Стипан Матијевић (Суботица, 9. јула 1872. - 31. маја 1939) био је суботички правник, градоначелник и велики жупан. Аутор је већег броја чланака, есеја и студија.
Биографија
Рођен је у Суботици. Основну школу и гимназију је завршио у родном граду, а право је студирао у Пешти. Звање доктора је стекао 1898. године, а наредне године је положио адвокатски испит и отворио адвокатску а затим јавно-бележничку канцеларију у Суботици.
Заједно са др. Врањом Сударевићем, Беном Сударевићем, Марко Стипићем, Андријом Стипићем и Пајом Вујковићем основао је 1894. удружење „Коло младежи”.
За време Првог светског рата био је мађарски официр и војни судија у Београду. Због ослобађајућих пресуда против оптужених Срба смењен је и против њега је покренута истрага.
Од новембра 1918. до маја 1920. био је градоначелник и велики жупан у Суботице. Затим је био краљевски јавни бележник.
Био је председник Буњевачке матице, један од оснивача и главних сарадника буњевачког Национално-просветног друштва „Иван Антуновић” и почасни секретар Народног збора у Суботици. Припадао је Радикалној странци.
Сарађивао је у листовима „Југословенски дневник” и „Северна пошта”.
Године 1928. објавио је мемоаре „Догађаји који су се одиграли за време мог јавног деловања” .
Одликован је орденима Светог Саве III реда 1925. године, орденом Југословенске круне IV. реда и орденом Белог орла V. реда.
Два пута се женио. Имао је петоро деце. У првом браку са Јозефином рођ. Малагурски имао је сина Лазара и кћер Сузану и Магдалену. У другом браку са Јеленом рођ. Пекић имао је кћери Кристину и Олгу.
Дела Argumenti za očuvanje i održanje Trijanonskog mirovinskog ugovora, 1932.
Литература
Категорија:Рођени 1872. Категорија:Умрли 1939. Категорија:Буњевци у Србији Категорија:Суботичани