Филип I Тарентски (Напуљ, 10. новембар 1278 — Напуљ, 26. децембар. 1331) био је члан династије Анжу, титуларни Латински цар, (као Филип II) по праву своје жене Катарине II Валоа - Куртене, деспот Романије, краљ Албаније, кнез Ахаје и Тарента. Рођен је у Напуљу, био је млађи син краља Карла II Напуљског и краљице Марије Угарске ћерке угарског краља Стефана V.
Први брак Отац га је 4. фебруара 1294. године, именовао за кнеза од Тарента у Екс ан Провансу, а 12. јула 1294. године, за генералног викара Краљевине Сицилије. Ова достојанства су била увод у Карлов план да кнезу Филипу I подари царство источно од Јадрана. Оног дана када је постао генерални викар, оженио се преко пуномоћника, Тамаром Анђел Комнин, ћерком Нићифора I Комнина Дуке, деспота епирског. Под претњом Византијског царства, деспот Нићифор I је одлучио да тражи Анжујско покровитељство и пристао је на брак Тамаре и кнеза Филипа I. Њих двоје су се лично венчали 13. августа 1294. године, у Л'Аквили. Након њиховог брака, краљ Карло II је кнезу Филипу I препустио врховну власт над кнежевином Ахајом и Краљевином Албанијом, као и сва своја права на Латинско царство и властелинство Влашка. Деспот Нићифор I је дао, као мираз своје ћерке, тврђаве Воницу, Врахову, Ђирокастер и Наупакт, на територији Етолије, кнезу Филипу I, и пристао да наследство, после његове смрти, пређе на његову ћерку, а не на сина Тому. Након Нићифорове смрти (око 1297. године), кнез Филип I је преузео титулу „деспота Романије“, полажући право на Епир, Етолију, Акарнанију и Велику Влахију. Међутим, Нићифорова удовица, деспина Ана Кантакузин Палеолог, Тому је прогласила за деспота Епира и преузела намесништво.
Вечерњи рат Као генерални викар Сицилије, учествовао је у инвазији на то острво током последње фазе Сицилијанског вечерњег рата. Његова војска је поражена 1299. године, у бици код Фалконаре од стране краља Фридриха III од Сицилије, и држан је у заробљеништву до потписивања уговора у Калтабелоти 1302. године.
Балканска авантура Године 1306. Филип Савојски и Изабела од Вилардуена, кнез и кнегиња од Ахаје, посетили су Карлов двор у Напуљу. Кнез Филип Савојски је оптужен за нелојалност и неуспех да подржи краља Карла II у походу на Епир. Пошто кнегиња Изабела није тражила пристанак свог сизерена пре него што се удала за њега, краљ Карло II јој је одузео кнежевину Ахају и поклонио је директно кнезу Филипу I од Тарeнта 5. маја 1306. године. Он је убрзо након тога био у јединој личној посети кнежевини Ахаји, прихватајући заклетве на верност од својих вазала у Гларенци, и изводећи неуспешан поход на Епирску деспотовину. Оставио је Гија II, војводу од Атине, као свог баила у Ахаји. У међувремену, кнез Филип и кнегиња Изабела су се одрекли својих права на кнежевину Ахају 11. маја 1307. године, у замену за округ Алба.
Други брак Кнез Филип I је 1309. године, оптужио кнегињу Тамару за прељубу, вероватно на основу фалсификоване оптужбе. То га је ослободило да учествује у сложеном брачном савезу. Катарина II од Валоа, титуларна латинска царица, била је верена за Хуга V, војводу од Бургундије, титуларног краља Солуна. Ова веридба је прекинута и она се удала за кнеза Филипа I 29. јула 1313. године, у Фонтенблоу. У замену, њене матичне земље Куртенеa и друга имања на континенту су уступљена Хуговој сестри Џоани Хромој, која се удала за Кaтрининог полубрата, Филипа од Валоа. Војвода Хуго V је био верен са Јованом од Француске, касније грофицом од Бургундије и Артоа. (Војвода Хуго V је умро 1315. године, пре него што је брак склопљен; Јована од Француске се удала за Хуговог брата и наследника Ода IV, војводу од Бургундије). Кнез Филип I је препустио Кнежевину Ахају (над којом је задржао власт) Матилди од Еноа, која се 29. јула 1313. године, удала за Хуговог брата Луја Бургундског. Овај брачни уговор је прилично ограничен: ако пар умре без наследника, кнежевина Ахаја је требало да се врати у кућу Бургундије, док је Матилда уживала доживотно плодоуживање. Ни Матилда није могла поново удати без дозволе свог сизерена. Да би довршио раздвајање источних и западних претензија, војвода Хуго V је уступио своја права на Солун Лују, док се Луј одрекао својих потраживања на наследство својих родитеља у корист војводе Хуга V. Веридба Филиповог најстаријег сина Карла од Тарента са Матилдом од Ено је раскинута, а он је био верен са Жаном де Валоа, млађом сестром Катарине од Валоа; отац му је уступио и титулу деспота Романије и права на њу.
Гвелфско - гибелински рат Године 1315, кнеза Филипа I је његов брат краљ Роберт Напуљски послао да предводи војску која је ослободила Фирентинце, којима су Пизани претили под Угучионе дела Фађуолом. Фирентинско-напуљска војска је тешко поражена у бици код Монтекатинија 29. августа 1315. године, Филипов млађи брат Петар, гроф од Гравине и његов син Карло од Тарента су убијени.
Франачка Грчка Смрт Луја Бургундског без наследника 1316. године, пореметила је анжујске планове за кнежевину Ахају. Матилду је краљ Роберт Напуљски позвао да се уда за Јована од Гравине, Филиповог и Робертовог млађег брата. Када је одбила, киднапована је и доведена у Напуљ. Дугим убеђивањима и претњама била је принуђена 1318. године, да пристане на брак, након чега је Фридрих Трогизио послат у кнежевину Ахају као нови баил. Године 1320. Одо IV, војвода од Бургундије, после неколико протеста, пристао је да прода своја права на кнежевину Ахају и краљевину Солун Лују, грофу од Клермона за 40.000 ливри. Међутим, кнез Филип I, кога је финансирао краљ Филип V од Француске, откупио је потраживања за исту суму 1321. године. У међувремену, Матилда од Ено изведена је пред папски суд у Авињону, где је открила да се тајно удала за бургундског витеза, Хју де Ла Палице. Њен брак са Јованом је поништен на основу неконзумације, али је откривање њеног тајног брака поново дало изговор за конфискацију кнежевине Ахаје од стране Анжујаца. Она је, наравно, додељена директно Јовану од Гравине, у замену за 40.000 ливри, колико је плаћено војводи од Бургундије. Матилда је провела остатак свог несрећног живота као заточеница напуљске државе, како би спречили поновно оживљавање њених претензија.
Кнез Филип I је наставио да планира обнову Латинског царства, склапајући савез 1318. године са својим сестрићем Карлом I од Угарске у ту сврху, али без ефекта. Године 1330. умире му последњи син из првог брака, враћајући му титулу деспота Романије. Сва његова права и титуле прешле су његовом смрћу две године касније на његовог најстаријег сина из другог брака, Роберта од Тарента.
Породица Деца из његовог првог брака (1294), са принцезом Тамаром Анђел Комнин, који је окончан разводом (1309. године): Карло (1296–1315), викар Романије, погинуо у бици код Монтекатинија Жана (1297–1323), удата за краља Ошина од Јерменије, а затим за Ошина од Корикоса. Филип (1300–1330), деспот Романије. Марија (1302/04–1368), игуманија од Конверсана. Беатрис (1305–1340), удата за Валтера VI од Бријена, титуларног војводу од Атине. Бјанка (1309–1337), удата за инфанта Рамона Беренгaра од Арагона, грофа од Прада.
Деца из његовог другог брака (1313. године), са царицом Катарином II Валоа: Маргарета (око 1325–1380), удата за Франсоа од Бокса, војводу од Андрије. Маргарета и Франсоа, су били родитељи Џејмса од Бокса, кнеза од Ахаје и титуларног Латинског цара. Роберт (1326–1364), кнез од Тарента, титуларни цар Латинског царства (као цар Роберт II). Луј (1327/28–1362), Кнез од Тарента и краљ Напуља по праву своје жене. Филип II (1329–1374), кнез од Тарента и Ахаје, титуларни цар Константинопоља (као Филип III).
Породично стабло
Референце
Литература
. Vol. 7: Decline of Empire and Papacy
Nicol, Donald M..
Richardson, Douglas (2011). Plantagenet Ancestry: Plantagenet Ancestry: A Study In Colonial And Medieval Families (2nd ed.).
. Pen & Sword. Todt, K.-P. (1993). "Ph. v. Tarent". Lexikon des Mittelalters (in German). Vol. VI: Lukasbilder bis Plantagenêt. Stuttgart and Weimar: J. B. Metzler.
.
Категорија:Рођени 1278. Категорија:Умрли 1331. Категорија:Анжујци Категорија:Кнежеви Таранта Категорија:Краљевина Албанија