мини|250п|Казанџијска радња Казанџија (перс.-тур.; срп. котларОдредница „котлар” у: Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад (преко српског Викиречника). Котлар је синоним за персијску реч казанџија.) занатлија који прави казане и друго бакарно посуђе,Шкаљић 1985: Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику, Сарајево: Свјетлост. углавном казане за ракију, али такође и казане за спремање хране, џезве и друге производе. Део посуде у коме ће се налазити храна се калајише јер је оксид бакра отрован.

Иако је под османским утицајем термин казанџија постао доминантна реч у градовима, изворни српски и словенски назив за овог занатлију је котлар. Ова реч је директно изведена од прасловенске основе *kotьlъ (котао).

Казанџијски занат, каквог га познајемо данас, постоји више од пет векова и један је од најстаријих заната у Србији.

Историјат мини|200п|Казанџија прави казан.

Прерада бакра на тлу данашње Србије има традицију дугу око 8.000 година. Археолошка истраживања показују да су праисторијски локалитети винчанске културе, попут Рудне Главе код Мајданпека и Плочника код Прокупља, међу најстаријим до сада познатим центрима рударења и екстрактивне металургије бакра на свету. Постојбином оријенталног казанџијског заната сматрају се Персија и Индија, које су богате рудом бакра. У Грчкој се први пут помиње бакарно посуђе у 3. веку пре нове ере, а касније, преко Грка су се с овим посуђем упознали и Римљани. Оријенталне казанџије се први пут помињу у 16. веку - године 1511. из Сарајева је за Дубровник за продају извезено 135 сахана (бакарних чинија, тањира) које су израдиле сарајевске казанџије.Гвозденовић 2009: Ирена Гвозденовић, Казанџијски занат, у: Група аутора, Стари занати у Србији, Београд : Етнографски музеј, 65-68. Казанџијски занат у другој половини 19. века и почетком 20. века достиже свој врхунац. Између два светска рата, потражња за бакарним предметима постепено јењава. Појављују се фабрички производи. Индустријализација и модернизација неумољиво утичу на тихо нестајање овог старог заната. Данас, у 21. веку, казанџије се углавном баве производњом казана за печење ракије, казана за топљење масти, прскалица за виноград, котлића за рибљу чорбу и разним поправкама. Малобројних казанџијских занатлија има у Руми, Београду, Ваљеву, Нишу, Новом Саду, Лесковцу, Суботици, Врању, а има их и по селима.

Производи Казанџијски производи били су разноврсни и многобројни. казани (перс. велики бакарни котао који има са стране ручке за ношење), араније (хараније) - мањи казани, бакрачи (котлић); посуђе у којем се доносила и држала вода: ђугуми, ибрици, леђени; посуђе у којем се спремала храна: лонци, тенџере, сахани, тигањи, таве, тепсије, синије; прибор за послуживање кафе: табле, ибрици, џезве, зарфови, кутије за кафу и шећер; сакрални предмети: дискоси, кадионице, пехари, казани за крстионицу; производи за расвету...

Предмети од бакра били су у широкој употреби и у граду и на селу. Често су имали и декоративну функцију, нарочито они предмети и посуђе који су били украшени гравирањем.

Казанџијске радионице Израда предмета Централно место казанџијске радионице била је ватра на којој се топио бакар, који је добављан у сировом стању. Након топљења, бакар је тешким чекићима развлачен у табле, а затим се приступало изради одређеног предмета. Како је бакар склон оксидацији при којој се ствара отровна метална патина, неопходно је да посуђе за јело и пиће буде калајисано након израде. Сировине Главне сировине у казанџијском занату су: бакар, калај и нишадор. Алат У казанџијској радионици најважнији су били наковањ, мех за дување ватре, дрвени и метални чекићи, казанџијска клешта, турпије и маказе. У савременом добу поред наведених ручних алата у казанџијским радионицама користе се и разне машине. Еснаф Казанџијски еснаф је био први занатски еснаф у коме су занатлије постале и трговци – трговали су бакром, калајем и свим казанџијским производима.

Занатски центри У Србији највећи занатски центри били су: Пирот, Ваљево, Ниш и Призрен. У њима је било породица које су се континуирано бавиле овим занатом и по 200 година. Често су и делови града или улица добијали називе по казанџијама које су ту радиле, нпр. Казанџијско сокаче.

Референце

Спољашње везе Казанџија - стари занати (АгроТВ - Званични канал) Стари занати у рукама младих Ваљеваца („Политика“, 5. март 2011) Стари занати Последњи београдски казанџија Казанџија са седам заната Занимање није у образовном систему Казанџија (писани и звучни приказ) Казанџија ни за лек Занат који одумире Прокупачки казанџија чува стари занат од заборава

Категорија:Стари занати Категорија:Турцизми