12. СС оклопна дивизија Хитлерјугенд ( – Хитлерова омладина) била је немачка оклопна дивизија у саставу Вафен-СС која се, током Другог светског рата, борила на Источном и Западном фронту. Као и сви остали делови Вафен-СС, проглашена је за злочиначку организацију на Нирнбершком процесу. 12. СС оклопна дивизија стекла је злочиначку репутацију већ током свог првог борбеног ангажовања у Нормандији.
Ова дивизија била је специфична по томе што је највећи део њеног људства био сачињен од припадника Хитлерове омладине који су били рођени 1926. год.
Формирање и обука Идеја о формирању СС дивизије која би у потпуности била сачињена од припадника Хитлерове омладине, потекла је од СС групенфирера Готлоба Бергера, у јануару 1943. године. Бергер је са својом идејом упознао СС рајхсфирера Хајнриха Химлера коме се она јако допала, и убрзо је постао њен ватрени заговорник.
План за формирање дивизије састављене искључиво од припадника Хитлерове омладине, рођених 1926. године прослеђен је Хитлеру на одобрење. Хитлер је такође био одушевљен овом идејом и 10. фебруара издато је званично наређење за формирање нове дивизије. Бергер је сам себе предложио за првог команданта дивизије, али је Химлер, уместо њега, за команданта изабрао ветерана из тада 1. СС оклопно-гренадирске дивизије Телесна гарда Адолфа Хитлера, СС-оберфирера Фрица Вита.
Убрзо затим, одржан је конкурс за избор амблема нове дивизије. Победило је решење код којег је на штиту била представљена Зиг руна Хитлерове омладине укрштена са кључем који је био симбол 1. СС дивизије.
До 1. септембра 1943. године, преко 16.000 припадника Хитлерове омладине завршило је шестонедељну основну обуку и пријавило се у новоформирану дивизију. Обука је настављена у Беверлоу у Белгији где је одлучено да се уместо, као оклопно-гренадирска, дивизија формира као оклопна. Већина регрута је била толико млада да су уместо дневног следовања дувана и алкохола добијали слаткише. У октобру 1943. године дивизија је добила своје коначно име и до краја рата је била позната као 12. СС оклопна дивизија "Хитлерјугенд".
мини|десно|250п|Фелдмаршал Фон Рундштет врши смотру јединица 12. СС оклопне дивизије "Хитлерјугенд", јануар 1944. Иако су припадници Хитлерове омладине одрасли задојени нацистичком пропагандом, њихово војно образовање је било минимално. Због тога је одлучено да се официрски и подофицирски положаји доделе искусним ветеранима из 1. СС оклопно-гренадирске дивизије како би овај недостатак био отклоњен. Обука припадника дивизије била је неуобичајена. Свестан чињенице да се дивизија мора у што краћем року оспособити за борбена дејства, њен командант Вит инсистирао је на што реалистичнијој обуци у којој је коришћена бојева муниција, како би се што уверљивије симулирали борбени услови. Овакав начин обуке створио је посебан однос између војника и официра који је био заснован на међусобном поверењу.
У марту 1944. године дивизија је проглашена борбено способном и пребачена је у рејон Руана, северозападно од Париза, где је требало да уђе у састав Оклопне групе Запад, која је чинила немачку оклопну резерву.
Током пролећа 1944. године дивизија је наставила са обуком у рејону Руана, што ће се показати веома корисним у месецима који ће уследити. 27. маја Вит је прославио свој 36 рођендан и његово скорашње унапређење у чин СС-бригадирфирера. Мирна "празнична атмосфера", како ју је описао један од гренадира, ускоро ће бити прекинута.
Почетком јуна 1944. године дивизија је проглашена потпуно способном за обављање борбених операција. Тенковско наоружање дивизије састојало се од 81 тенка Пантер, модел А и Г и 104 тенка Панцер IV, модел Х и Ј. Међу оклопним возилима налазили су се и ловци тенкова Јагпанцер IV/L70, три прототипа противавионског тенка Вирбелвинд, више противавионских топова калибра 20, 27 и 88 -{mm}- као и самоходна артиљериска оруђа Хамел, Веспе и СИГ 33 и стандардна вучна артиљеријска оруђа.
Снага 12. СС оклопне дивизије на дан 7.јуна је износила 17.000 људи, један батаљон са 2.000 војника био је у Арнхему на обуци. Њено одељење наоружано ловцима тенкова, СС панцерјагер абтеилунг 12, није било спремно за акцију и није имало довољно ловаца на тенкове.
Кампања у Нормандији мини|десно|200п|Фриц Вит и Макс Винше у опатији Арден, поред Кана. Француска, јуни 1944. Дана 6. јуна 1944. године савезничке снаге искрцале су се у Нормандији у склопу операције Оверлорд. 12. СС оклопна дивизија "Хитлерјугенд" је заједно са 21. оклопном дивизијом била најближа оклопна јединица. Због инсистирања на Хитлеровом одобрењу за употребу оклопних јединица, ова дивизија је добила наређење за покрет 6. јуна, тек у 14.30. СС-штандартенфирер Курт Мајер добио је наређење да највећом брзином упути своје снаге у област Евресија, 16 km југозападно од Кана. Мајерове моторизоване и оклопне колоне биле су тако систематски тучене из ваздуха од савезничке авијације, да су просечно напредовале једва 7 km на сат. Током тих напада је уништено 20 возила, 80 војника је погинуло или било рањено. Када је претходница дивизије коначно пред крај дана, у 22.00 стигла на своје зборно место у Евреси, њихови резервоари су били готово празни због сталних скретања, споре вожње и честог стајања. Мајер је очекивао да узме гориво из магацина близу Евресија, али када је тамо стигао, нашао је само поцрнелу бурад која се пушила. Савезнички авиони стигли су пре њега.
Борбена група 12. СС оклопне дивизије кретала се те ноћи према селима Сен Контест, Бирон и Оти, три и по километара северозападно од Кана. Та се група састојала од 25.-ог СС оклопно-гренадирског пука [три батаљона] , под командом СС-штандартенфирера Курта Мајера (познатијег под надимком "Оклопни Мајер"), подржана од стране тенкова 12.-ог СС оклопног пука [други батаљон, 90 тенкова Панцер IV], под командом СС-оберштурманфирера Макса Виншеа и артиљерије. Мајер је добио задатак да уништи канадске пешадијске и оклопне јединице које су напредовале ка унуштрањности француског копна. Према Мајеровим речима, његова јединица добила је задатак да "врати малу рибицу у море". Закаснивши због тешкоћа око набавке бензина, Мајерова борбена група још се није била прикупила за напад, кад су у зору 7. јуна наишли британски ловци бомбардери да поремете њихово развијање. Тог јутра Курт Мајер је посматрао с торња опатије Абеј д‘ Арден напредовање канадске 9. бригаде и 27. оклопног пука. Иако је главнина дивизије још била знатно заостала, Мајер је одлучио да нападне и Канађани су доживели жестоко ватрено крштење. До вечери 7. јуна они су потиснути на положаје с којих су кренули тог јутра. Иако су у страховитом нападу нанети значајни губици савезницима, фронт који су држале канадске јединице остао је компактан. Мајер је схватио да је ефекат изненађења праћен брзим наступањем, који је дао изузетне резултате на Источном фронту, неупотребљив у Нормандији и да је темељно извиђање кључ за успех даљих операција у Француској.
Упркос почетном успеху, напад 25.-ог СС пука изгубио је на силини и заустављен је због изостанка подршке од стране осталих елемената дивизије као и због недовољног и лошег извиђања положаја и правца наступања канадских јединица. Чета Хајлендера из пука Северна Нова Шкотска, која је прегажена код Отија, омогућила је преосталим четама да успоставе одбрамбене положаје и зауставе немачко напредовање. У првим минутима напада Шербрук Фјузирс су изгубили преко 25 тенкова Шерман. 12. СС оклопни пук успео је да потисне канадске јединице скоро 3,2 km, али су преостали делови Хајлендера из пука Северна Нова Шкотска, успели да, без артиљеријске и оклопне подршке, зауставе даље напредовање 25.-ог СС пука и успоставе чврсту одбрану.
Према сведочењима канадских заробљеника који су преживели напад, припадници 12. СС оклопне дивизије, исфрустрирани својим почетним неуспехом, устрелили су и на смрт премлатили више канадских заробљеника, а неки су чак прегажени камионима током пребацивања у позадину. Губици пукова Северна Нова Шкотска и Шебрук Фјузирса, износили су више од 500 погинулих, рањених и заробњених, 28 тенкова је уништено или оштећено. Мајер је изгубио око 300 војника и 9 тенкова.
У току дана, Мајер је успоставио своје командно место у опатији Арден, са чијег торња је имао одличан преглед терена. Предвече 7. јуна, у склопу планирања даљих акција дивизије, 7 Канађана је испитано, а затим и погубљено у просторијама опатије. После рата је установљено да је око 100 канадских војника, из различитих пукова, који су се предали 12. СС оклопној дивизији, погубљено. Мајеров пук био је распоређен у рејону села Оти и Бурон, са задатком да штити Карпике аеродром. На овим положајима остаће све до 8. јула када су након крвавих борби са канадском Хајлендерском лаком пешадијом били принуђени да се повуку. Када је остатак Хитлерјугенд дивизије стигао у Кан, велики недостатак горива имао је за последицу, да дивизија није могла да буде убачена у борбу у пуној снази. Све што је Обергрупенфирер Сеп Дитрих [командант 1.-ог СС оклопног корпуса] могао да учини рано ујутро 8.-ог јуна, било је да пошаље Мајера, са свежим појачањима у тенковима и пешадији, у напад на Канађане који су се укопали са обе стране друма Кан-Баје, код Пито-ан-Бесена и Бретевил л‘ Оргејеза.
На поприште је 8. јуна стигао 26. СС оклопно-гренадирски пук под командом СС-оберштурмбанфирера Вилхелма Монкеа. Мајеров напад одбацио је део канадских снага, али је 7. канадска бригада успела да освоји групу села која се налазила у дубини од око 3 km у немачким положајима. 26. СС пук је запосео почетне положаје за напад, 1. батаљон је добио задатак да нападне у правцу Нури-ен-Бесана, не би ли направио брешу на споју између канадских и британских јединица. Као и приликом првог напада, немачке јединице нису извршиле скоро никакво извиђање противничких положаја због чега ће млади припадници дивизије, током напада, доћи под жесток ватрени удар са добро утврђених одбрамбених положаја. У напад је 1. батаљон кренуо без подршке тенкова. 2. батаљон је кренуо у напад са јаком артиљериском подршком у правцу Пито-ан-Бесена, и тако је започела жестока и крвава битка. Краљевски Винипешки стрелци нашли су се у Питоу под тешком ватром, и ускоро су угледали СС гренадире како се крећу кроз високо жито јужно од села. 2. батаљон је оштро напао, и после битке која је трајала цео дан по кућама и воћњацима, Канађани су били одбачени. Гренадири су у вештој акцији успели да окруже три чете Краљевских Винипешких стрелаца. Канађани су покушали да се извуку, али је већина војника погинула или била заробљена. Пошто је заузет Пито, 3. батаљон [25.-ог СС оклопно-гренадирског пука] уз подршку тенкова Пантер [1. батаљон 12.-ог СС оклопног пука], је кренуо у напад на Бретвил л‘ Оргејез.
Мајеров напад имао је мали почетни успех. Појединачне чете 12. СС оклопне дивизије, нападале су без икакве координације, фанатично јуришајући на канадске положаје, због чега су почетни немачки губици били изузетно велики. Мајер, у његовом познатом стилу, у напад је ишао на мотору и својим примером инспирисао људство. На канадском левом крилу, 1. батаљон је неустрашивом акцијом успео да избаци канадске Винипешке стрелце из Нурија али је напад застао када овај успех није благовремено искоришћен. Тенкови Пантер су прешли положаје Винипешких стрелаца и ушли Бретвил, али су ови задражали терен и одржавали тако упорну ватру, да су спречили СС гренадире да прођу кроз канадске положаје да би потпомогли тенкове. Један Пантер је стигао до батаљонског Главног стана Винипешких стрелаца, пре него што је био уништен. Када је још пет тенкова било погођено, Мајер је повукао своју групу. Немачки губици су износили 155 мртвих, рањених и несталих.