У Србији, конститутивној федералној јединици СФР Југославије, у децембру 1990. одржани су општи избори за бирање председника Србије и посланика у Народној скупштини. Председнички избори и први круг парламентарних избора одржани су 9. децембра, док је други круг парламентарних избора одржан 23. децембра. Избори су заказани након ратификације новог устава 28. септембра, који су гласачи одобрили на референдуму одржаном у јулу. Ово су били први вишестраначки избори у Србији, а парламентарни избори су били једини који су одржани по систему гласања први пут, у два круга са једночланим изборним јединицама; сви будући избори користили су пропорционалну заступљеност.

Слободан Милошевић је дошао на власт у Србији на 8. седници 1987. Он је тада предводио антибирократску револуцију, у којој су његове присталице збациле руководство Црне Горе, Косова и Војводине. После референдума у ​​јулу 1990. године, Милошевићева Социјалистичка партија Србије (СПС), Српски покрет обнове (СПО) Вука Драшковића и Демократска странка (ДС) Драгољуба Мићуновића постали су регистровани. Због ниских услова, 1.701 кандидат кандидовао се за парламент и 32 за председника. Кампању је обележила интензивна поларизација и политички вођени инциденти. СПС је по формирању наследио значајну политичку инфраструктуру, дајући јој немерљиву предност у односу на опозицију којој је недостајало финансирање и инфраструктура. Штавише, СПС је контролисао већину телевизије, радија и новина, који су нападали и дискредитовали противнике, посебно Драшковића, и приказивали СПС као странку мира. Главно питање током кампање био је национализам.

Могућност оркестрирања бојкота избора због неједнаких услова промовисали су СПО и Иван Ђурић из Савеза реформских снага Југославије у Србији током кампање, али је на крају одустала након што је влада пристала на већину њихових захтева крајем новембра. СПС и Милошевић су се фокусирали на позитивне теме и стабилност, а Драшковић на националистичку платформу. ДС и Ђурић су водили кампању по либералном програму. До краја кампање, присталица СПС-а убио је активисту СПО-а. Са излазношћу од 71%, првенствено због бојкота косовских Албанаца, Милошевић је убедљиво победио на председничким изборима у првом кругу, а Драшковић је био други. Упркос томе што је добио 48 одсто гласова, СПС је добио 194 од 250 места у Народној скупштини захваљујући већинском изборном систему са релативном већином.

Опозиција је у почетку тврдила крађу на изборима, али је на крају признала пораз. Посматрачи и политиколози су известили да је дошло до изборних неправилности као што су убацивање гласачких листића и куповина гласова. После избора премијер је постао Драгутин Зеленовић; Убрзо након тога сусрели су га масовни протести у Београду, током којих је Драшковић био заточен, југословенски ратови и формирање Савезне Републике Југославије 1992. године. Затим су расписани ванредни избори за децембар 1992. године.

Увод Расписивању избора претходило је доношење новог Устава Србије, упркос противљењу опозиције, која се залагала да устав буде донет након конституисања вишестраначког парламента по угледу на већину посткомунистичких држава. Ипак, на Јулском референдуму 1990. године, већина бирача изјаснила се да прво буде усвојен највиши законодавни акт, па је тако Србија постала једина држава бивше Југославије која је устав донела у једнопартијском парламенту, пре расписивања вишестраначких избора.

Политички живот у првој години обновљеног вишестраначја обележиле су 3 партије - Демократска странка, Српски покрет обнове и Социјалистичка партија Србије.

Изборни систем Усвајањем новог устава у септембру 1990. године у Србији је уведен нови изборни систем.  250 посланика Народне скупштине Србије бирано је двокружним системом са 250 једночланих изборних јединица. Сви наредни избори у Србији су спроведени по пропорционалном систему. Територија изборне јединице могла је да се састоји од више месних заједница, насељених места или једне општине. Бирачи са правом гласа су могли да гласају само за једног кандидата у својој изборној јединици. Кандидата је могла предложити једна или више политичких партија или других регистрованих политичких организација са најмање 100 валидних потписа становника изборне јединице или група грађана. Група грађана, према закону донесеном 1990. године, је политичка ознака која се користи за идентификацију групе од 100 грађана везаних споразумом спремних да учествују на изборима. Кандидата је РИК-у доставио његов предлагач. РИК је могао да одбије кандидата, након чега су недостаци морали да буду исправљени у року од 48 сати ако је кандидат поново поднет. Симбол изборне јединице, назив избора и листа кандидата који су се кандидовали у изборној јединици били су присутни на гласачком листићу. У првом кругу биран је кандидат ако је освојио најмање 50% гласова, док је у другом кругу побеђивао кандидат са највише гласова.

На председничким изборима кандидат је морао да буде становник Србије којег је предложила једна или више политичких партија, политичких организација или група грађана. Кандидат је биран ако је добио већину гласова и ако је на изборима учествовала најмање половина свих бирача. Ако ниједан кандидат није добио већину свих датих гласова, други круг је морао да се одржи у наредних петнаест дана. У другом кругу такмиче се најмање два кандидата са највећим бројем гласова. Избори су се сматрали валидним ако је излазност била најмање 50%; у супротном, расписују се ванредни избори. Новоуспостављена функција председника Србије није била церемонијална, већ је имала значајна овлашћења и била је део извршне власти.

РИК, локалне изборне комисије и бирачки одбори изборних јединица су надгледали изборе у Србији. У време избора, Часлав Игњатовић је био председник РИК-а. Парламентарне и председничке изборе расписао је председник Народне скупштине, који је такође морао да саопшти њихов датум. Што се тиче избора 1990. године, Соколовић је расписао председничке и парламентарне изборе 28. септембра за 9. децембар. У случају другог круга, други круг парламентарних избора заказан је за 23. децембар. Према закону, парламентарни избори се одржавају на сваке четири године, мада је могуће да се одрже и ванредни избори. Ако дође до ванредних избора, онда председник Србије мора да распише изборе, као и да распусти Народну скупштину. Председнички избори се одржавају сваких пет година. Током изборног дана, бирачи са правом гласа су могли да гласају од 07:00 (UTC+1) до 20:00 на бирачком месту у својој изборној јединици. Бирачи који су били слепи, инвалиди или неписмени могли су да доведу рођаке да гласају у њихово име на бирачком месту. Ово су били први вишестраначки избори у Србији.

Истраживања јавног мњења Истраживања јавног мњења за опште изборе у Србији 1990. спровели су Институт за политичке студије у Београду, Институт друштвених наука и Центар за политичка истраживања и једна непозната независна анкета. Према Вашингтон посту, истраживања јавног мњења нису била баш поуздана током избора 1990. године.

Графички приказ Графикон испод приказује главне странке и кандидате у истраживањима јавног мњења током периода изборне кампање 1990. године.

Резултати

Председнички избори КандидатПредлагачГласова %Слободан МилошевићСоцијалистичка партија Србије3.285.79967,71Вук ДрашковићСрпски покрет обнове824.67416,99др Иван ЂурићСРСЈС и УДЈДИ277.3985,72др Сулејман УгљанинСтранка демократске акције109.4592,26др Војислав ШешељГрупа грађана96.2771,98др Блажо ПеровићЈУ блок57.4201,18Слободан МатићСавез свих Срба у свету28.9780,60Драган ЈовановићЗелена партија22.4580,46др Љубен Ален АлексовГрупа грађана19.1230,39др Љубомир ГрујићГрупа грађана17.6750,36Милан ЛазаревићГрупа грађана11.0340,23Тихомир ЖивановићГрупа грађана9.8920,20Јован КопривицаГрупа грађана9.6770,20Миодраг ГојковићССП Запис9.2620,19Томислав КрсмановићПЗЉП8.0950,17Живан ХараванССП7.7910,16Велимир ЦветићСДПЈ6.5750,14Милан МладеновићГрупа грађана6.4590,13Мирослав ВеселиновићГрупа грађана6.1800,13Никола БаровићГрупа грађана5.3550,11Предраг ВулетићЛиберална странка5.0190,10Ратомир ВојводићГрупа грађана4.4140,09Љиљана ЋуићГрупа грађана3.7640,08Милорад РадовићГрупа грађана3.4250,07Саша ГоранциГрупа грађана3.4090,07Никола ШећероскиГрупа грађана3.1680,07Чедомир НешићГрупа грађана2.5530,05Слободан РанковићГрупа грађана2.4250,05Радивоје ШаренацГрупа грађана1.9180,04Јован СтојковићГрупа грађана1.1540,02Миомир ТошићГрупа грађана9040,02Херцен РадоњићГрупа грађана8470,02Укупно4.852.581100,00Важећи гласови4.852.58196,63Неважећи/празни гласови169.4613,37Укупни гласови5.022.042100,00Регистровани бирачи/излазност7.033.61071,40%Извор: Републички завод за статистику мини|200п|средина|Стопа излазности

Парламентарни избори центар|350x350пСтранка, коалиција или група грађанаГласови%МандатиСоцијалистичка партија Србије2.320.58748,15194Српски покрет обнове794.78616,4919Демократска странка374.8877,787Демократска заједница војвођанских Мађара132.7262,758Странка демократске акције Санџака84.1561,753Савез реформских снага Југославије за Војводину74.7481,552Народна сељачка странка68.0451,411Нова демократија - Покрет за Србију67.3561,400Народна радикална странка63.0411,310Странка савеза сељака Србије52.6631,092Српска народна обнова40.3590,840Српска демократска странка32.9270,681Зелена странка32.0070,660Савез реформских снага Југославије у Србији27.3580,570Удружење за југословенску демократску иницијативу24.9820,521Демократски савез Хрвата у Војводини23.6300,491Партија за демократско деловање21.9980,461Странка Југословена21.7840,451Странка самосталних привредника и сељака13.7780,290Радничка партија Југославије13.7740,290Српска светосавска странка9.1690,190Либерална странка7.3250,150Социјалдемократска партија Рома Србије6.4910,130Лига за Панчево - странка умереног напретка6.0340,130Демократска реформска странка Муслимана3.4320,101Покрет за заштиту људских права у Југославији странка људских права Југославије4.8350,100Сељачко-радничка странка Србије4.8020,090Странка самосталних привредника "ЗАПИС"4.3810,090Демократски форум4.1720,080Нови комунистички покрет4.0170,080Странка народне слоге3.8380,070Странка самосталних демократа Србије3.4860,070Југословенска социјалистичка демократска странка3.0260,060Српски ројалистички блок2.9660,060Демократски савез Турака1.8420,040Социјалдемократска партија Југославије1.5280,030Странка школске омладине Србије1.3680,030Непознати кандидат за народног посланика1.1370,020Демократска странка (Давидовић - Грол)1.0220,020Свесрпски народни покрет СНП8260,020Демократска странка слободе7070,010Демократска политичка партија Рома- Крагујевац5430,010Републиканска странка4800,010Групе грађана456.3189,478Укупно4.819.337100,00250Важећи гласови4.819.33795,94Неважећи/празни гласови204.0184,06Укупни гласови5.023.355100,00Регистровани бирачи/излазност7.036.30371,39%Извор: Републички завод за статистику мини|200п|средина|Број мандата по странкама

Референце

Спољашње везе Хронологија парламентарних избора|Б92 Избори 1990|Време

„Социјалистима 194 места”. Борба, 26. дец. 1990, стр. 2 (списак изабраних посланика)

Категорија:Избори у Србији Категорија:Избори у 1990. Категорија:Република Србија (1990—2006) Категорија:Србија у 1990. Категорија:Избори у Југославији Категорија:Слободан Милошевић Категорија:Вук Драшковић