мини|десно|235п|Народ Короваи или Папуанци броје само око 3.000 припадника;све до били су изолована (нецивилизована) етничка група односно неконтактиран људи
Етничка група или народ ( [-{ethnos}-] — „народ”, етнос) друштвено је дефинисана категорија људи који се међусобно идентификују на основу заједничких предака, те националних, друштвених или културолошких сличности. За разлику од већине других статуса социјалних група (богатство, старост, занимање и сл.), етницитет је неретко и стечени статус; наиме, иначе се заснива на друштву у којем неко живи (поготово у интелектуално напредним државама), али такође може да се „усвоји” преласком у друго друштво — било добровољним или (ин)директно присилним, било физичким или менталним. Чланство у етничкој групи има тенденцију да се дефинише заједничком културном баштином, прецима, митовима о пореклу (етиолошки ајтон), историјом, домовином, језиком дијалектом, или чак идеологијом, а манифестује се кроз симболичке системе као што су религија, митологија и ритуали, кухиња, стил облачења, физички изглед, уметност уопштено говорећи итд. Назив за припадност етничкој етнији, тј. само постојање етничке групе је народност, док се припадник етничке групе зове етник (припадници једне етничке етније зову се етници и сви они чине један народ тј. етничку групу).
Етничке групе произашле из исте историјске често настављају говорити сродним језицима и делити сличне генетске особине, путем језичке промене, акултурације, разних адопција/усвајања (нпр. обичаја) и религијских превођења. Могуће је да неки појединци или групе напусте једну етничку групу и придруже се другој (осим оних етничких група којима је нагласак на расној (генетској) „чистоћи” кључни критеријум за чланство, а такве су већинске). Није могуће да се појединац из једне етничке групе у потпуности асимилира у другу, поготово не у ону која више не постоји или оно што је чини(ло) једном етничком групом се више не практикује односно . На пример, амерички староседеоци Индијанци су етничка група која своје етничко наслеђе готово увек преноси само на своје потомке (ретко се ко данас асимилира у ову етничку групу); с друге стране, релативно се често дешава да неко — барем једним делом — постане етнички Немац или Британац (нпр. након имиграције у Немачку или Британију, земље које већински насељавају ове две етничке групе). Члан етничке групе може да се самоидентификује; неки људи воде порекло од друге етничке групе и научно гледано припадају тој другој етничкој групи, али се ипак не идентификују том другом групом којој припадају — или зато што немају културне друштвене повезаности са истом, или зато што су приморани, или пак имају неку личну корист (нпр. духовну или чешће материјалну) и сл.
Термин етницитет често се (неправилно) користи као синоним за двосмислене појмове као што су нација или људи или мањине мигрантске групе..
Зависно о томе који извор групног идентитета је наглашен да дефинише чланство, следеће врсте (углавном међусобно преклапајућих) етничких група могу да се идентификују: групе — нагласак је на подељеном физичком изгледу који је базиран на пореклу, не на изолованом географском региону као што је континент; међутим, критеријуми за физички изглед расе не могу да се формулишу и сваки појединац не може да се недвосмислено идентификује само људском расом базирано на физичком изгледу, па чак ни базирано на генетским хаплогрупама пошто комплетно изолована географска подручја не постоје; према томе, гледајући из биолошке перспективе само постојање људских раса је упитно; у статистикама о броју становника, о раси се обично засебно извештава — базирано на генеалогији а не физичком изгледу [пример: Афроамериканци] групе — нагласак је на сличности у припадности одређеној религији или деноминацији или секти [пример: Јевреји или Сикхи] групе — нагласак је на сличности у облику владавине и смислу националног идентитета [пример: Ирачани или Американци] групе — нагласак је на посебном локалном осећају припадности који произилази из релативне географске изолације [пример: Јужноострвљани] групе — нагласак је на сличности у језику или дијалекту или чак коришћењу истог писма [пример: Гели]
У многим случајевима — као што је онај са Јеврејима ( — „јеврејски народ”, „осећај за припадност јеврејском народу”), на пример — више од једног аспекта одређује чланство.
Највеће етничке групе у модерним временима обухватају стотине милиона појединаца (Хан Кинези са милијарди припадника [19% светске популације] највећа су етничка група на свету), док су оне најмање ограничене на неколико десетака појединаца (бројно домородачко становништво у свету). Веће етничке групе могу се поделити у мање подгрупе различито познате као племена или кланови, које временом могу постати засебне етничке групе због ендогамије физичке изолације из матичне групе. С друге стране, бивше одвојене етничке групе могу се спојити и формирати , а на крају се и „стопити” у једну етничку групу. Кроз било коју поделу или спајање, формирање засебног етничког идентитета назива се етногенеза.
Терминологија мини|десно|350п|Етнички сари у Керали
Термин етнички произилази из грчке речи -{ἔθνος}- [-{ethnos}-] (или тачније из придева -{ἐθνικός}- [-{ethnikos}-],Liddell, Henry George; Scott, Robert. „A Greek-English Lexicon: ἐθνικός”. Perseus. што је у латинском језику преузето као -{ethnicus}-. Посуђени енглески назив за овај концепт је -{folk}- (или, у преводу на српски: „народ”), док је у тзв. касном блиско-енглеском периоду тај назив коришћен заједно са латинизмом -{people}- (данас углавном синоним за -{folk}-).
У раном модерном енглеском и до средине 19. века, етнички се користи у смислу паганског (односећи се на различите „нације” које још нису суделовале у хришћанској оикумени), док је назив -{ta ethne}- („нације”) који је употребљавала септуагинта коришћен да се преведе хебрејско -{goyima}- („нације, , ”).. Oxford. стр. 18—24] Грчкојезички термин у раној антици (Хомерова Грчка) може се односити на било коју већу групу, домаћина мушкараца, групу другова, као и рој или стадо животиња. У класичној (античкој) Грчкој, термин је добио значење упоредиво са концептом сада званим етничка група, најчешће преведен као нација, људи; само у хеленистичкој Грчкој, израз је имао тенденцију да постане додатно сужен да би се нарочито односио на „стране” или „варварске” нације (одакле је касније добио значење „пагански”).Liddell, Henry George; Scott, Robert. „A Lexicon: ἔθνος”. Perseus.
У 19. веку, појам је почео да се користи у смислу „карактеристичних раса, људи или нација”, у повратку изворном грчком значењу. Смисао „различитих културолошких група”, те на америчком енглеском „расних, културолошких или група националних мањина”, јавља се од до ,Oxford English Dictionary. 2. изд. онлајн верзија од 12. 1. 2008. »ethnic, a. and n.« Sir Wilson, Daniel . Huxley, Julian Sorell; Haddon, Alfred Cort .. као замена појма раса који је раније имао тај смисао, али сада постаје бити архаичан због сличности са идеолошким расизмом. Скраћени облик етницитет био је коришћен за „паганство” у 18. веку, али сада почиње изражавати значење једног етничког карактера (први пут забележено 1953. године). Појам етничка група први пут је забележен 1935. године и ушао је у Оксфордски речник енглескога језика 1972. године. . Glazer, Nathan; Moynihan, Daniel P. . Cambridge, Mass..
Модерна дефиниција употребе из Оксфордског речника енглескога језика је: a[djective] … 2.a. Pertaining to race; peculiar to a race or nation; ethnological. Also, pertaining to or having common racial, cultural, religious, or linguistic characteristics, esp. designating a racial or other group within a larger system; hence (U.S. colloq.), foreign, exotic. b ethnic minority (group), a group of people differentiated from the rest of the community by racial origins or cultural background, and usu. claiming or enjoying official recognition of their group identity. Also attrib. n[oun] … 3 A member of an ethnic group or minority. Equatorians Oxford English Dictionary. 2. изд. онлајн верзија од 12. 1. 2008. »ethnic, a. and n.«) Зависно о контексту у ком се користи, појам националност може бити (и даље неправилно) коришћен или као синоним за етницитет или као синоним за држављанство (у сувереној држави). Процес који резултује настанком једне етничке етније зове се етногенеза; термин је у употреби у етнолошкој литератури од .
Дефиниције и концептуална историја Етнографија почиње у класичној антици; након раних аутора попут Анаксимандара и Хекатеуса из Милета, Херодот утемељује и историографију и етнографију древног света. Грци у овом тренутку не описују стране нације, већ развијају концепт властите „етничности”, који су груписали под називом Хелени. Херодот је ставио посебан акценат на оно што је дефинисало грчки хеленистички етнички идентитет у његово време, истичући следеће појмове: заједничко порекло ( — „истокрвно(ст)”)Liddell, Henry George; Scott, Robert. „A Lexicon: ὅμαιμος”. Perseus. заједнички језик ( — „који причају исти језик”) заједничка светишта и жртве ( — „који се моле истим боговима и предају им исте жртве”)I. Polinskaya. Shared sanctuaries and the gods of others: On the meaning Of 'common' in Herodotus 8.144. [цитирано у: Rosen, R.; Sluiter, I. . Leiden, Brill..] заједнички обичаји ( — „карактеристични слични обичаји”)Liddell, Henry George; Scott, Robert. „A Lexicon: ὁμότροπος”]. Perseus.Herodotus, 8.144.2: »The kinship of all Greeks in blood and speech, and the shrines of gods and the sacrifices that we have in common, and the likeness of our way of life.«..
Да ли се националност може квалификовати као културолошки универзална, у одређеној мери зависи о коришћењу тачне дефиниције. Према канадској конференцији Изазови одређивања етничког света: Наука, политика и стварност (),Challenges of Measuring an Ethnic World: Science, Politics and Reality: Proceedings of the Joint Canada-United States Conference on the Measurement of Ethnicity (1—3. 4. 1992; 1993). Joint Conference on the Measurement of Ethnicity, Department of Commerce. Statistics Canada. „етничност је темељни фактор у људском животу: то је појава својствена људском искуству”.Statistics Canada & United States Census Bureau Conferences (1—3. 4. 1992). Многи социолози — попут норвешког и владиног научника (, ) за 1985. годину Томаса Фредрика Вејбаја Барта који је био професор на Одсеку за антропологију на Универзитету у Бостону те претходно радио као професор на Универзитету у Ослу, Универзитету у Бергену (где је основао Одсек за друштвену антропологију), Универзитету Емори и Универзитету Харвард, или Ерика Роберта Вулфа који је предавао на Универзитету у Мичигену — не сматрају етнички идентитет универзалним. Они сматрају етницитет производом међугрупне интеракције специфичних врста, а не као битну квалитету својствену људским групама.
Према Томасу Хиланду Ериксену, норвешком антропологу са Универзитета у Ослу и председнику Европске асоцијације друштвених антрополога () у периоду 2015—2016. године, проучавањем етничности су доминирала два различита става тј. две дилеме, све донедавно. Прва расправа је између примордијализма и инструментализма. У примордијалистичком погледу, судионик перципира етничке везе колективно, као споља добијене, или чак и присилне друштвене везе.,. Инструменталистички приступ, с друге стране, третира етничку припадност првенствено као додатни елемент политичке стратегије, који се користи као извор интересних група за постизање секундарних циљева, као што је — на пример — пораст у богатству, моћи или статусу (положају).. London, Routledge & Kegan Paul.. London, Routledge & Kegan Paul. расправа још увек је важна референтна тачка у политичким наукама, иако је већина научника неопредељена по питању ове дилеме.. Oxford.. [увод]