мини|250п|Приближна географска распрострањеност самоједских народа у 17. веку (шрафирано): а) Шрафирано и сива позадина - област из које су од 17. до 20. века нестали, б) Шрафирано и светлоцрвена позадина - област у којој су опстали од 17. до 20. века; Географска распрострањеност у 20. веку (црвена): а) Светлоцрвена - област у којој су опстали од 17. до 20. века, б) Тамноцрвена - област у коју су се проширили од 17. до 20. века. Самоједски народи су породица народа староседелаца руског западног Сибира. Језици ових народа припадају самоједској породици језика, која са угро-финским језицима чини уралску групу језика.
Име Име породице народа Самоједи потиче од руске речи самодин () или самојед (), што је према неким изворима увредљив термин, а према другим то није.Arctic Institute of North America (1961). "Anthropology of the North: Translations from Russian Sources."
Народи Самоједи: Северни Самоједи: Нганасани Енци (Енеци) Ненци (Ненеци) Јурати Јужни Самоједи: Селкупи Сајански Самоједи: Камасинци (Камаси, Камасини) Камасинци (у ужем смислу) Којбали (Којбалци) Матори (Маторци, Мотори, Моторци) Матори (у ужем смислу) Карагаси Тајгијци (Тајги) Сојоти
Само 4 самоједска народа су опстала до 21. века, то су: Ненци, Енци, Нганасани и Селкупи. Остале народе су асимиловали Руси, туркијски народи (већину су асимиловали Хакаси), Бурјати (асимиловали су Сојоте) и Ненци (асимиловали су Јурате).
Референце
Литература