„Бог је мртав” (немачки: ; такође познато као смрт Бога) је често цитирана изјава немачког филозофа Фридриха Ничеа. Изјава се први пут појављује код Ничеа 1882. године у делу Весела наука (немачки: )in sections 108 (New Struggles), 125 (The Madman), and for a third time in section 343 (The Meaning of our Cheerfulness). Међутим, изјава се најчешће доводи у везу са његовом књигом Тако је говорио Заратустра (), која је најодговорнија за популарност изјаве.
Иако се изјава и њено значење преписују Ничеу, ово није његова творевина, јер се Георг Вилхелм Фридрих Хегел бавио идејом о смрти Бога у његовој књизи Феноменологији духа. У њој је разматрао да се смрт Бога 'не види као ништа друго осим лако препознатљивог дела уобичајеног хришћанског циклуса искупљења'. Ово је супротно од контекста који је успоставио Ниче.
Порекло Идеја о смрти Бога се први пут јавља у Веселој науци:Али најпознатији пасус је на крају другог дела Заратустриног Пролога, где након почетка његовог путовања Заратрустра среће остарелог аскета који је исказао љубав према Богу:
Објашњење Ниче је свестан кризе коју смрт Бога представља за постојеће моралне претпоставке: "када човек одустане од хришћанске вере, извлачи му се право на хришћански морал под ногама. Овај морал се не самоподразумева... Разбијање главног концепта хришћанства, вере у Бога, разбија се целост: ништа потребно не остаје".trans.
Смрт Бога је начин да се каже да се људи, и Западна цивилизација као целина, не могу више да верују у такав поредак. Смрт Бога ће донети не само до одрицања вере у космички или физички поредак, већ и порицања самих апсолутних вредности — одбацивање вере у објективни и универзални морални закон који обавезује све људе. Дакле, губитак апсолутне основе морала доводи до нихилизма. Ниче покушава да нађе решење за овај нихилизам поновним процењивањем основа људских вредности. Он је тражио основе које нису имале везе са хришћанским вредностима.
Ниче је веровао да већина људи не препознаје смрти због дубоко укорењеног очаја. Дакле, када смрт буде прихваћена као чињеница, ова чињеница ће људе довести до очаја и нихилизам ће завладати. Због овога је Ниче видео хришћанство као нихилистичко.
Ниче и Хајдегер Мартин Хајдегер је разумео овај део Ничеове филозофије гледајући је као смрт метафизике. По његовом мишљењу, Ничеове речи се могу разумети само као да се не односе на одређени духовни или антрополошкигически поглед, већ вероватно на крај саме филозофије. Филозофија је, по Хајдегеру, достигла свој максимални потенцијал као метафизика и Ничеове речи упозоравају на њену смрт, а не на смрт метафизичког погледа на свет.Wolfgan Muller-Lauter, , Walter de Gruyter 2000
Нове могућности Ниче је сматрао да могу постојати и позитивне могућности за људе без Бога. Одустајање од вере у Бога отвара пут да се човекове креативне способности у потпуности развију. Хришћански Бог не би више сметао, тако да људи могу окренути поглед с натприродног света и почети да уважавају вредности овог света.
Ниче користи метафору отвореног мора које може бити истовремено и узбудљиво и застрашујуће. Људи који науче да створе свој живот изнова ће представити нову стазу у човековом постојању, надљуде (немачки: Übermensch). "Смрт Бога" је мотивација за Ничеов последњи (и недовршен) филозофски рад, "преиспитивање свих вредности".
Види такође Нетеизам Пост-теизам
Референце
Литература
Heidegger, Martin. (1943) translated as "The Word of Nietzsche: 'God Is Dead,'" in Holzwege, edited and translated by Julian Young and Kenneth Haynes. . . .
Претходници теологији смрти Бога . . . . .
Теологија смрти Бога . . . . , edited by Jeffrey W. Robbins. . .
Спољашње везе John M. Frame, "Death of God Theology" The Joyful Wisdom, The Madman
Категорија:Антитеизам Категорија:Атеизам Категорија:Фридрих Ниче