мини|Кишним фактором као једним од природних фактора утврђује се колико би милиметар био висок слој воде кад не би било испаравања, отицања по површини и прокапљивања у тло. Кишни фактор један је од природних фактора који својим утицајем одређује рапрострањеност и опстанак вегетације и човека, као и њену продуктивност. Један је од битних чинилаца валоризације простора. Међу метеоролошким показатељима падавине имају преовладавајући утицај на услове гајења биљака.Хамутдинов, Г. Ю., Шанталинский, К. М. (2000): Метеорология и климатология – учение об атмосфере, Издательство Казанского университета Општа разматрања Клима је комплексан (посредни) еколошки фактор, који описујемо помоћу различитих климатских елемената, појава и индекса који утичу на развој биљних екосистема и њихово природно распрострањење. За биљне екосистеме најважније су температуре ваздуха, количине падавина, влага ваздуха и ветар.Милосављевић, М. (1963): Климатологија, Научна књига, Београд
Како се климатски услови мењају кроз време, то се одражава на раст и развој свих организама. За одређивање промена климе долази до изражаја временски фактор. Променом неког елемента су везане и промене других елемената и појава. Годишњи кишни фактор
Кишни фактор, односно годишњи кишни фактор је однос средње годишње количине падавина у милиметрима и средње годишње температуре у степенима C, према Р. Лангу изражен је обрасцем:
ф = Пг : Тг ф - годишњи кишни фактор, Пг - средња годишња количина падавина (mm), Тг - средња годишња температурa (°C).
Кишни фактор климу дели на: Клима ф - годишњи кишни фактор Аридну (суву) Мање од 40 Семиаридну (полусуву) 40-60 Семихумидну (полувлажну) 60-100 Хумидну (влажну) 100-160 Перхумидну (превлажну)Већи од 160 Месечни кишни фактор За разлику од Р. Ланга педолог проф. др. Миховил Грачанин одредио је кишни фактор за сваки месец, изражен следећим обрасцем: КФМ = Пм : Тм КФМ - месечни кишни фактор, Пм - средња месечна количина падавина у мм, Тм - средња месечна температура у степенима Ц. На основу овога др Грачанин разликовао је: Клима КФМ - месечни кишни фактор Аридну (суву) Мање од 3,3 Семиаридну (полусуву) 3,3-5 Семихумидну (полувлажну) 5-6,6 Хумидну (влажну)6,6-13,3 Перхумидну (превлажну)Већи од 13,3
Помоћу кишног фактора утврђује се колико би милиметар био висок слој воде кад не би било испаравања, отицања по површини и прокапљивања у тло.Cvitanović, A. Geografski rječnik. Zadar : Hrvatsko geografsko društvo. 2002.
Значај кишног фактора Резултати биљне производње условљени су између осталог и са количином, распоредом, учесталошћу и интензитетом падавина. Значај падавина је углавном условљен распоредом годишње висине падавина по месецима, а нарочито у вегетационом периоду, када расподела падавина игра изузетно важну улогу у пољопривреди.Милосављевић, М., Милосављевић, К. (1962): Утицај орографије на распоред падавина у Источној Србији, Зборник радова Пољопривредног факултета у Београду, бр. 330, Београд
Годишње вредности кишног фактора са становишта пољопривреде крију у себи одређене недостатке који се првенствено односе на распоред падавина. Због тога већу пажњу треба посветити месечним вредностима, нарочито у раздобљу активних температура изнад 10 °C, које означавају у ужем смислу, вегетациони период.Исаав, А. А. (2003): Екологическая климатология, Научный мир, Москва
Истраживањима утврђено је да се с растом кишног фактора смањује дубина основне обраде тла, те да је у подручјима с мањим кишним фактором треба повећати.
При одређивању дубине обраде, присутни су и други фактори (тип земљишта, култура, састав биљне производње) али климатски, изражен у овом случају кроз кишни фактор, игра свакако значајну, понекад и доминантну улогу, посебно ако се обрада земљишта налази и у функцији корекције климе.
Референце
Спољашње везе Педологија
Категорија:Метеорологија