Илија Станојевић (Београд, 7. август 1859 — Београд, 8. август 1930) био је српски глумац и режисер. Један је од најстаријих српских глумаца, први српски режисер, један од првих филмских глумаца у српским крајевима.
Биографија Био је међу најпопуларнијим комичарима свог времена. Написао је комедију „Дорћолска посла“,"Коло", 25. март 1944 а са Јанком Веселиновићем комедију с певањем „Потера“.
Снимио је и режирао 1911. године филмове Улрих Цељски и Владислав Хуњади и Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа, где је играо турског пашу, сеоског завидљивца и Вујицу Вулићевића, убицу Карађорђа.
Једно време 1913. године држао је кафану „Код два астала” у Јагодини.Како су Јагодинци постали Ћурани („Политика”, 24. март 2017) У децембру 1922. је прославио четрдесетогодишњицу глуме са Милорадом Гавриловићем и Савом Тодоровићем."Политика", 6. дец. 1922
Женио се два пута, други пут Маријом, недуго пре смрти, а након дужег заједничког живота."Политика", 25. јан. 1935
Галерија
Референце
Литература
Боривоје С. Стојковић: „Великани српског позоришта“, Београд - Ваљево 1983, 365 страна. (чланак „Илија Станојевић“ pp. 25–41.)
Спољашње везе „Чича Илија Станојевић - београдски краљ смеха“ , Коста Димитријевић, Вечерње новости, фељтон, 3. - 14. мај 2009.
Биографија Чича-Илије Станојевића Чича Илија Станојевић - биографија
Категорија:Рођени 1859. Категорија:Умрли 1930. Категорија:Српски глумци Категорија:Глумци из Београда Категорија:Српски позоришни редитељи Категорија:Српски редитељи Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду