Миодраг Остојић (Београд, 7. јул 1946) кардиолог и професор је на Медицинском факултету у Београду. Редовни члан Српске академије наука и уметности и инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2008. године.

Биографија Основну и средњу школу завршио је у родном граду. Дипломирао је 1971. године на Медицинском факултету у Београду, а затим се запослио на Интерној Б клиници. Специјалистички испит из интерне медицине положио је 1977. године, а исте године и нострификациони испит за SAD (ECFMG). Магистеријум из кардиологије одбранио је 1975. године, докторирао је 1982. године на Медицинском факултету у Београду одбраном дисертације "Сегментна анализа функције леве срчане коморе код болесника са коронарном болешћу". Прошао је наставна звања од асистента до редовног професора интерне медицине (ужа специјализација кардиологија) на Медицинском факултету у Београду. Двије године (1985.–1986) био је гостујући асистент професор на Медицинском колеџу у Хјустону.

Обављао је руководеће дужности на Медицинском факултету у Београду и Клиничком центру Србије.

Одржавао је наставу из кардиологије за студенте, супспецијализанте из кардиологије и постдипломце. Био је ментор 17 магистарских теза, четири супспецијалистичка рада и 18 докторских дисертација. Учествовао је у многим истраживачким пројектима.

Обављао је сљедеће дужности: начелник Клинике за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије; шеф Катедре постдипломске наставе из кардиологије на Медицинском факултету Универзитета у Београду; предсједник Удружења кардиолога Србије; предсједник Serbian Heart Foundation; директор Клинике за дијагностику и ванболничко лијечење Института за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије; руководилац радне групе за кардиоваскуларне болести Националног комитета за водиче добре клиничке праксе Србије; предсједник Удружења кардиолога Србије и Црне Горе; предсједавајући Радне групе за интервентну кардиологију Удружења кардиолога Србије и Црне Горе; предсједавајући Радне групе за интервентну кардиологију удружења кардиолога Србије.

Главне области истраживања су му: катетеризација срца и интервентна кардиологија; ехокардиографија стрес-ехокардиографски тест и дипиридамол-ехокардиографски тест; анализа кретања сегмента зида лијеве коморе код коронарне болести срца. Био је сарадник у епидемиолошкој студији о коронарној болести срца у седам земаља (главни истраживач Ancel Keys SAD).

У оквиру практичне и научноистраживачке дјелатности у рутинску примјену у Институту за кардиоваскуларне болести Клиничког центра у Београду увео је више од 20 дијагностичких и терапеутских поступака међу којима: мјерење ударног волумена срца методом по Фику (1973); интракоронарна фибринолиза употребом стрептокиназе (1984); транслуминална коронарна ангиопластика код хроничних болесника (1984); транслуминална ангиопластика бубрежне артерије и периферних артерија (1984); РТСА код пацијената са акутним инфарктом миокарда (1985); дилатација стенозе залистака артерије пулмоналис (1986); стрес-ехокардиографски тест и дипиридамол, добутамин и аденозин-ехокардиографски тест (1987); дисекциона коронарна атеректомија (1990); дисекциона атеректомија периферних артерија; уградња интракоронарних стентова (1990); интра-васкуларни ултразвук коронарних артерија и периферних артерија (1990).

Своја искуства у клиничким истраживањима објавио је у великом броју студија. Публиковао је сам или са сарадницима 400 радова у цјелини (90 на српском језику) и 800 сажетака на српском и енглеском језику. Аутор, коаутор и уредник је у око 100 књига, монографија и уџбеника. Његови радови су цитирани 1768 пута у Science Citation Index database. Цитиран у многобројним уџбеницима кардиологије: Braunwald; Textbook of Cardiovascular medicine, Toopol; Textbook of Echocartiography, Oto, Testbook of Echocardiography, Fagenbaum.

Организатор је 28 скупова у Србији (конгреса, симпозијума, округлих столова) са међународним учешћем.

Позивани предавач у иностранству био је 102 пута (Палермо, Барселона, Рим, Лион, Новосибирск, Вашингтон, Тбилиси, Минхен, Напуљ, Сингапур, Кобе (Јапан), Виндбер (САД), Париз, Лондон, Атина, Сегедин, Беч, Лариса, Ђенова, Дубровник, Питсбург, Бања Лука, Будимпешта, Порторож, Софија, Хамбург, Букурешт, Истанбул, Ферара, Праг, Варшава, Дака, Солун, Стокхолм, Бело Хоризонте, Фиренца, Ница, Сеул, Хјустон, Сардиниа, Берлин, Пиза, Балатон.

Уредник или члан уређивачких одбора био је у часописима: Europen Echocardiography Journal; Ultrasound in medicine Biomed Electronis Journal Editer for stress tеsting (glavni urednik E. Picano), Кардиологија, Србија; Хало 94, Србија; The Journal of the America Medical Association (JAMA), српско издање.

Био је рецензент сљедећих часописа: Cirkulation; Journal Ame¬ri¬can College of Cardiology; American Journal of Cardiology; European Heart journal; European Journal of Echocardiography; Ultrasound in medicine, Biomed Electronis, Journal; Europen Heart Failure Journal; Heart.

За свој рад добитник је сљедећих признања: Награда Српског лекарског друштва 1992; Грамата Српског Патријарха Павла 1998 и 2002; Награда Карић фондације за област научног и истраживачког рада 1997; Министарства за науку Републике Србије (2004); Хипократово признање Удружења кардиолога Републике Српске, Босне и Херцеговине 2005; Годишња награда за увођење примарних перкутаних коронарних интервенција 2006.

Члан је Европског удружења кардиолога; Америчког колеџа за кардиологију; Међународног удружења кардиолога; Удружења за кардиоваскуларну ангиографију и интервенције; предсједник Удружења кардиолога Србије; предсједник Serbian heart Foundation; предсједник Удружења кардиолога Србије и Црне Горе; гостујући професор Academian N. Kipshidze Central University Clinic, Tbilisi, Georgia; члан Српског лекарског друштва и његове Академије; члан Савеза српских и грчких лекара; члан Тексашког кардиолошког друштва.

Сарадњу са Републиком Српском почео је за вријеме рата учешћем на конгресима ратне медицине. Готово сви кардиолози Републике Српске едуковали су се код професора Остојића, што је резултирало оснивањем Одјелења за интервентну кардиологију у Клиничком центру Бања Лука. Учествовао је у оснивању Удружења кардиолога Републике Српске и Националног комитета за превенцију кардиоваскуларних обољења. Остварио је веома плодну сарадњу са Одјељењем медицинских наука АНУРС још од његовог оснивања. Био је члан Комисије за избор дописних чланова Одјељења медицинских наука АНУРС.

Књиге . S. Nedeljković, M. Ostojić, D. Bošković, V. Kujačcić, P. Seferović. . S. Nedeljković, M. Ostojić, M. Vukotić, M. Grujić. Trends of coronary artery disease in Yugoslavia. Ed: H. Toshima and H. Blackburn. In: Lessons for science from the 7 Countries Study. . M. Ostojić, A. Đorđević-Dikić. Adenosine echocardiography. In book: Stress echocardiography, 3ed. Ed: Picano E. . M. Ostojić, Klinička kardiovaskularna farmakologija, IV izdanje. Urednici Tomislav Kazić, Miodrag Ostojić. Beograd 2004. M. Ostojić, V Kanjuh, Ateroskleroza, Klinicka kardiovaskularna farmakologija, IV izdanje. Urednici Tomislav Kazić, Miodrag Ostojić, Beograd. . M. Ostojić, Srčana insuficijencija i principi terapije, Klinička kardiovaskularna farmakologija, IV izdanje. Urednici Tomislav Kazić, Miodrag Ostojic, Beograd. . A. Đorđević Dikić, M. Ostojić, Koronarna bolest. Iznenadna srčana smrt u sportu, I izdanje. Urednik Dikić Nenad, izdavač Udruženje za medicinu sporta Srbije, Beograd. . J. Stepanović, M. Ostojić, Produženi QT sindrom –stres i iznenadna srčana smrt. Iznenadna srčana smrt u sportu, I izdanje. Urednik Dikić Nenad, izdavač Udruženje za medicinu sporta Srbije, Beograd. . M. Ostojić, V. Vukčević, E. Picano, Stress echo in percutaneous coronary interventions-should anything be changed in the drug-eluting stent era? Clombo’s Tips and Tricks with Drug-eluting Stents, II izdanje. Urednici Colombo Antonio, Goran Stankovic. Izdavač Taylor & Francis, London. Часописи . V. Bošnjaković, S. Pavlović, Lj. Božinović, M. Grujić, M. Ostojić, S. Nedeljković. A cardiac-lung activity method for quantitative interpretation of 201-Tl scans. In: Radioaktive isotope in klink und forschung, Herausgegeben von Rudolf Hofer und Helmar Bergman. Verlag H. Egermann. . S. Simeunović, V. Kanjuh, V. Mujović, M. Ostojić. Hypertension pulmonaire dans les maladies cardiaques congenitales (Pulmonary hypertension in congenital heart disease). Archives de l'union medicale balkanique 1987; XXV (1-4): 287-289. J. Vasiljević, V. Kanjuh, P. Seferović, S. Nedeljković, M Ostojić. Valeur et limites de la biopsie endomyocardiaque (Value and limits of endomyocardial biopsy). Archives de l'union medicale balkanique 1987; XXV (1-4): 117–119. Z. Krajcer, R. Leachman, D. Cooley, M. Ostojić, R. Cornado. : I35–I43. Z. Vasiljević, S. Stepanović, M. Prostran, R. Dotlić, M. Ostojić, V. Varagić, P. Seferović. . Z. Vasiljević, S. Stepanović, M. Prostran, R. Dotlić, M. Radotić, M Ostojić, P Seferovic, V Varagić. . . E. Picano, F. Lattanzi, A. Orlandini, G. Seveso, M. D'Urbano, P. Landi, M. Raciti, M. Ostojić, L. Agati, C. Marini,, on behalf of the EPIC study group. . . S. Nedeljković, M. Ostojić, M. Grujić, V. Josipović, A. Keys, A. Menotti, F. Seccareccia, M. Lanti, D. Kromhout. ;XLVIII:11–24. . . . . P. Seferović, M. Ostojić, R. Maksimović, J. Vasiljević, J. Marinković, V. Kanjuh, D. Seferović, S. Simeunović, A. Ristić, V. Sinnreich, V. Dangubić. (suppl I): 21–28. S. Pavlović, Z. Petrašinović, D. Sobić, M. Ostojić, K. Kovačić, V. Bošnjak. . . M. Ostojić, E. Picano, B. Beleslin, A. Đorđević-Dikić, A. Distante, J. Stepanović, S. Stojković, M. Nedeljković, G. Stanković, J. Saponjski, V. Kanjuh, A. L'Abbate, S. Nedeljković. . B. Beleslin, M. Ostojić, A. Đorđevic-Dikić, M. Nedeljković, G. Stanković, S. Stojković, J. Stepanović, Z. Petrašinović, J. Saponjski, V Kanjuh. . J. Stepanović, M. Ostojić, S. Stojković, B. Beleslin, A. Đorđević-Dikić, G. Stanković, M. Nedeljković, Z. Petrasinović, Z. Vasiljević, R. Dotlić, M. Gajić, V. Kanjuh. Does combination of high dose dipyridamole stress test and execise stress test improve diagnostic accuracy of single vessel coronary artery disease? Bulletin Academie Serbe des sciences et des arts 1995; CX(14):107–15. . . . . . . .

. E. Picano, M. Ostojić, F. Latanzi. Combining low-dose stress agents to assess myocardial viability, Cardiology Review, 14, pp. 26–30 1997. . . . .

. .

. .

M. Nedeljković, M. Ostojić, B. Z. Petrašinović, M. Ostojić, B. Beleslin, S. Pavlović, D. Sobić-Saranović, A. Đorđević-Dikić, I. Nedeljković, S. Stojković, J. Marinkovic, J. Stepanović, M. Nedeljković, V. Vukčević, V. Obradović, V. . . .

M. Dekleva, A. Nesković, A. Vlahović, B. Putniković, B. Beleslin, M. Ostojić. :e14.) .

D. Popović, S. Mazić, A. Đorđević-Dikić, M. Dekleva Manojlović, S. Stojiljković, M. Ostojić, N. Dikić, S. Maličević, S. Velkovski, D. . D. Popović, S. Mazić, A. Đorđević Dikić, M. Dekleva Manojlović, S. Stojiljković, M. Ostojić, N. Dikić, D. NeSic, S. Maličević, S Velkovski, D Mitrović. . . . . . .

. . . . . . . .

I. Mrdović, L. Savić, J. Perunicić, M. Ašanin, R. Lasica, M. Jelena, M. Matić, Z. Vasiljević, M. Ostojić, Randomized active-controlled study comparing effects of treatment with carvedilol versus metoprolol in patients with left ventricular dysfunction after acute myocardial infarction Am Heart J. . . . B. Beleslin, M. Ostojić, A. Đorđević-Dikić, V. Vukčević, S. Stojković, M. Nedeljković, G. Stanković, D. Orlić, N. Milić, J. Stepanović, V. Giga, J. Saponjski, The value of fractional and coronary flow reserve in predicting myocardial recovery in patients with previous myocardial infarction, European Heart Journal 2008

, 451–455 M. Hamilos, J. Sarma, M. Ostojić, T. Cuisset, G. Sarno, N. Melikian, A. Ntalianis, O. Muller, E. Barbato, B. Beleslin, D. Sagić, B. De Bruyne, J. Bartunek, W. . .

Prospective Studies Collaboration*