Татарска пустиња () роман је италијанског писца Дина Буцатија (), романописца, приповедача и новинара. Роман је написан 1940. године. Сматра се његовим најзначајнијим делом. О делу
Ђовани Дрого, млади официр, распоређен је на дужност у тврђаву Бастијани. То негостољубиво здање налази се на рубу пустиње где се препричавају легенде о најезди Татара. Дрого је дан одласка замишљао као почетак свог правог живота. У тврђави Бастијани дани пролазе брзо у обављању строгих војничких дужности и не одступајући ни од каквих војничких правила.
Право значење романа Роман добија своје право значење тек кад се интерпретира као промишљање о смислу живота и људске историје. Јунаци романа се грчевито држе неког замишљеног догађаја који ће преокренути ток историје тврђаве и њиховог монотоног живота. Људска егзистенција се своди на калеидоскоп спољашњих лепих, али празних појава. Стил приповедања Татарска пустиња је најпознатији Буцатијев роман, топло испричана историја о људском животу, судбини, као и нади која никад не престаје да тиња у дубини душе главног лика. Роман је прожет посебним излетима у фантазију, бизарностима, а у неким случајевима и црним хумором. Стил је апстрактно-магијско-алегоричан.
Ликови Ђовани Дрого Капетан Ортиз Поручник Ангустина Лекар Фердинандо Ровина Кројач Просдоцимо Марија, сестра пријатеља Франческа Весковија Ликови из војске у тврђави Бастиани Татарска пустиња као филм Роман је стекао додатну популарност јер је 1976. снимљен истоимени филм који је режирао Валерио Зурлини. Цитати из романа
Види још Мондов списак 100 најбољих књига века Референце
Литература
.
Категорија:Романи 1940. Категорија:Италијански романи