Планина Ртањ налази се у источној Србији, у југозападном делу Карпатско-балканског планинског система. мини|Планина Ртањ

Настанак планине Ртањ Језгро планине изграђено је од творевина девонске старости, измењених магматском активношћу. Преко њих, у воденој — морској средини стварани су карбонатни седименти мезозоика који данас највећим делом изграђују планину. Почетком најмлађе геолошке ере кенозоика, Ртањ се издигао и прешао трајно у копнену фазу. Тада су започели процеси распадања стена и ерозија којима се обликовао Ртањ, чији продукти су се у току неогена таложили у слатководним басенима (моравском и сокобањском) који су окруживали планину.

Над читавим подручјем доминира купасти врх Шиљак, од кога се под различитим угловима спуштају планинске падине. Посебно су интересантни крашки облици рељефа са бројним дубоким јамама и различитим облицима есхумираног субкутаног краса.

Биодиверзитет Биодиверзитет планине је релативно добро очуван, са малим антропогеним притиском који се односи пре свега на експлоатацију шума и сакупљање лековитог биља. Према националном законодавству, подручје има статус резервата природе (1958) и објекат је геонаслеђа Србије. Налази се на листи потенцијално значајних ботаничких подручја Србије.Misteriozni Rtanj - National Geographic Srbija

Флора У флори планине Ртањ утврђено је присуство 25 ендемичних биљака. Они заједно чине 3,88% флоре Ртња. Падине окренуте северу су углавном обрасле шумама. Својом лепотом и старошћу издваја се мешовита заједница јеле (-{Abies alba}-) и букве (-{Fagus moesiaca}-), која допире до самог Шиљка. Падине окренуте југу су обрасле заједницама камењара, пашњака и жбуња. Ове заједнице су флористички веома богате и разноврсне. Значајна је појава реликтног степског бадемића (-{Prunnus tenella}-) и више врста орхидеја. Присутне су и врсте: -{Viola grisebachiana}-, -{Genista subcapitata}-, -{Hieracium marmoreum}- и -{Ramonda serbica}-.Rtanj Dobre Nade - Flora I Fauna Rtnja

Симбол Ртња је познати ртањски чај (-{Satureia kitaibelii}-) који се традиционално сакупља на овој планини, а ртањска метвица (-{Nepeta rtanjensis}-) је стриктни локални ендемит Ртња који је због изузетно ограниченог распрострањења заштићен законом.

Фауна Сисари У фауни сисара планине Ртањ, посебно се истиче фауна слепих мишева, са регистрованих 20 врста, што чини 2/3 укупног броја регистрованих врста слепих мишева у Србији. Карактеристичне су 3 врсте слепих мишева: велики (-{Rhinolophus ferrumequinum}-), мали (-{Rhinolophus hipposideros}-) и јужни потковичар (-{Rhinolophus euryale}-), које су на црвеној листи глобално угрожених врста. Још једна, данас врло ретка врста, слепо куче (-{Spalax leucodon}-) има станиште на јужној експозицији планине Ртањ. Поред слепог кучета запажене су и рупе које прави степска волухарица (-{Microtus arvalis}-).

Водоземци и гмизавци На списку врста водоземаца и гмизаваца које су заштићене Уредбом о Заштити природних реткости налазе се следеће врсте које живе на планини Ртањ: -{Salamandra salamandra}- (Linnaeus, 1758) -{Mesotriton alpestris}- (Laurenti, 1768) -{Lissotriton vulgaris}- (Linnaeus, 1758) -{Ablepharus kitaibelii}- (Bibron & Bory, 1833) -{Dolichophis caspius}- (Gmelin, 1789) -{Zamenis longissima'}-' (Laurenti, 1768) Планински мрмољак (-{Mesotriton alpestris}-), се по литературним подацима налази у подножју планине са северне стране у непосредној близини цркве Лозице. Оно што је за ову врсту посебно је то да је ово њен најнижи забележени локалитет у Србији. Кратконоги гуштер (-{Ablepharus kitaibelii}-) има статус строго заштићене врсте у Србији. Нов локалитет ове ретке врсте утврђен је на јужним падинама непосредно испод гребена Кусак.

Рибе Малобројни водотокови подножја планине Ртањ значајни су због присуства аутохтоних врста риба: поточна пастрмка (-{Salmo trutta}-), поточна мрена (-{Barbus meridionalis}-), кркуша (-{Gobio gobio}-). Врло је битна и популација риба у Врмџанском језеру са аспекта еволутивних промена.

Птице Ртањ, као типично планинско станиште карактерише и велика разноврсност птица. За сада је евидентирано 89 врста, што није њихов коначан број, готово половина евидентираних врста заштићено је Уредбом о заштити природних реткости. Највише делове Ртња карактеришу птице високопланинских стена, литица и камењара, као што су: Белка - (-{Oenanthe oenanthe}-), Планинска трепаљка - (-{Anthus spinoletta}-), Црна црвенрепка - (-{Phoenicurus ochrurus}-), Јаребица камењарка - (-{Alectoris graeca}-), Сури орао - (-{Aquila chrysaetos}-), Сиви соко - (-{Falco peregrinus}-), Кос камењар - (-{Monticola saxatilis}-), Ушата шева - (-{Eremophila alpestris}-).

У нешто нижим деловима налазе се високопланински пашњаци са ретко жбунастом вегетацијом. Птице које овде бораве су: Пољска шева - (-{Alauda arvensis}-), Виноградска стрнадица - (-{Emberiza hortulana}-), Препелица - (-{Coturnix coturnix}-), Пољска јаребица - (-{Perdix perdix}-). Смањењем надморске висине повећава се учесталост жбунасте вегетације, тако да се јављају следеће врсте: Стрнадица жутовољка - (-{Emberiza citrinella}-), Велика стрнадица - (-{Miliaria calandra}-), Обична грмуша - (-{Sylvia communis}-).

У дну планине са јужне стране налазе се термофилни камењари са шибљацима и са врстама као што су: Пупавац - (-{Upupa epops}-), Кос - (-{Turdus merula}-), Велика сеница - (-{Parus major}-), Сеница шљиварка - (-{Parus lugubris}-).

Северна страна планине је покривена шумом. У вишим деловима, изнад 1000 мнв, јавља се мешовита шума јеле и букве и у њој се налазе следеће карактеристичне врсте: Црна жуна - (-{Dryocopos martius}-), Беловрата мухарица - (-{Ficedula albicollis}-), Дрозд имелаш - (-{Turdus viscivorus}-), Јелова сеница - (-{Parus ater}-). У нижим деловима су чисте букове шуме са карактеристичном фауном птица: Велика сеница - (-{Parus major}-), Плава сеница - (-{Parus coeruleus}-), Зеба - (-{Fringilla coelebs}-), Мишар - (-{Buteo buteo}-), Шумска сова - (-{Strix aluco}-), Голуб гривнаш - (-{Columba palumbus}-), Велики детлић - (-{Dendrocopos major}-).

Пољопривредне површине у подножју планине одликују се птицама културних поља у побрђу. Овде су карактеристичне следеце врсте: Грлица - (-{Streptopelia turtur}-), Шумска шева - (-{Lullula arborea}-), Обична грмуша - (-{Sylvia communis}-), Сива врана - (-{Corvus cornix}-), Сврака - (-{Pica pica}-), Чворак - (-{Sturnus vulgaris}-'').

Референце

Литература

Заштићена природна добра Србије (2. изд.). Министарство животне средине, рударства и просторног планирања. Завод за заштиту природе Србије. 2011

Спољашње везе Завод за заштиту природе Србије Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије Регистар заштићених добара

Категорија:Споменици природе Србије Категорија:Заштита природе Категорија:Екологија Категорија:Ртањ Категорија:Зајечарски управни округ