Мохамед Салах Хамед Марез Гали (; Басјун, 15. јун 1992), познат као Мо Салах, египатски је фудбалер. Тренутно игра за турски клуб Трабзонспор и репрезентацију Египта на позицији крилног нападача. Сматра се једним од најбољих фудбалера на свијету и једним од најбољих афричких играча свих времена, а познат је по својој брзини, дриблингу и контроли лопте. Професионалну каријеру почео је 2010. у Ел Мокавлуну, док је 2012. прешао у Базел, са којим је освојио двије титуле првака Швајцарске. Године 2014. прешао је у Челси, за који није играо много, већ је био на позајмицама у Фјорентини и Роми. Године 2016. прешао је у Рому, гдје је провео једну сезону, у којој је постигао преко десет голова и асистенција и држао клуб у борби за титулу до краја.

Године 2017. прешао је у Ливерпул, за тада десети највећи трансфер у историји клуба. У првој сезони, поставио је рекорд по броју голова у Премијер лиги откад се игра 38 кола и играо је финале Лиге шампиона. У сезони 2018/19. освојио је са клубом Лигу шампиона, што је била прва титула првака Европе за Ливерпул од 2005. године, након чега је у сезони 2019/20. помогао клубу да освоји Премијер лигу, што је била прва титула првака Енглеске за Ливерпул послије 30 година. Такође је освојио и ФА куп и Лига куп, а добио је бројне појединачне награде; три пута је био најбољи стријелац Премијер лиге, једном је проглашен за најбољег играча Премијер лиге, док је два пута завршио на трећем мјесту у избору за ФИФА фудбалера године. Године 2018. добио је Пушкаш награду за најбољи гол године. Године 2023. постао је најбољи стријелац Ливерпула у Премијер лиги, престигавши Робија Фаулера.

За сениорску репрезентацију Египта дебитовао је 2011. године, након што је играо за неколико млађих категорија. Послије наступа на Олимпијским играма 2012. добио је награду за афричког талента који обећава. Године 2017. освојио је сребрну медаљу на Афричком купу нација, након чега је учествовао са репрезентацијом на Свјетском првенству 2018. и освојио сребрну медаљу на Афричком купу нација 2021. Два пута је добио награду за фудбалера године у Африци, два пута је добио награду за -{BBC}- афричког фудбалера године, док је два пута изабран у идеални тим Афричког купа нација.

Ван фудбала, означен је као симбол националног поноса у Египту због својих остварења, а такође се нашао и на списку 100 најутицајнијих људи часописа -{Time}- 2019. године.

Дјетињство и јуниорска каријера

Салах је рођен 15. јуна 1992. године у селу Нагриг, које се налази у близини града Басјун у Египту; има брата и сестру. Његов отац Салах Хамед Марез Заки Гали био је државни службеник и један од највећих извозника јасмина у региону, док му је мајка радила у канцеларији. Његова породица је вољела фудбал; његов отац је играо за аматерски тим као одбрамбени играч, док му је стриц такође играо фудбал. Као и многа дјеца у Египту, сатима је играо фудбал и на улици и у школи, а истакао је да су му тада идоли били Роналдо, Зинедин Зидан, Франческо Тоти и Мохамед Абутрика. Од дјетињства се издвајао својим талентом од остале дјеце. Једног дана, отишао је на пробу у клуб из Друге египатске лиге — Баладејет, али они нису хтјели да га приме јер је био доста мали и слабашан. Након тога, отишао је у клуб Итихад Басон, гдје је био у периоду од 2004. до 2005. године. Према једној верзији, у неком тренутку током сезоне, скаут клуба Османсон Танта из истоименог града посјетио је утакмицу омладинске лиге. Дошао је да оцијени игру другог дјечака, али је био веома импресиониран игром Салаха и на крају га је позвао да пређе у њихову академију, што је он прихватио. Према другој верзији, скаути су га запазили на турниру у малом фудбалу, који је одржан у Нагригу уз учешће ученика из његове школе. Са Тантом је потписао свој први уговор у животу, али је и тамо провео само једну сезону. Османсон Танта је био развојни клуб другог египатског клуба — Араб контракторса, познатог као Ел Мокавлун. Задаци клуба били су рад са младим играчима, а након сезоне коју је провео у клубу, тренери су у њему видјели велики потенцијал, због чега је пребачен у Мокавлун.

Клупска каријера Ел Мокавлун

Након преласка у Мокавлун, суочио са бројним потешкоћама; живио је на великој удаљености од базе тима у Каиру и морао је да путује око четири сата пет дана недељно како би долазио на тренинг свог тима, због чега је био принуђен да напусти школу раније од других. Због путовања, мајка је била забринута за њега, отац је подржавао његове жеље, а он није хтио да одустане јер му је сан био да постане професионални фудбалер. Његов први тренер био је Хамди Нух, кога је касније назвао својим „духовним оцем“. Нух је рекао да га је већ са 14 година одликовала добра визија терена и велика брзина, а да су у његовом карактеру преовладали скромност и љубазност, као и пажљив однос према савјетима тренера, као и да није волио да пропушта утакмице свог тима. Честа и дуга путовања спријечила су га да оствари свој потенцијал; играо је на позицији лијевог бека и није био у стартној постави због велике конкуренције на позицији, као и умора од путовања. Тренер тима Саид ел Шишини је утицао на то да добије собу у бази клуба, захваљујући чему није морао да проводи много времена у путовању и могао је да побољша своју игру. У једној од утакмица Омладинске лиге Каира против тима Енпи, Мокавлун је побиједио са 4 : 0, након чега је Салах плакао јер није постигао гол, пропустивши неколико добрих шанси. Његов тренер је схватио колику има страст за постизањем голова, због чега га је помјерио на позицију десног крилног нападача за наредну утакмицу, а пошто је играо добро, наставио је да игра у нападу.

Са 16 година, тренер Мохамед Радван га је прикључио првом тиму. Морао је да користи посебан режим исхране и да ради по посебном програму тренинга јер му мишићи нијесу били у потпуности формирани због тога што је још увијек био у тинејџерским годинама. На дан 3. маја 2010. године, дебитовао је за сениорски тим у Премијер лиги Египта, у ремију 1 : 1 против Ел Мансура, када је ушао у игру у другом полувремену, док је на осталим утакмицама током сезоне добијао мало шанси. У сезони 2010/11. добијао је више шанси и постао је стандардан како је сезона одмицала. Иако је играо од почетка, није успијевао да постигне гол, због чега је понекад плакао у свлачионици, а Радван је касније изјавио да га је то само мотивисало да постане бољи. Први гол постигао је 9. децембра 2010. године у купу против Суеца, док је 25. децембра постигао први гол у првенству, у ремију 1 : 1 против Ал Ахлија, након чега је 26. маја 2011. постигао оба гола у побједи од 2 : 0 против Смухе. Сезону је завршио са четири постигнута гола на 21 утакмици, док је Ел Мокавлун завршио на последњем мјесту на табели и требало је да испадне из лиге, али је због реформи које су настале након протеста 2011. лига проширена на 19 клубова и нико није испао. За њега су се током сезоне заинтересовали бројни клубови у земљи, међу којима су били Ал Ахли, Замалек, Исмаили и Ал Масри. Он је био заинтересован да пређе у Ал Ахли, који је у то вријеме био водећи у првенству, али трансфер није обављен због тога што је Мокавлун опстао у лиги и управа клуба је била одлучна да га задржи или да га прода само у неки клуб из Европе.

До сезоне 2011/12. своје треће у клубу, постао је један од најперспективнијих египатских играча, као и једна од звијезда клуба. У односу на претходне сезоне, физички је ојачао и промијенио се. Током августа 2011. године, на Свјетском првенству за младе, један од скаута швајцарског клуба Базел примијетио га је током наступа за репрезентацију до 20 година, запазио је слабости које је имао у завршници напада, али је био импресиониран са његовом брзином и техником са лоптом. Његове игре на првенству пратили су и скаути Њукасл јунајтеда, након чега је клуб послао понуду за позајмицу, али трансфер ипак није обављен. Локални клубови су и даље хтјели да га доведу, али је он хтио да иде само у Европу. Током сезоне пропустио је само једну утакмицу у првом дијелу, у којем је постигао седам голова на 15 утакмица. Након немира на стадиону Порт Саид 1. фебруара 2012. године, Фудбалски савез Египта је објавио да се сезона прекида и да неће бити настављена.

Базел

thumb|upright|Салах у дресу Базела на утакмици против Зенит Санкт Петербурга 2013. године.

Базел, клуб из Суперлиге Швајцарске пратио је његове игре неко вријеме, а у њему су видјели замјену за Џердана Шаћирија, тадашњег миљеника навијача, који је требало да оде на љето. Почетком 2012. године, након суспензије Премијер лиге Египта, клуб и репрезентација Египта до 23 године организовали су пријатељску утакмицу како би играчи одржавали форму. Утакмица је одиграна 16. марта на стадиону Ранхоф у Базелу; Салах је ушао у игру у другом полувремену и постигао два гола у побједи од 4 : 3. Послије утакмице, управа клуба се увјерила у потребу за трансфером, а 10. априла је објављено да је потписао четворогодишњи уговор са клубом, са почетком од 15. јуна 2012, године, на његов двадесети рођендан. Вриједност трансфера износила је око два и по милиона евра.

У почетку му је било тешко да се прилагоди јер није знао језик и провео је мало времена са тимом јер је током љета играо и за омладинску и сениорску репрезентацију, због чега није имао много времена да се навикне на промјену средине. На дебију у пријатељској утакмици против Стеауе Букурешт 23. јуна 2012. године, постигао је гол у поразу 4 : 2. Четири дана након завршетка Олимпијских игара, 8. августа, играо је 16 минута у утакмици квалификација за Лигу шампиона 2012/13. у ремију 1 : 1 против норвешког Молдеа, чиме је дебитовао на званичним утакмицама. У лиги је дебитовао 12. августа, у побједи од 3 : 1 против Туна у петом колу, гдје је играо цијелу утакмицу и учествовао је код сва три гола. Први гол постигао је недељу дана касније, у побједи од 2 : 0 против Лозане. Базел је у плеј-офу за пласман у Лигу шампиона испао од Клужа, изгубивши обје утакмице и такмичење је наставио у групној фази Лиги Европе. Због доброг почетка сезоне, оставио је добар утисак на навијаче, али је у наредним утакмицама пропуштао много шанси за гол.

Успио је да се спријатељи са саиграчима, упркос потешкоћама са енглеским језиком; Током јесени, Мурат Јакин је постављен за тренера умјесто Хајка Фогела, који је почео пријатељски да се односи према њему и радио је са њим после тренинга како би побољшао свој учинак и способност да постиже голове. Није био у стартној постави ни код једног тренера све док није научио енглески; у клуб је такође дошао Мохамед ел Нени, његов саиграч из Мокавлуна, што је позитивно утицало на њега. Био је номинован за награду Златни дјечак, а добио је награду за најперспективнијег афричког фудбалера за 2012. годину. Први гол у Лиги Европе постигао је 11. априла 2013. године, у четвртфиналу против Тотенхема; утакмица је завршена 2 : 2 у регуларном дијелу, а Базел је побиједио 4 : 1 на пенале и пласирао се у полуфинале. На дан 2. маја, постигао је гол у поразу 3 : 1 од Челсија у реванш утакмици полуфинала на Стамфорд бриџу, а Челси се пласирао у финале укупном побједом 5 : 2 у двије утакмице. Са клубом је освојио титулу првака Швајцарске, што му је био први трофеј у Европи, а играо је и у финалу Купа, гдје је Грасхопер побиједио на пенале. Сезону је завршио са десет постигнутих голова на 50 утакмица, од чега је дао пет у Суперлиги Швајцарске, три у Купу Швајцарске, као и два у Лиги Европе и добио је награду за фудбалера године у Швајцарској.