Атаман (отаман; , ) је звање заповедника, изборног старешине код степских народа. Највише се користио код козака и хајдамака. Положај вишег ранга је хетман. Титула је имала велико значење за време војног похода, за време мира се титула мање користила.
Етимологија
За порекло речи атаман постоји неколико верзија. реч атаман долази од турске речи ата-ман („отац од коњаника“)The Cossacks: a super-ethnos in Russia's ribs", The Economist, December 21, 1996Cossack Ataman реч долази од немачког „капетан“ (), која се у малоруску степу преселила преко Пољака. Атамане су били вође (старешине) кримских хришћана, који су се преселили у МалорусијуАнцупов Иван Антонович. Казачество российское между Бугом и Дунаем: исторический очерк. — Кишинев, — 290 (285) с. —. од немачких речи -{harter Mann}- („тврд човјек“)
Историја мини|Атаман Федор Иванович Красношчеков. Атамани су били изабрани од Сабора (Рада) или је, за време војног похода, био назначен (тада су га звали Назначен атаман). У козачком хетманату вође који нису били козаци (артиљерија) су такође били названи атаманима. За административне сврхе имали су градског атамана. Касније се тај тип администрације преселио, од Запорошких козака и Донских козака, још код Кубанских козака.
Било је неколико врста атамана: , главни официр Запорошке Сече , атаман војног похода , Кошеви атаман сотени атаман или , градски атаман (употреба од 17. века) , административни ранг атамана (17–18. век) , станични атаман, вођа мањег териториалног рејона , хутирски атаман, вођа мањег териториалног рејона
Референце
Литература
Атаман // Большая советская энциклопедия: В 66 томах (65 т. и 1 доп.) / Гл. ред. О. Ю. Шмидт. — 1-е изд. — М.: Советская энциклопедия, 1926—1947
Спољашње везе Енциклопедија Украјине
Категорија:Титуле Категорија:Војни чинови Категорија:Козаци Категорија:Историја Украјине Категорија:Историја Русије Категорија:Историја Пољске