Удегејци (, ) су тунгуско-манџурски народ, чији језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика. Традиционална територија Удегејаца се налази у Хабаровском и Приморском крају Руске Федерације.
Територија Традиционална територија Удегејаца се простире од обале Јапанског мора на истоку, средњег тока десних притока реке Усури: Хор, Бикин и Велика Усурка на западу, територије Ороча у близини данашњег руског града Совјетскаја Гавањ на североистоку, до нанајског села Најхина на северу и до територије Таза на југу. Изоловане групе Удегејаца су живеле окружене Нанајцима на обалама притока реке Амур: Ањуј, Гур (или Хунгари) и Урми.Арсеньев, В. К. (1914). „Китайцы в Уссурийском крае”. стр. 34-35.
Популација Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Удегејаца је 2010. било 1.496.
Језик Удегејски језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика и најближи је орочком језику. Постоје три дијалекта удегејског,Удегејци - „Црвена књига народа Руске Империје” а то су хорско-ањујски, бикинско-имански и самаргинско-хунгаријски дијалекат.Суник, А. П. (1968). „Удэгейский язык”. стр. 54. Почетком 21. века већина Удегејаца говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника удегејског је у непрестаном опадању.
Вера Удегејци су одржали традиционална анимистичка веровања и шаманизам, део је православне вероисповести.
Референце
Литература
Спољашње везе Удегејци - „Црвена књига народа Руске Империје”
Категорија:Тунгуско-манџурски народи Категорија:Етничке групе Русије