Steatornithiformes ред птица који садржи једну породицу Steatornithidae, један род Steatornis и само једну врсту птице Уљана птица (Steatornis caripensis).

Таксономија Ред Steatornithiformes формално је описао немачки палеонтолог Mayr G. 2010. године у „Phylogenetic relationships of the nightbirds (Strisores) in the light of several new exceptionally well-preserved Eocene fossils“.

Назив Steatornithiformes потиче од грчких речи „στέαρ“ „Stear“ „дебео“, затим „ὄρνις“ „ornis“ „птица“ и од стандардног латинског суфикса који се користи у биолошкој таксономији за означавање птичјег реда „-formes“ „у облику“.

Опис Уљана птица (Steatornis caripensis) као једина птица из овог реда дугачка је 41-49 цм, а маса је 400 грама. То је велика ноћна птица која донекле подсећа на одраслог легња (Caprimulgus europaeus). Риђосмеђе је боје одозго, а блеђе, више цимет-смеђе одоздо. Има мале, беле, дијамантске мрље на круни и доњем делу тела, истакнуте чекиње на угловима уста и кљуна, тежак кукасти кљун и смеђе очи које рефлектују црвену боју. Крила су дуга, уска и са великим прорезима.

Реп је дуг и благо прорезан црном бојом. У мировању, репна пера формирају обрнуто латинично слово „V“ у облику шатора, при чему су централна пера виша, а спољашња нижа. Кости стопала и глежњу и задњем делу стопала су кратка и постављени далеко напред на телу, тако да је у типичном ставу глава ниже од репа. Суптилно је сексуално диморфна, при чему су мужјаци већи и сивљи, а женке блеђе и риђосмеђе.

Распрострањеност и станиште Уљана птица (Steatornis caripensis) као једина птица из овог реда распрострањена је од Гвајане, Тринидада и Венецуеле на северу, дуж Анда на југу кроз Колумбију, Еквадор, Перу, Боливију и у најсевернијем Бразилу, у једној од 26 држава Рораима која се непосредно граничи са Венецуелом, али ретко у Амазонији.

Распрострањеност ове врсте је ограничена доступношћу пећина или дубоких клисура где птице могу да се гнезде и размножавају, па је стога углавном ограничена на регионе са кречњачким планинским венцима или изданцима, као и на пешчане планине као што је Гвајански штит.

Гнежђење Уљана птица (Steatornis caripensis) као једина птица из реда Steatornithiformes се гнезди и одмара заједнички у пећинама. Има дефинисану сезону парења и друштвено су моногамане. Полаже 2-4 јаја по гнезду, а њихов развој и раст је спор. Комплетан циклус гнежђења, од полагања првог јајета до излетања последњег младунца, траје око 150 дана. Инкубацију, излежавање и храњење младих деле оба родитеља. Излегање је асинхроно. Једна од изванредних карактеристика уљане птице (Steatornis caripensis) је велико таложење масти током периода гнежђења: на својој највећој маси, младунци могу бити тежи и до 57% од одраслих.

Време гнежђења) је сезонско и повезано је са доступношћу плодова. На Тринидаду и у Венецуели, велики део хране се односи на ред Lauraceae, које показују јасно дефинисане, али прилично продужене сезоне плодоношења.

Исхрана Уљана птица (Steatornis caripensis) као једина птица из реда Steatornithiformes је ноћна животиња и храни се у лету грабећи плодове са шумског дрвећа. Искључиво је воћојед, гута плодове целе и повраћа семе, тиме помажући у њиховом расејавању. Њена исхрана се првенствено састоји од плодова из само три биљне породице, Lauraceae, Arecaceae и Burseraceae.

У Јужним Андима Колумбије, анализе коришћења станишта показале су да су уљане птице (Steatornis caripensis) бирале подручја за исхрану са вишим дрвећем и средњим висинама између 1.400 и 2.000 м, избегавајући места изнад 3.000 м.

Оглашавање Уљана птица (Steatornis caripensis) прави две врсте вокализација: друштвене позиве и ехолокационе кликове. Ехолокација допуњује вид уместо да га замењује док се храни у шуми у мраку.

При излегању, и дан или два пре тога, птић производи високо пиштање. До 20 дана старости, оно се развија у гласно, прилично грубо пиштање, које постаје све гласније како птић расте. Приликом просења, велики птићи производе хор продорних, али промуклих пиштања. Док је добро оперено, почиње да испушта оштре крике одрасле јединке.

Статус Међународна унија за заштиту природе (IUCN) дефинише уљашицу (Steatornis caripensis) из реда Steatornithiformes као најмање угрожени таксон.

Процењује да постоји између 25.000-50.000 одраслих јединки.

Галерија

Референце

Спољашње везе

Steatornithiformes eBirds Steatornithiformes Birds of the World Steatornithiformes The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Steatornithiformes The IUCN Red list Steatornithiformes The BirdLife DataZone Steatornithiformes All about birds Steatornithiformes Flickr Steatornithiformes Xeno-canto

Категорија:Редови птица Категорија:Caprimulgiformes