Лесковачки зборник је научни часопис који се бави културно-историјском баштином Лесковца и југа Србије. Издавач Лесковачког зборника је Народни музеј у Лесковцу.
О часопису Лесковачки зборник је почео да излази 1961. године као издање Народног музеја у Лесковцу. мини|Лесковачки зборници у библиотеци Народног музеја у Лесковцу У оквиру актуелне локалне периодике, Лесковачки зборник је најстарији часопис. Појављује се у континуитету, као годишњи зборник радова из различитих области, са укупно 57 свезака до 2017. године. Истовремено, то је најстарија периодика народних музеја уже Србије.
Проучавање Лесковца и околине у оквиру издавачке делатности лесковачког Народног музеја започело је 1950. године. До појаве Лесковачког зборника објављивана су историографска дела мањег броја аутора. У другом периоду који почиње са Лесковачким зборником, презентоване су и расправе, студије и чланци који се односе не само на прошлост лесковачког краја него и на његову географију, антропогерографију, етнографију, етнологију и социологију.
Континуирано излажење овог научног часописа такође је допринело повећању броја монографских публикација чији је издавач Народни музеј у Лесковцу. Покренуте су едиције: Библиотека Народног музеја у Лесковцу, Посебна издања (библиотека Раднички покрет и социјалистичка револуција)и Вансеријска (специјална) издања.
Лесковачки зборник је утицао на појаву сличних часописа у Врању, Пироту и Нишу.
Први уређивачки одбор Први уређивачки одбор Лесковачког зборника чинили су Драгутин Ђорђевић, Стојан Николић, Хранислав Ракић (одговорни уредник), Драгић Станковић, Миодраг Стефановић и Радмила Стојановић.
Библиографија часописа У XXV броју Лесковачког зборника, Иван Б. Поповић је објавио предметну библиографију овог научног часописа као прилог детаљној предметној библиографији музејских едиција јужне Србије. За XXXV број, та библиографија је проширена пописом чланака који су објављени у међувремену. Такође, објављивани су чланци са научних скупова: Културно-историјска баштина Лесковца и околине, Штампа у НОР-у, Савезничко бомбардовање Лесковца 1944. године.
Истраживање културно-историјске баштине, крајем XX века постаје стратешко опредељење часописа и проширује се на цео југ Србије. У броју XLV, учесници истоимене научне конференције публикују Декларацију о југу Србије а Драгослав Михаиловић, редовни члан САНУ, објављује у истом броју чланак Колонијална Србија, као почетак раскида са уређивачким компромисом који је значио равномерну заступљеност историографских тема из периода идеолошке револуције.
Најактуелнија библиографија радова објављених у Лесковачком зборнику тиче се научних конференција о културно-историјској баштини у периоду од 1987. до 2009. године.
Концепција Замишљен као редовна едиција Народног музеја у Лесковцу, он је израстао у годишњак на чијим се странама континуирано износе понајпре прворазредни научни резултати а потом и различита научна и научно-стручна грађа са скоро многоструких и обухватних проучавања овог града и његове уже и шире околине.
Награде Лесковачком зборнику је 1970. године додељена Октобарска награда града Лесковца за успешно остварену функцију у домену научно истраживачког рада.
Белешке о Лесковачком зборнику
Области Теорија и научна методологија Археологија Нумизматика Географија Антропогеографија Етнологија Етнографија Историја Историја уметности Социологија Језик и књижевност
Референце
Категорија:Српски научни часописи Категорија:Медији у Лесковцу