Мирођија или копар () позната је зачинска мирисна биљка која се гаји, а и сама се размножава по вртовима.
Мирођија је једногодишња биљка која нарасте до око метар. Листови су вишеструко перасти, цветићи мали и жути, док су плодови јајолики.
Потиче из средње Азије и најбоље успева на сунчаним местима. Сади се у неколико наврата целе године. Најјачу арому има пре него што процвета.
Цела биљка и плод имају својствен пријатан зачински и ароматичан мирис и зачински укус. Дрога је зрео плод, ређе врхови гранчица у цвету (-{Anethi fructus et summitas}-).
мини|Осушена мирођија
Састав
У зрелим плодовима има:
3—4% етарског уља, масног уља;
око 18% азотних једињења и
око 6% пектина.
Главни лековити састојак је етарско уље (-{Anethi aetheroleum}-), које се производи дестилацијом с воденом паром самлевених зрелих плодова. Свеже уље је скоро безбојна, лако покретљива течност пријатног и јаког мириса на мирођију. Главни састојак уља је лимонен (до 70%), а затим карвон (најмање 30%).
Станиште
Мирођија је пореклом из средње Азије, узгаја се у јужној Европи. Расте у шумама и шикарама у нижим и брдовитим пределима.
Употреба Свежи и осушени листови мирођије користе се као биље у Европи и Азији. Као и ким, листови мирођије су ароматични и мешају се у многе намирнице, јела од рибе, супе, зелену салату, краставаца и парадајза, а прикладна је и за салату од кромпира. Користи се кад је свеж, брзо губи арому ако се осуши, међутим ако се замрзне задржи свој укус релативно добро, неколико месеци.
У народној медицини мирођија је позната као средство за бољи апетит и варење, код надимања, повраћања и несанице.
Мирођија је уз першун и листове целера, најчешћа свежа зачинска биљка на нашим пијацама. У продаји се могу наћи сушени листићи мирођије, у свежњевима окаченим надоле или замрзнути.
Уље мирођије се извлачи из лишћа, стабљика и семена биљке, а користи се у производњи сапуна.The Cultural History of Plants (Routledge, 2005: eds. Sir Ghillean Prance & Mark Nesbitt), pp. 102-03.
Култура
Међу српским народним умотворинама постоји и изрекаО Србији , Приступљено 13. 4. 2013.:
Народно име
Мирођија је у народу попримила многобројна имена. У зависности од регије и области мирођија се назива још и анита, дил, копар (Вук), копер, копра, копр, копрић, ми родија, миродија (Волни), мирудија, сладки јанеж, смрдиљ
Референце
Литература
Спољашње везе
Anethum graveolens Dill Pregled zdravlje Хербатека
Категорија:Apiaceae Категорија:Зачини Категорија:Ароматичне биљке Категорија:Иранска кухиња Категорија:Флора Европе