Француска Гвајана или Француска Гијана (, службено ) је прекоморски департман Републике Француске. Са површином од 86.504 km², највећи је француски департман и површином највећа територија Европске уније изван Европе. То је једина француска, а уједно и једина територија Европске уније у Јужној Америци. Екваторска шума покрива највећи део територије Француске Гвајане.
Службено име департмана у европским и француским круговима је Гвајана. Придев „француска“ се додаје још из колонијалних времена, кад су постојале три Гвајане: Британска Гвајана (данас Кооперативна Република Гвајана), Холандска Гвајана (данас Суринам) и Француска Гвајана.
Историја
Географија
Француска Гвајана има површину од 86.504 km². Атлантска обала је дуга 378 km, границу са Бразилом дужине 730 km чини река Ојапок, а граница са Суринамом је дуга 510 km. мини|лево|Река Ојапок на граници са Бразилом Ова област обухвата део Гвајанских планина које покривају 1,5 милион км² на североистоку Јужне Америке. Геологију одликује велики број водопада. Највиши врх је Мон Белви де Инини на 850 m висине. Најважније реке су Марони (на граници са Суринамом), Синамари, Апруагу и Ојапок (на граници са Бразилом).
Француска Гвајана важи за највећу шумску област Француске и Европске уније. Тропском шумом је покривено 90% територије. Највећи део становништва живи поред обале, где се налазе већи градови:
Кајена (); 62.996 становника (2006) Сен Лоран ди Марони (); 19.211 становника (1999) Куру (); 19.107 становника (1999) Матури (); 18.032 становника (1999), предграђе Кајене Ремир Монжоли (); 15.555 становника (1999), предграђе Кајене
Економија
Француска Гвајана је веома зависна од француских субвенција. Главна индустријска грана је риболов (чини 75% извоза), експлоатација злата и дрвета. Стопа незапослености је 20-30%.
У месту Куру је смештен Европски свемирски центар који запошљава 1700 људи и извор је 25% БДП територије.
Туризам је све значајнија делатност. Демографија Више од 5.000 држављана Француске Гвајане говори неки од домородачких језика као матерњи. Најраспрострањенији су језици из породице кариб (мање од 3.000), аравак (пар стотина) и из породице тупи-гварани језици вајампи (мање од 1.200) и емериљон (400).
Референце
Категорија:Департмани Француске Гвајана * Категорија:Латинска Америка Категорија:Специјалне територије Европске уније