Народна библиотека „Иво Андрић“ у Челинцу представља културну установу са дугодишњом традицијом на простору општине Челинац као значајн фактор у култури и образовању на овим просторима од свог оснивања па до данас. Библиотека се налази у улици војводе Мишића бр. 19.
Историјат Народна библиотека „Иво Андрић“ основана је 1975. године, чиме је Челинац као посљедња општина у БиХ добио библиотеку, и то захваљујући прије свега новинару и културном ентузијасти Алекси Аци Неиману, Дрварчанину, и књижевнику Младену Ољачи, тадашњем министру културе. Ово је прва установа на простору некадашње СФРЈ која је понијела име нашег нобеловца и великана писане ријечи.
Народна библиотека „Иво Андрић“ у Челинцу данас је смјештена у просторијама Средње школе у Челинцу.
У управном и читаоничком просторном дијелу библиотеке, смјештена је завичајна збирка која, између осталог, садржи и свеукупну публистичку грађу везану за челиначко подручје. Ова завичајна збирка је утолико и значајна зато што представља скуп до сада познатих дјела како писане, тако и сликовне природе која су обиљежила Челинац и околину на овим просторима. Разноврсна завичајна грађа прикупља се дужи низ година и њен фонд континуирано се увећава. Поред књига и новина завичајног карактера, прикупљају се и завичајне позивнице, плакати, рекламни материјали, каталози, школски листови, фотографије, исјечци из новина, чији се текстови односе на челиначко подручје, стара документа, поштанске марке, стари новци, а врше се и истраживања усмене културно-историјске баштине завичајног карактера. Завичајна грађа презентује се јавности путем изложби различитог карактера, затим чланака у „Челиначким новинама“ и на друге начине, што доприноси и развоју свијести о важности њеног сакупљања, проучавања и чувања.
Збирка садржи око 170 публикација завичајног карактера.
Набавка публикација у библиотеци се обавља путем куповине, размјене, поклона и обавезног примјерка. Данас посудбено одјељење броји 26.000 књига, а Легат академика Рајка Кузмановића око 1000 књига.
Оно што је значајно да се спомене јесте и то да се библиотека бави и издавачком дјелатношћу. До сада је објављено близу 40 књига, од чега више њих капиталне вриједности. Такође библиотека може да се издвоји и по томе што једном мјесечно библиотека издаје локалне новине под називом „Челиначке новине“ у којима се искључиво третира завичајна проблематика и у чијем је домену готово цјелокупна информативна дјелатност на општини.
Издавачка дјелатност, Завичајна збирка и „Челиначке новине“
У љето 1996. године библиотека је покренула издавачку дјелатност у Челинцу, уз подршку локалне приватне штампарије „Дизајн“. Једне јунске вечери јавности су представљене четири књиге три аутора - Момчила Спасојевића, Миладина Савића Квргиног и Горана Сејмановића, а оне су од првог слова до корица урађене у Челинцу. За овај крај то је био крупан културни подухват јер до тада библиотеке у малим срединама попут Челинца нису ни помишљале да се баве издаваштвом. Од тада до данас челиначка Библиотека приредила је и издала близу четрдесет књига међу којима је више њих изузетне културне, научне и документарне вриједности.
Захваљујући овој активности, Челинац представља једну од малобројних општина у Републици Српској која има овако обрађену писану грађу о себи. Илустарције ради, припремљене су монографије о локалној култури, о школству, о спорту, о духовности. Као аутори појављују се академици, универзитетски професори, новинари, љекари, пјесници, књижевници, свештеници, пилоти, пензионери, али и студенти и ђаци.
Издавачка продукција са освртом на све ауторе, али и књижевне ствараоце, публицисте и научне раднике који су родом Челинчани, обрађена је у публикацији „Завичајна збирка народне библиотеке Иво Андрић“ коју су приређивали Јелена Иванковић, садашњи директор ове установе и Борислав Максимовић, 2016. године
Почетком 2000. године Челинац је добио и своје новине. И то је био револуционаран догађај јер су чак и многи добронамјерни културни ствараоци и друштвени радници сматрали да не постоје никакви предуслови да „Челиначке новине“ трају више од три мјесеца. Оне трају и данас, излазе редовно сваког мјесеца, с тим да је у односу на први број утростручен број страница, достигнут је респектабилан број читалаца, и у завичају и у исељеништву, а цијена је остала иста.name="automatski generisano1"
За ових 17 пуних година у „Челиначким новинама“ сакупљена је огромна писана грађа о челиначком крају, праћени су сви важнији друштвени догађаји, објављене бројне занимљивости. На основу текстова објављеним у овим новинама приређено је више књига, које су имале добар пријем код читалачке публике. Ове новине постале су и драгоцијен архивски и документаристички извор. Да би био приступачнији, да би се лакше долазило до грађе, уз додатни труд направљена је библиографија „Челиначких новина“ (припремили Борислав Максимовић и Јелена Иванковић) која се мјесечно ажурира тако да се врло једноставно долази до објављених података. Често се овај лист у интерној комуникацији назива и „локална Википедија“.
Са прикупљањем завичајне грађе у библиотеци започело се и прије него што је то постала законска обавеза библиотека. „Завичајна збирка садржи публикације и изворе који се односе на локалну историју и културу, публикације које се својим саджајем односе на завичај и његове становнике, које су издане и штампане у завичају, као и публикације истакнутих појединаца који су живјели или рођени на његовој територији и публикације о њима. Завичајна збирка је ...незаобилазан извор који омогућава свестрано упознавање завичаја са разних аспеката и омогућава различита истраживања везана за духовну и материјалну културу .“ Највећи дио завичајне грађе налази се у „Челиначким новинама“. Она се презентује корисницима путем изложби и чланака у новинама, а свакодневно је на располагању у читаоници библиотеке. План је да се ове године завичајна збирка обради у COBISS-у, како би била доступна широј јавности.
Са књижевним ствараоцима, не само у Челинцу него и у окружењу, са ствараоцима из других културних дјелатности, са библиотекама, удружењима грађана и установама културе, а посебно са научним радницима, Народна библиотека „Иво Андрић“ изградила је веома успјешну сарадњу од које највећу корист имају корисници библиотеке. Већ годинама многи културни ствараоци, истакнути научни и културни радници и занимљиве личности у Челинац долазе у првом реду да би посјетили библиотеку која је један од најбољих амбасадора челиначког краја. Успут библиотеци поклањају своја дјела, чак и своје приватне библиотеке или се на друге начине ангажују како би обезбиједили више добрих књига и боље услове за рад.
Такође је значајно поменути и то да академик Рајко Кузмановић, иначе Челинчанин, у библиотеци има свој легат будући да јој је даровао више од хиљаду књига. Њему уз раме су Зоран Вучић и Добривоје Антонић, успјешни пословни људи, али и културни ствараоци у Београду и Новом Саду, који су на најљепши начин афирмисали свој завичај, али и многи други.
Да је библиотека значајнај фактор и да ужива све већу посјећеност доказује и то да је 2015. године познати књижевник и издавач Исмет Бекрић поводом једне књижевне вечери у Челинцу посјетио Народну библиотеку „Иво Андрић“ када је том приликом публици рекао да је импресиониран виђеним јер се „не ради о установи која складишти и чува туђе књиге, него има и богато властито културно стваралаштво“.
„Михољданска повеља“ и Књижевна награда „Славко Јунгић Јесеј“
У току прошле, 2016. године, библиотека је организовала 15 културних догађаја -промоција књига, часописа и изложби. Нарочиту пажњу културне јавности из Челинца и околине изазвива додјела „Михољданска повеља“ и Књижевана награда „Славко Јунгић Јесеј“.
„Михољданску повељу“ установио је Управни одбор Народне библиотеке „Иво Андрић“ 1998. године као највеће признање у области културе на подручју општине Челинац, а додјељује се за изузетан допринос развоју културе у челиначком крају. Додјељује се сваке године о михољском љету, а поводом Дана Народне библиотеке „Иво Андрић“ у октобру. Признање додјељује библиотека, а на приједлог жирија састављеног од истакнутих челиначких културних стваралаца. Да би добио ово признање кандидат треба да има најмање пет година континуираног и запаженог културног стваралаштва које треба да надмаши ангажовање у колективу гдје је запослен.
„Михољданска повеља“ сматра се признањем за цјелокупно културно стваралаштво што значи да се ово признање истом појединцу не може више пута додјељивати. Признање у виду плакете се додјељује на јавној свечаности која се тим поводом организује. Имена добитника уписују се у посебан Регистар који се води у Народној библиотеци „Иво Андрић“ и јавно публикује. Досадашњи добитници су: сликар Богдан Маличевић, књижевник Момчило Спасојевић, ликовни педагог Љубомир Вуликић, графичар Душко Пејаковић, новинар Борислав Максимовић, музички педагог Љубисав Мирковић, професорка српског језика и књижевности Сњежана Тешић, сликар Зоран Сувајац Зограф, књижевник и професор Мирко Вуковић.
Јубиларна, 10. по реду „Михољданска повеља“ додијељена је академику Рајку Кузмановићу, а потом ова признања за допринос развоју културе у челиначком крају додијељена су и академику Драги Бранковићу, редитељу и глумцу Николи Пејаковићу, књижевнику Ранку Павловићу, фотографу и камерману Милораду Мили Родићу, културном ствараоцу и публицисти професору Добривоју Антонићу, власници књижаре „Елена“ из Челинца Свјетлани Цвијановић, књижевници и сликарки Љубици Топић Перкман, универзитетском професору Остоји Ђукићу, а прошле године ово признање додијељено је директору Народног позоришта РС Ненаду Новаковићу.
Године 2017, биће додијељена двадесета повеља, и тим поводом Народна библиотека „Иво Андрић“ припрема зборник (монографију). Сви добитници су упоредо са својим стваралаштвом и професионалним обавезама годинама доприносили и развоју челиначке библиотеке и културе, а након добијања овог признања настојали су да још више афирмишу свој завичај и да му се, на неки начин, одуже.
Прије пет година, библиотека је у сарадњи са СПКД „Просвјета“ и установила књижевну награду за ауторе млађе од 30 година „Славко Јунгић Јесеј“, на спомен трагично преминулог професора књижевности, пјесника и боема Славка Јунгића Јесеја. Од самог почетка, ова манифестација изазива велику пажњу, не само у Челинцу и околини, већ и ван граница земље. Награда се додјељује на Трифундан у коноби „Винарије Јунгић“ која је и покровитељ ове награде. Она је добра прилика да се представе млади ствараоци, да се подстакну да озбиљније раде на свом културном уздизању, али и да се грађанима приближи књижевно стваралаштво и да се подсјете на поезију Славка Јунгића.
Организација Основне организационе јединице Библиотеке су: Завичајно одјељење Одјељење за одрасле Читаоница
Читаоница Упорност библиотеке да реализује неке своје пројекте најбоље показује примјер читаонице.
У „Челиначким новинама“ број 24. из новембра 2001. године објављена је вијест да је у Народној библиотеци „Иво Андрић“ отворена читаоница са двадесетак мјеста чиме је учињен још један корак ка приближавању ове установе потребама грађана Челинца.
Читаоци у овој читаоници могли су да користе дневну и ревијалну штампу коју је ту годину бесплатно и свакодневно обезбјеђивало и достављало Издавачко-штампарско предузеће „Бина“ из Бање Луке, а радило се о поклону члановима библиотеке од стране директора предузећа Младена Спасојевића . Будући да је ова читаоница била у канцеларији директора библиотеке Момчила Спасојевића разумљиво је да је била неусловна и било је јасно да се мора тражити боље рјешење.
У броју 156. из октобра 2012. „Челиначке новине“ пишу: „У Омладинском центру у Челинцу (у Културном центру) у оквиру „Михољданских културних свечаности“, а у присуству више заинтересованих студената и културних посленика 11. октобра 2012. године отворена је Градска читаоница која ће дјеловати у оквиру Удружења грађана „Могу!“, а уз подршку Народне библиотеке „Иво Андрић“ и СПКД „Просвјета“.