мини|десно|250px|Rafael Correa, Evo Morales, Néstor Kirchner, Cristina Fernández, Luiz Inácio Lula da Silva, Nicanor Duarte, and Hugo Chávez at the signing of the founding charter of the Bank of the South "Roze talas" (, ) i "skreni levo" (španski: vuelta hacia la izquierda, portugalski: Guinada à Esquerda)su izrazi koji se koriste u savremenoj političkoj analizi 21. veka u medijima kao i na drugim mestima kako bi se opisala percepcija okretanja ka levičarskim vladama u latino-američkim demokratijama odstupanjem od, tada, sve učestalijeg neoliberalnog ekonomskog modela. Ovaj pokret je predstavljao pomak prema progresivnijim ekonomskim politikama, post-kolonijalizmu i neposrednoj demokratiji.
Države Latinske Amerike koje se smatraju delom ovog ideološkog trenda nazivaju se "državama roze talasa", SustainabiliTank: Guatemala dok se termin post-neoliberalizam koristio da opiše i sam pokret. Nedavno, analitičari su okarakterisali neke od ovih vlada kaoanti-američke, populističke, Boston Globe: The many stripes of anti-Americanism BBC News: South America's leftward sweep Pittsburg Tribune-Herald: Latin America's 'pragmatic' pink tide I autoritarno orijentisane-leaning traits. Pokret, koji se prvobitno pojavio između 1998. i 2009. godine, ubrzo je zašao u stanje stagnacije i pada.
Pozadina 1990.-ih godina, nakon završetka Hladnog rata, latino-američke države okrenule su se neoliberalnim ekonomskim doktrinama i prošle su kroz proces privatizacije javnih preduzeća, smanjenja javne potrošnje, stranih ulaganja i širenja politike slobodnog tržišta. Ove neoliberalne ekonomske doktrine koje su promovisane od strane MMF-a iSvetske banke nazvane su ,,Vašingtonskim konsenzusom“. Prema BBC-ju,,generalna karakteristika 'roze talasa' je potpuni prekid sa onim što je početkom 1990.-ih bilo poznato kao 'Vašingtonski konsenzus', mešavine otvorenog tržištai privatizacije nametnutim od strane Sjedinjenih Država.". Neoliberalni eksperiment doživeo je krah u nekoliko država do kraja decenije, ostavivši ekonomijama tih država karakteristike kao što su visok stepen nezaposlenosti, korupcija, inflacija i rastuća nejednakost. Uzevši u obzir poteškoće sa kojima su se suočavala tržišta u razvoju svuda širom sveta, Latinoamerikanci su odbacili liberalnu ekonomiju i iskoristili unapređenu demokratiju kako bi izabrali svoje levičarske lidere, prilikom čega se nekoliko izabranih vlada okrenulo autoritarnosti. Kako je Kina u to vreme sve više industrijski napredovala i kako je to iziskivalo resurse za njenu rastuću ekonomiju, ona je iskoristila zategnute odnose sa Sjedninjenim Državama i udružila se sa levičarskim vladama.
Prema rečima Kristine Kiršner,koja je i sama bila predsednica , Ugo Čavez predsednik Venecuele (inaugurisan 1999), Luis Inasio Lula da Silva predsednik Brazila (inaugurisan 2003) i Evo Morales predsednik Bolivije (inaugurisan 2006) bili su ,,tri musketara“ levice u Južnoj Americi Do 2005. godine, Bi-Bi-Si je saopštio da je da od 350 miliona ljudi u Južnoj Americi, troje od četvoro živi u državi kojom vlada ,,predsednik koji naginje ka levici“ a koji je izabran tokom prethodnih šest godina..
Upotreba izraza Izraz ,,roze talas“ postao je značajan u savremenoj diskusiji o politikama Latinske Amerike na početku 21. veka. Poreklo ovog izraza može biti u vezi sa izjavom Larija Rotera, reportera Njujork tajms-a u Montevideu koji je okarakterisao izbor Tabarea Vaskeza za lidera Urugvaja ,,ne kao crveni talas... već kao rozi“." Čini se da je izraz igra reči s obzirom da je "crveni talas" (biološki a ne politički fenomen) a gde je "crvena" – boja koja je dugo povezivana sa komunizmom – zamenjena svetlijim tonom ,,roze“ koji ukazuje na umerenije komunističke i socijalističke ideje koje su dobile na snazi. Institute for Policy Studies: Latin America's Pink Tide?
Uprkos prisustvu velikog broja latinoameričkih vlada koje su se izjasnile za prihvatanje levičarske ideologije, teško je napraviti kategorizaciju latinomameričkih država ,,prema dominantnim političkim tendencijama, kao što je crveno-plava postizborna karta Sjedinjenih Država“." Prema Institutu političkih nauka, ekspertske organizacije i institucije :en:think-tank levice sa sedištem u Vašingtonu, Okrug Kolumbija:
Iako je ovaj politički pomak teško kvantifikovati, njegovi efekti su na daleko zapaženi. Prema podacima sa Instituta političkih nauka, sednice samita nacija Južne Amerike i socijalnog foruma za nacionalne integracije iz 2006. godine pokazale su da su određene diskusije ,,koje su nekada održavane na marginama dominantnog diskursa neoliberalizma, sada premeštene u sam centar javne rasprave."
Reakcija Godine 2006, Republika Arizona navodi :
Prema izveštaju iz 2007. godine Inter Presa novinske agencije: Inter Press Service: Challenges 2006–2007: A Bad Year for Empire
Pad
Ugo Čavez,, koji je imao „snove o kontinentalnoj dominaciji“ viđen je kao pretnja sopstvenom narodu prema Michaelu Reid-u u Spoljnim Poslovima Spoljnim Poslovima koji su dotakli vrhunac 2007. godine. Interesovanje za Cháveza se smanjilo nakon što je njegova zavisnost od prihoda nafte dovela Venecuelu u ekonomsku krizu, a on imao sve više tiranistički pristup. Smrt Hugo Cháveza 2013. godine ostavila je najradikalnije krilo bez jasnog vođe, jer Nicolas Máduro nije imao isti međunarodni uticaj svog prethodnika.Međunarodna politika među levičarima je podeljena između dva stila: Cháveza i Lula da Silve, gde se Lula fokusirao na siromašne ljude, ali takođe i na privatna preduzeća i globalni kapital.Latin America's political right in decline as leftist governments move to middle U 2015. pomak od levičara je postao još izraženiji u Latinskoj Americi. Magazin Ekonomist je objavio da se "Roze Plima" gasi ,a Vice news navode da je 2015. bila godina u kojoj je „Roze Plima“ preokrenuta. Do 2016. pad roze plime prouzrokovao je pojavu „novog prava“ u Latinskoj Americi.
Prema New York Times „Latinoamerički levičarski bedemi počeli su da se raspadaju zbog raširene korupcije, usporavanje kineske ekonomije i loših ekonomskih izbora“, novine su detaljno izložile da levičarski lideri nisu preobratili ekonomiju, ni održavali politiku zaštite, a zanemarili su sva demokratska ponašanja.
Ekonomija Neki od rezultata posle prvih naprednih vlada u Latinskoj Americi uključuju između ostalog smanjenje jaza prihoda, nezaposlenosti, ekstremno siromaštvo, glad i i ubrzano povećanje pismenosti.
Zemlje poput Brazila, Ekvadora, El Salvadora, Nikaragve, i Kostarike doživele su ekonomski rast tokom ovog perioda, dok je u Boliviji i El Salvadoru zapaženo žnačajno smanjenje siromaštva prema Svetskoj banci.
Ekonomske poteškoće desile su se u zemljama kao što je Venecuela, gde je cena nafte i robe opala. Sa velikim trošenjem na populističku politiku, levičarske vlade nisu uspele da uštede novac za potencijalni pad cena robe i i uočile kako njihova ekonomija slabi..
Prema rečima predsednika Inter-američkog dijaloga, Mišela Šiftera povodom ekonomske situacije:
Odnosi između SAD i Kube su se otopili sa Kubinim ponovnim približavanjem SAD – u kada je glavni međunarodni partner Kube, Venecuela počela da doživljava ekonomske poteškoće.
Korupcija U Čileu, podrška predsednici Mišel Bašele naglo je opala 2016.nakon što je otkriven skandal u vezi sa korupcijom, poput Kaval skandala koji je uključivao njenog sina i snajku koji su primili milione dolara od potpredsednika čileanske banke Andronika Luksik Krejga, iskoristivši ga za profitnu dobit od 5 miliona dolara nakon prodaje zemlje..
Javna podrška i izbori
Levičarske vođe su se suočile sa naglim padom podrške sa brazilskim Dilmaov Ruseovomkoji je pao na 9% odjula 2015. god, peruanskim Oljantom Umalom na 14%, Čileanskom Mišel Bašele blizu 24% od septembra 2015.Rosario Álvarez, Adimark: Bachelet obtiene 24% de aprobación registrando la peor cifra en la historia de la encuesta Politica, 02 de septiembre del 2015 i Nikolasom Madurom 24,3% odjula 2015.
Izbori su takođe značili pad Roze plime.Usled nedostatka podrške javnosti ekvadorski Rafael Korea je rešio da se ne kandiduje ponovo, iako je njegov potpredsednik Lenin Moreno pobedio na sledećim izborima . Izbor desničarskog Maurisija novembra 2015 za predsednika Argentine je osnažio desničarske vlade, iako su populistički pokreti peronizma i kiršnerizma (koji su povezani sa popularnošću njihovog vođe Fernanda de Kiršnera)Argentina's Ex-President Wants Everyone to Know She's Not Scared of Corruption Probes – VICE News, April 14, 2016 ipak ostali samo uopšteni. U Venecueli opozicija izabranoj većini Demokratskog Jedinstva je osvojila dvotrećinsku većinu u venecuelanskoj narodnoj skupštini 2015. na venecuelanskim parlamentarnim izborima mesec dana nakon Makarijevog izbora decembra 2015.. In a Na referendumu 21.02.2016. birači su odbili konstitutivni predlog da se dozvoli bolivijskomn predsedniku Moralesu da se kandiduje za četvrti mandat za predsednika. Pedro Pablo Kučinski je pobedio na peruanskim izborima u 2016., i tako je Peru postao još jedna zemlja koja se odvojila od levičarske vlade. 31.08.2016. brazilska predsednica Dima Rusev je opozvana sa dužnosti i uklonjena sa položaja, i na to mesto je došao njen desničarski potpredsednik Majkl Temer .
Protesti Levičarske vlade u latinskoj Americi su bile ogrezle u korupciji. Od 2014. do 2016. održani su mnogobrojni protesti protiv njih. U Venecueli su se ti protesti dešavali zbog ekonomskih problema i korupcije. U Nikaragvisu bili zbog akcija koje je preduzeo predsednik Ortega i izgradnje kanala Nikaragva. Milioni Brazilaca su od 2015. do 2016.od 2015. do 2016. protestovali zbog korupcije predsednice Rusev i Lule De Silva tražeći Rusevino izuzeće. Protesti u Ekvadoru 2015. su počeli kada je stanovništvo počelo da se buni protiv aktivnosti predsednika Koree.
Politički ishod Nakon uvodjenja politike „Roze plime“ veza između levičarski i desničarski orijentisanih vlada i javnosti se promenio. Sve do 1990.-ih postojale su samo dve klase u Latinskoj Americi: politička elita i obični građani. Kako je levičarska vlast preuzela vlast u regionu, porast cena robe finansira njihovu populističku politiku koja je smanjila nejednakost i pomagala autohtonim pravima. Takav napredak promenio je desničarsko krilo u Latinskoj Americi, terajući ih da usvoje više praksi o društvenoj svesti. Međutim, zbog prevelike potrošnje prethodnih levičarskih vlada u 2000, od strane građana su tražene konzervativne vlade 2010, koji su zahtevali održive ekonomije i zahtevali od potencijalnih naprednjačkih političara da preispitaju svoje poslovanje.
Izabrani Predsednici Ispod su navedeni izabrani predsednici Južne Amerike : Néstor Kirchner* (2003–2007), Cristina Fernández de Kirchner* (2007–2015) : Evo Morales (2006–present) : Luiz Inácio Lula da Silva* (2003–2011), Dilma Rousseff* (2011–2016) : Eduardo Frei Ruiz-Tagle* (1994–2000), Ricardo Lagos* (2000–2006), Michelle Bachelet* (2006–2010, 2014–present) Leonel Fernández* (1996–2000, 2004–2012), Danilo Medina* (2012–present)The Dominican Liberation Party in which both Dominican presidents belong to has a centrist position. : Rafael Correa (2007–2017), Lenín Moreno (2017–present) : Mauricio Funes* (2009–2014), Salvador Sánchez Cerén* (2014–present) : Manuel Zelaya* (2006–2009)During his presidency Zelaya was a member of the Liberal Party of Honduras. : Daniel Ortega (1979–1990, 2007–present) : Fernando Lugo (2008–2012) : Ollanta Humala* (2011–2016) : Tabaré Vázquez* (2005–2010, 2015–present), José Mujica* (2010–2015) : Hugo Chávez (1999–2013), Nicolás Maduro (2013–present)
Timeline
See also Bolivarianism Bolivarian Alliance for the Americas Evo Morales Foro de Sao Paulo Istorija Latino-amerike Kirčnerizam Latino-američka legalizacija droge Latino-američka integracija Pan-Amerikanizam Socijalizam 21. veka
Референце
ekonomske ideologije političke ideologije Latino Amerika Neologizam Socijalizam Južna Amerika 1990-ih Južna Amerika 2000-ih