У Црној Гори чин бригадира (генерала) црногорске војске формало и институционално је уведен реформама 1880-1881. Законом о устројству војске за Књажевину Црну Гору 1910. је уведен други ниво, чин дивизијар као највиши чин у црногорској војсци.

Први генерали црногорске војске постављени су одмах након увођења чина, а последњи су именовани 1921. године у емиграцији. У том периоду именовани су 55 генерала, укључујући три принца династије Петровић-Његош и три почасна генерала. У црногорском друштву које је било врло специфично, поред војних функција, војна елита често је вршила и највише цивилне службе

После увођења устава према закону о раду скупштине било је предвиђено да књаз Никола из реда бригадира бира пет бригадира као вирилне посланике. Тако су поједини бригадири по одлуци књаза постајали чланови црногорског парламента.

Списак

Напомена: непотпун списак.

Јоко Аџић Јово Бећир (1870—1942), примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника. Машан Божовић (1858—1920), бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника. Блажо Бошковић (1860—1912) Иван Булатовић Радомир Вешовић (1871—1938), бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала. Миро Влаховић Лакић Војводић, дивизијар. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала. Марко Вучераковић Мијајло Вучинић (1834—1910), дивизијар. Милутин Вучинић (1869—1922), дивизијар Павле Вујисић Тодор Вуковић Ђуза Вукотић Јанко Вукотић (1866—1927), дивизијар. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала. Милутин Вукотић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника. Данило Гатало, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника. Анто Гвозденовић (1853—1935) Лука Гојнић, дивизијар, примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала. Ђуза Ђурашковић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника. Мило Ђурашковић Иво Ђуровић Машо Ђуровић Васо Ивановић Настадин Ивановић Јоко Јовановић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника. Стево Јовићевић (1871—1914), бригадир Ђуро Јововић Нико Кусовац Велиша Лазовић Петар Ломпар, бригадир. Јово Мартиновић Јоко Мартиновић Митар Мартиновић (1870—1954), дивизијар. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала. Петар Мартиновић (1881—1940), бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника, касније постао генерал Војске Краљевине СХС. Мило Матановић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника. Драгиша Меденица Милош Меденица, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника. Милутин Николић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника. Нико Пејановић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника. Ђуро Петровић Његош, дивизијар. војвода Јован Поповић-Липовац Крсто Поповић Марко Поповић Андрија Раичевић Лазар Сочица Авро Цемовић Ђуро Шоћ

три принца династије Петровић-Његош: Данило, дивизијар. Мирко, бригадир. Петар, бригадир.

У црногорској војсци титулу почасног генерала црногорске војске добило је неколико високих официра страних оружаних снага: Александар Константиновић, стари гардијски пуковник српске војске и командант Гарде краља Александра Обреновића. Александар Константиновић био је отац Наталије, супруге принца Мирка Петровића. инжењеријски пуковник Боривоје Нешић, некадашњи начелник Географског одјељења Генералштаба српске војске, који је у току Првог свјетског рата био начелник Артиљеријско-инжињеријско-техничког одјељења Врховне комаде црногорске војске у периоду од августа 1914. до краја 1915. године канадски пуковник и хирург Федерик Бурнам, који је у току Првог свјетског рата са супругом радио на организовању болничке службе на територији Црне Горе. Касније је унапријеђен у генерала британске војске

Са титулама сердара и војвода

Међу генералима, сердарску титулу носили су 4 генерала: Јанко Вукотић, Нико Кусовац, Миро Влаховић, а крајем 1915. године та титула је додијељена Машану Божовић.

Титулу војводе носили су: Ђуро Петровић, Мијајло Вучинић, Лакић Војводић, Марко Поповић и Васо Ивановић. Према неким подацима титулом војводе краљ Никола је током емиграције наградио и Ивана Булатовића.

Галерија

Спољашње везе Срђа Мартиновић: ГЕНЕРАЛИ ЦРНОГОРСКЕ ВОЈСКЕ (1881−1921) Глас Црногорца, број 53 од 16. новембра 1913. године, стр. 1 (лица произведена у чин бригадира) Срђа Мартиновић: ГЕНЕРАЛИ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВОЈСЦИ (1919−1941)

Категорија:Спискови генерала Категорија:Историја Војске Црне Горе