарство и штампарство у Чачку Градска библиотека Владислав Петковић Дис
Референце
Литература
Читалишта у Србији у XIX веку / Десанка Стаматовић. - 2., допуњено изд. - Панчево : Градска библиотека, 2011 (Панчево : Пассаге Гроуп). - 374 стр. : илустр. ; 26 цм
Спољашње везе Читаонице у Кнежевини Србији. - Просветни гласник, 15. фебруар 1881, стр: 91-98
Категорија:Библиотеке у Србији Категорија:Култура у Чачку