мини|270px|Godina Petla 2017-18 мини|Kineski kalendar 2017. мини|Strana kineskog kalendara
Kineski kalendar je lunisolarni kalendar koji se koristi u Kini, a sa izvesnim modifikacijama, i još nekim zemljama Dalekog istoka.-{Ho, Peng Yoke. (2000). .}--{Restivo, Sal. .}- U današnjoj Kini se za većinu svakodnevnih aktivnosti koristi gregorijanski kalendar, ali se kineski još koristi za obeležavanje tradicionalnih kineskih praznika poput Kineske nove godine (tj. Prolećnog festivala), Duan Vu festivala i Festivala sredine jeseni, kao i u astrologiji, za biranje povoljnog datuma za venčanje ili otvaranje neke zgrade. Pošto svaki kalendarski mesec prati Mesečev ciklus, iz njega je moguće odrediti Mesečevu menu (npr. svaki 15. je pun Mesec).
U Kini je tradicionalni kalendar poznat kao „poljoprivredni kalendar“ (pojednostavljeni kineski: 农历, pinjin: nónglì) a gregorijanski kao „obični“ ili „opšti“ kalendar (公历, -{gōnglì}-). Kineski kalendar se još naziva i „Jin kalendar“ (阴历, -{yīnlì}-) zbog svojih lunarnih aspekata, a čisto solarni gregorijanski kalendar se onda naziva „Jang kalendar“ (阳历, -{yánglì}-). Kineski kalendar je takođe nazivan „stari kalendar“ (-{jìulì}-), nakon što je usvojen gregorijanski kao „novi kalendar“ (-{xīnlì}-). Na kraju, kalendar je nazivan „Sja kalendar“ po dinastiji Sja po navodu da je u to vreme godina počinjala drugim mladim mesecom posle zimske kratkodnevice (kao i danas).
Kineska godina u periodu 28. 1. 2017 - 15. 2. 2018. je (Nebesko Stablo) Vatra i (Zemaljska Grana) Petao.
Kalendarska pravila Sledeća pravila ocrtavaju kineski kalendar od 104. p. n. e. Obratite pažnju da pravila dozvoljavaju upotrebu bilo srednjih ili realnih kretanja Sunca i Meseca, zavisno od istorijskog perioda.-{ . Translated by Yang Liping and Y.N. Han Pte. Ltd. , p.132.}- Meseci su lunarni meseci. Ovo znači da je prvi dan svakog meseca, koji počinje u ponoć, dan astronomskog mladog meseca (mladine) ili koukcije. (ali treba imati u vidu da „dan“ u kineskom kalendaru počinje u 23 sata, a ne u ponoć) Svaka godina ima 12 redovnih meseci, koji se nabrajaju po redu (1 do 12) i imaju alternativna imena. Svaka druga ili treća godina ima interkalirani mesec (閏月 -{rùnyuè}-), koji može pasti posle bilo kog redovnog meseca. Ima isti broj kao i taj prethodni mesec, ali je označen kao interkalirani. Svaki drugi -{jiéqì}- (solarni termin ili period) kineske solarne godine je ekvivalentan ulasku Sunca u neki od znakova tropskog zodijaka (glavni termin ili vrh znaka tj. početna tačka znaka). Sunce uvek prolazi zimski solsticij, tj. kratkodnevicu, (ulazi u znak Jarca) tokom 11. meseca. Ako ima 12 meseci između dva nastupanja 11. meseca, bar jedan od ovih 12 meseci mora biti mesec tokom kojeg Sunce ostaje neprekidno u istom zodijačkom znaku (u njemu se ne događaju glavni termin ili vrh znaka). Ako se javlja samo jedan takav mesec, on je označen kao umetnuti, ali ako se javljaju dva takva meseca, samo je prvi tako označen. Vremena astronomskih mladina i ulaska Sunca u zodijački znak u Kineskoj časovnoj zoni (UTC+8) određuje opservatorija na Purpurnoj planini (紫金山天文台 -{Zǐjīnshān Tiānwéntái}-) kod Nankinga korišćenjem modernih astronomskih proračuna. Kineski Amerikanci takođe koriste ovaj Nankinški kalendar, umesto definisanja nekog lokalnog. Zato za njih mlad Mesec može biti poslednjeg dana prethodnog meseca po njihovom lokalnom vremenu u SAD. Pored toga, oni definišu granice dana prema lokalnoj zoni u SAD, čime se ne sledi pravilo 1.
Zodijački znak u koji Sunce ulazi tokom meseca i ekliptička longituda ulazne tačke obično određuju redni broj redovnog meseca. Mesec 1, -{zhēngyuè}-, doslovno znači "glavni mesec". Svi drugi meseci su doslovno numerisani, "drugi mesec", "treći", "četvrti" itd.
# Kinesko ime Long. Zodijački znak 11 十一月 -{shíyīyuè}- 270° Jarac 12 十二月 -{shí'èryuè}- 300° Vodolija 1 正月 -{zhēngyuè}- 330° Ribe 2 二月 -{èryuè}- 0° Ovan 3 三月 -{sānyuè}- 30° Bik 4 四月 -{sìyuè}- 60° Blizanci 5 五月 -{wǔyuè}- 90° Rak 6 六月 -{liùyuè}- 120° Lav 7 七月 -{qīyuè}- 150° Devica 8 八月 -{bāyuè}- 180° Vaga 9 九月 -{jiǔyuè}- 210° Škorpija 10 十月 -{shíyuè}- 240° Strelac
Postoje izuzeci koji sprečavaju da Kineska nova godina bude uvek na drugi mlad Mesec posle kratkodnevice, ili koji dovode do toga da taj praznik bude posle solarnog termina „Kišna voda“ (ili „prolećne kiše“). Izuzetak će se dogoditi 2033-34, kada će kratkodnevica biti drugi solarni termin u 11. mesecu. Sledeći mesec je bez ulazaka, čime postaje umetnuti; sledi 12. mesec koji sadrži solarne termine i Vodolije i Riba („velika studen“ i „kišna voda“). Tako ta godina Tigra počinje na treću mladinu od kratkodnevice i posle Ribe, 19. februara. Drugi izuzetak je bio 1984-85, nakon što je Sunce tokom 11. meseca ušlo i u Jarca na 270° i Vodoliju na 300°, pa u sledećem mesecu ušlo u Ribe na 330°, što bi trebalo dovesti da to bude 1. mesec. U sledećem mesecu nije ušlo ni u jedan znak. Kako bi se zimski solsticij zadržao u 11. mesecu, nesuđeni 1. mesec je postao 12. mesec, a mesec posle njega je postao 1. mesec, zbog čega je Kineska nova godina bila 20. februara 1985. nakon što je Sunce već ušlo u Ribe tokom prethodnog meseca, umesto tokom meseca koji je počeo tim danom.
Kada se dogodi mesec sa dva ulaska, to je uvek negde između dva meseca bez ijednog ulaska (bezulazni meseci). Obično je sam, ili uključuje kratkodnevicu ili je u njenoj blizini, čime je ona u 11. mesecu (pravilo 4) i kada se bira koji od dva bezulazna meseca postaje interkalirani mesec. U 1984-85. mesec pred dvoulazni 11. mesec je bio bezulazni mesec označen kao umetnuti 10. mesec. Svi meseci od dvoulaznog do bezulaznog meseca koji neće biti interkalirani (umetnuti) su po redu pobrojani sa susednim redovnim mesecima (pravilo 2). Što se tiče zadnjeg iskaza u pravilu 5, odabiranja prvog od dva bezulazna meseca između dva 11. meseca, to nije bilo potrebno od poslednje kalendarske reforme i neće biti do slučaja 2033-34., kada će se dva dvoulazna meseca nalaziti izmešana među tri bezulazna meseca, od kojih će dva biti s jedne strane meseca 11. Proizvedeni prestupni 11. mesec je vrlo redak slučaj.-{The Mathematics of the Chinese Calendar }-
Ovakvi izuzeci su retki. Punih 96,6% svih meseci sadrže samo jedan ulazak u zodijački znak (tj. imaju jedan glavni termin ili vrh znaka) i povinuju se pravilu numerisanja iz tabele solarnih termina, 3,0% svih meseci su interkalarni meseci (uvek bezulazni meseci između glavnih termina ili vrhova znakova). Svega 0,4% svih meseci su ili dvoulazni meseci (imaju dva glavna termina ili vrha) ili su susedni meseci koji se renumerišu.
Takva situacija je nastala tek posle reforme iz 1645. Tada je postalo neophodno da se jedan od meseci fiksira tako da uvek sadrži svoj glavni termin i dozvoli bilo kom drugom da povremeno ne sadrži svoj glavni termin. Za taj jedan mesec je izabran 11. mesec, zato što njegov glavni termin (zimski solsticij) čini početak Kineske solarne godine ("sui").
Kineski lunarni kalendar i gregorijanski kalendar se često sinhronizuju svakih 19 godina (Metonski ciklus). Većina Kineza primećuje da njihovi kineski i zapadni rođendani često padaju na isti dan prigodom 19, 38. itd. rođendana. Ipak, 19-godišnji ciklus je samo aproksimacija, tako da će obrazac posle nekog umnoška od 19 godina preći na neki drugi 19-godišnji ciklus.
Kineski zodijak (Dvanaest životinja) se koristi samo u imenovanju godina—ne koristi se u računanju kalendara. Zapravo, Kinezi imaju prilično drugačiji sistem sazvežđa.
Meseci Dvanaest meseci je blisko povezano sa poljoprivredom, pa mogu biti alternativno nazvani po biljkama - evo jednog načina imenovanja, na latinskom.-{Gregorian-Lunar Calendar Conversion Table }-
Br. Ime Objašnjenje Početak u 2016/17. 1 -{Primens}- (prvi mesec) 正月: -{primus mensi}-. 8. 2. 2 -{Apricomens}- (mesec kajsija) 杏月: pupoljci kajsije. 9. 3. 3 -{Peacimens}- (mesec breskvi) 桃月: pupoljci breskve. 7. 4. 4 -{Plumens}- (mesec šljiva) 梅月: ume zri. 7. 5. 5 -{Guavamens}- (mesec guava) 榴月: pupoljci nara. 5. 6. 6 -{Lotumens}- (mesec lotosa) 荷月: pupoljci lotusa (nelumbo). 4. 7. 7 -{Orchimens}- (mesec orhideja) 蘭月: pupoljci orhideja. 3. 8. 8 -{Osmanthumens}- (mesec osmanta) 桂月: pupoljci osmanta. 1. 9. 9 -{Chrysanthemens}- (mesec hrizantema) 菊月: pupoljci hrizantema 1. 10. 10 -{Benimens}- (dobar mesec) 良月: dobar mesec. 31. 10. 11 -{Hiemens}- (zimski mesec) 冬月: zimski mesec 29. 11. 12 -{Ultimens}- (poslednji mesec) 臘月: poslednji mesec 29. 12.
Oznake godina Vladarske godine Tradicionalne kineske godine nisu bile kontinualno brojane, kako je slučaj kod nas sa „našom erom“. Zvanično brojanje godina je češće koristilo neki oblik vladarske godine. Ovaj sistem je započeo 841. p. n. e. tokom dinastije Džou. Pre ovoga, godine uopšte nisu bile označavane, pa se istorijski događaji ne mogu precizno datirati. Onda je navedene godine kralj Li od Čoua (周厲王胡) zbačen ustankom (國人暴動), nakon čega je sledećih 14 godina zemljom vladalo veće viših ministara, period je poznat kao Namesništvo. U ovom periodu, godine su označavane kao Prva, druga, treća... godina Namesništva. Kasnije su godine bile označavane kao vladarske godine, npr. 825. p. n. e. je bila označena kao 3. godina kralja Sjuena od Čoua (Xuan od Zhou-a, 周宣王三年). Ovaj sistem je korišćen do rane dinastije Han kada je car Ven (漢文帝劉恒, 180-157. p. n. e.) uveo vladarska imena (-{nian hao}-). Nakon ovoga, većina careva je koristila jedno ili više vladarskih imena da označe svoju vladavinu. Obično bi car uveo novo ime po dolasku na presto, a zatim uzimao nova imena da označi značajne događaje ili da prekine zlu sreću. Ali za vreme dinastije Ming (1368-1644) carevi su obično imali samo jedno vladarsko ime tokom vladavine. Za vreme naredne dinastije Đing to je postalo pravilo. Ovaj sistem se nastavio do uvođenja republike, koja je brojala godine republike, počevši od 1912. To znači da je 1912. bila 1. Godina Republike, a 1949. je bila 38. Te godine je proglašena Narodna Republika Kina koja je odabrala sistem Naše ere, u skladu sa međunarodnim standardima. Stari sistem se još koristi na Tajvanu (zvanično Republika Kina) kojima je godina 2007. ekvivalentna 96. Godini republike.
Ciklus Stablo-Grana
Drugi sistem kojim su se tokom istorije u Kini označavale godine je stablo-grana ili seksagenarni ciklus. Ovaj sistem počiva na dva oblika brojanja: ciklus od 10 Nebeskih stabala i ciklus od 12 Zemaljskih grana. Svaka godina je imenovana parom od jednog stabla i jedne grane koji se zove Stablo-Grana (干支 -{gānzhī}-). Nebeska Stabla su povezana sa Jin Jangom i Pet elemenata. Tekući 10-godišnji period je počeo 2004, a pre toga 1994, 1984, itd. Zemaljske Grane su povezane sa dvanaest znakova Zodijaka. Svaka Zemaljska Grana je takođe povezana sa životinjom, poznatim kao Dvanaest životinja. Jedan 12-godišnji ciklus počinje 2008, a pre toga 1996, 1984 itd. Pošto 10 Nebeskih Stabala i 12 Zemaljskih grana imaju zajednički delitelj 2, događa se samo polovina od mogućih 120 kombinacija stablo-grana (odn. Jin i Jang se ne pominju u oznaci godine). Tako nastaje 60-godišnji (seksagesimalni) ciklus koji se naziva -{jiǎzǐ}- (甲子) po prvoj godini u ciklusu: Nebesko Stablo -{jiǎ}- i Zemaljska Grana -{zǐ}-. Pojam -{jiǎzǐ}- se figurativno koristi u značenju -{punog životnog veka}- — onaj koji je živeo duže od jedno đacea je očigledno blagosloven.