Случај Рачак је назив за оружани сукоб између српске полиције и албанских терориста током полицијске акције 15. јануара 1999. у косовско-метохијском селу Рачак и -{casus belli}- за НАТО бомбардовање Југославије. Контроверзност дешавањима у Рачку дају још увек супротстављени ставови као и различити закључци аутопсија, контрадикторне и пристрасне информације у медијима и проистекле значајне политичке последице.
О акцији српске полиције постоје ставови, с једне стране превасходно засновани на изјавама Вилијама Вокера, у то време шефа Косовске верификационе мисије (КВМ) ОЕБС, да је српска полиција, уз подршку Војске Југославије (ВЈ), извршила покољ над недужним цивилима албанске националности. Другу групу чине ставови о томе да је то била легитимна антитерористичка акција полиције против наоружаних припадника терористичке организације Ослободилачке војске Косова (ОВК) која је политички искоришћена као повод да се исконструишу наводи о покољу цивила у циљу стварања легитимитета за НАТО бомбардовање Југославије. У зависности од става, случај се карактерише као покољ у Рачку, као инцидент у Рачку или као обмана Рачак ().
Случај Рачак је био прекретница која је послужила као реторички аргумент усмерен против СР Југославије, и као „легално покриће за почетак рата” (НАТО интервенције против СРЈ). Након овог догађаја и медијске кампање, планови за интервенцију НАТО, чија је реализација била одложена након споразума Холбрук—Милошевић у новембру 1998. године, поново су актуелизовани.
Позадина
Акција полиције у Рачку је била последица појачаних терористичких активности ОВК. Ова организација је основана 1994, а од 1996. године почиње са озбиљнијим оружаним нападима на полицију, цивиле и државне објекте на Косову и Метохији, борећи се за независност Косова и Метохије од Србије и Југославије и стварање Велике Албаније
У периоду од 1996. до 1998. ОВК је преузела одговорност за убиство 21 особе: 5 полицајаца и 16 цивила (од којих је било 5 Срба и 11 Албанаца које су припадници ОВК сматрали колабораторима). Активности ОВК су посебно интензивиране половином 1998. године што је довело до озбиљнијих сукоба ОВК са полицијом. Поводом ових сукоба је 2. јула 1998. године Савет НАТО пакта одржао седницу иза затворених врата и у изјавама за јавност истакао: да се убрзано довршава планирање за могућу војну интервенцију НАТО на Косову и Метохији, да је у току израда планова за размештај трупа на граници Албаније и евентуално Македоније са СРЈ, да ће се усагласити политички са војним циљевима да ће НАТО бити спреман да дејствује и да ће ступити у акцију, ако стање постане такво да је нужно да се употреби сила
Неродимска оперативна зона ОВК, којом је командовао Шукри Буја, у свом саставу имала је 161, 162. и 163. (у оснивању) бригаду. На подручју деловања 161. бригаде ОВК „Агим Целеј Цоли“, које је обухватало подручје Штимља, од јула 1998. до 10. јануара 1999. године убијено је 24 полицајца Републике Србије, војника ВЈ и цивила, а рањено око 25. Највише убистава је било на путу Штимље-Дуља-Сува Река.
Од октобра 1998. до 15. јануара 1999. године припадници ОВК на подручју Рачка убили су полицајце Синишу Михајловића, Назмија Алурија, Светислава Пешића, Сашу Јанковића, Ранка Ђорђевића, затим цивиле Мифтара Ресенија и Енвера Гашија, а у новембру 1998. запалили су кућу Џемаља Батићија из Рачка.
Непосредан повод за акцију полиције у Рачку су акције групе припадника ОВК из села Рачак (припадника батаљона „Садик Шаља“ из састава 161. бригаде ОВК „Агим Целеј Цоли“), који су 8. јануара 1999. убили три полицајца код села Дуља и једног полицајца (Светислава Пржића) 10. јануара 1999. у заседи коју су поставили у селу Сливово.
Хронологија О планираној акцији су обавештени посматрачи Косовске верификационе мисије који су са петнаестак џипова дошли на брдашце крај пута који од магистралног пута води ка Рачку. Ту су биле и телевизијске екипе Асошијетед преса и Ројтерса. Екипа Асошијетед преса је пратила и снимала акцију полиције. Према оперативним подацима српске полиције у селу Рачак налазио се штаб ОВК и у њему није било цивила. Штаб неродимске Оперативне зоне налазио се у кући Мустафе Мехтија.
Полицијска акција Рачак испланирана је након напада 10. јануара и најпре је требало да се изведе 13. јануара, али је српска полиција сазнала да је ОВК већ унапред информисана о планираној акцији. Полиција је поседовала обавештајне податке о сарадњи Косовске верификационе мисије и штаба ОВК у Рачку преко Исе Мујоте, као и то да је штаб ОВК био снабдеван оружјем, подацима и да им је била организована обука.
Полицијску акцију Рачак извели су припадници посебних снага полиције. Највећи део полицијских докумената везаних за акцију Рачак уништено је у НАТО бомбардовању Приштине.
Петак 15. јануар Српска полиција је у ноћи између 14. и 15. јануара 1999. кренуле у акцију против припадника 161. бригаде ОВК „Агим Целеј Цоли“, односно батаљона „Садик Шаља“. У селу се по подацима српске полиције налазило око стотину (80 до 100, 120Транскрипти са суђења Слободану Милошевићу пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију: Сведок Јашовић, 25. април 2005) припадника ОВК, а у селу се налазио Садик Мујота (55), кога су српске власти означиле као главног организатора напада на полицију.
Антитерористичку акцију извела је група полицајаца од 135 људи, 105 полицајаца припадника Посебне јединице полиције (Урошевац), Шесте чете Посебне јединице полиције и 30 припадника оперативно-потерне групе, а директно је командовао Горан Радосављевић Гури.Транскрипти са суђења Слободану Милошевићу пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију: Сведок Јанићијевић, 30. септембар 2005.
По плану оперативно-потерна група кренула је у 3:00 и у потпуности заузела ровове и положаје са циљем блокаде повлачења према засеоку Лужак и Петрово. Том приликом ова група је убила три или четири припадника ОВК, од којих су двојица чували ровове. Један се налазио у бункеру (6:50), а двојица на осматрачком пункту и митраљеском гнезду испод коте Кршина (6:45).
Бункер је елиминисан употребом зоље када су погинули Исмаил Љума и Енвер Рашити.Транскрипти са суђења Слободану Милошевићу пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију: Сведок Буја, 20. јун 2002.
Чета Посебне јединице полиције је у то време почела блокаду села, значи око 6:30 је почела блокада села и завршена је до 7.00.
Акцију су надгледале три групе верификатора, при чему су две биле присутне од 7:00 а трећа је дошла у 10:00.Транскрипти са суђења Слободану Милошевићу пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију: Сведок Јанићијевић страна 142, 30. септембар 2005. Акција је започела у 7:00 када је командир чете мајор Милан Лечић мегафоном позивао припаднике ОВК да се предају. Овај позив поновио је око 15 пута док није започела пуцњава.
У 7:15 један борац ОВК је убијен на путу из правца Штимља где се налазио пункт ОВК и тиме се Рачак нашао у полуокружењу. Једна група бораца ОВК почела је да се повлачи према махали Хаџовићи и у правцу засеока Љужак (заселак села Петрово).
У 8.30 је започела борба и пружање отпора према припадницима полиције који су били у наступању из правца Белинца, Штимља и дела пута Петрово - Рачак. Између 9:00 и 10:00 савладан је бункер у коме су се налазила двојица бораца ОВК у центру села. У исто време савладан је још један бункер у коме су погинула још двојица бораца а у трећем су страдала тројица бораца. Припадници ОВК који су били у штабу и по кућама, су под борбом кренули у правцу ровова у којима се су се налазили припадници полиције — оперативно-потерне групе. Не знајући да се у рововима налазе полицајци, исти су дошли до скоро самих ровова. Полицајци који су се налазили у рововима позвали су их на предају. Изненађени позивом, отворили су жестоку ватру према полицији и ту је погинуо највећи број бораца ОВК.
Пред штабом су погинули заменик команданта Али Бећа и Назим Коколари, а на једном од бункера Мехмет Мустафа и Садик Мујота. У близини ровова погинуо је Кадри Сила, Скендер Јашари и Скендер Ћари. Осам припадника ОВК који су успели да се повуку из Рачка су били рањени, међу њима је био и командант јединице тешко рањени Афет Биљаљи звани Ћопа.
Истовремено око 10:00 ОВК се реорганизовала и из Петрова послала једну ојачану групу према Хаџовићима и према тзв. „зиду“ или „црвеном путу“. Група из села Лужак такође креће у правцу коте Кршина и изнад коте Кршина стиже око 10.00. У овом времену полиција овладава скоро целим селом Рачак. Између 10:30 и 12:00 погинула су још двојица припадника ОВК у центру села у једном скровишту и још двојица у околини њиховог штаба. Од 11.00 до 15.30 полиција се налазила у наступању и у самом селу имала је жестоке нападе из правца села Петрово и Хаџовићи, односно са брда између Хаџовића и Лужака, из свих расположивих оружја. Гранатирали су полицију минобацачима 60 милиметара и ручним ракетним бацачима од 50 милиметара. Оштећено је неколико возила, а један полицајац је рањен.
Према подацима полиције сви погинули су били припадници ОВК.Транскрипти са суђења Слободану Милошевићу пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију: Сведок Јанићијевић страна 174, 30. септембар 2005. У заробљеној свесци команданта специјалне јединице Бакшима Дрецаја написано је да су три рањеника извукли из Рачка и одвезли их у своју болницу у Парагуши.
Око 15 часова полиција је обавестила СУП Урошевац да је простор очишћен, да више нема борби и да може да се крене са увиђајем и да је у току само спорадична пуцњава.
Према извештају Данице Маринковић, истражног судије која је извршила увиђај, пронађено је и заплењено: 1 митраљез марке „бровинг“ калибра 12,7 -{mm}-, 1 митраљез марке „бровинг“ калибра 7,9 -{mm}-, са постољем 1 појас за појачано пуњење, 36 аутоматских пушака, 2 снајперске пушке, 5 ручних бацача кинеске производње, 12 мина са пуњењем са ручним бацачем, 12 ручних бомби, 7.282 комада муниције различитог калибра.
Око 15 сати ка селу Рачак су кренуле групе ОВК из правца Лужак и Петровак, пришле на „пушкомет“ и започеле са насумичном пуцњавом.
Након заплене оружја, истражни судија је у пратњи полиције кренула ка брду где су се налазила тела погинулих. На пола пута је запуцано са брда у околини те је полиција прекинула увиђај и око 15:30 напустила село, с обзиром да се приближавало вече. У таквим специфичним условима, није било могуће обезбедити место истраге. Тада је група посматрача Косовске верификационе мисије ушла у село и према њиховим извештајима ништа сумњиво нису видели.
Увече су српске власти обавестиле новинаре који су били на Косову и Метохији да се десио сукоб у Рачку и да је добро да оду тамо и виде шта се догодило на лицу места. Посматрачи Косовске верификационе мисије су током акције са оближњих брда посматрали дешавања.
Извештај Хјуман рајтс воча
Хјуман рајтс воч је 29. јануара 1999. објавио извештај о догађајима у Рачку под називом: „Југословенске снаге криве за ратни злочин у Рачку, Косово“ на основу четрнаест одвојених интервјуа са сведоцима напада, од којих су се многи крили, као и са страним новинарима и посматрачима који су посетили Рачак 16. јануара.
Закључено је да се радило о добро планираном и организованом нападу владиних снага на цивиле у Рачку, где је био присутан ОВК у значајним снагама и починио је неке заседе на полицијским патролама.
Наводни сведоци су дали изјаве да су владине снаге заробиле, мучиле и онда очигледно погубиле 23 етничка Албанца на брду изнад села, а осамнаест других да је убијено унутар Рачка као и девет војника ОВК. Цивил Назми Имери (76) је убијен у свом дворишту, декаптирано тело Бануша Камберија пронађено је у његовом дворишту, а да је последњи пут је виђен када га је ухапсила полиција. Да је Бајрама Мехметија и његову кћерку Ханумшах убила полицијска граната док су трчали улицом. Да су четири маскирана полицајца убила су са дистанце од 20 метара Ризу Бећа, Зејнел Бећа и Халима Бећа, а ранили две жене.