Капиџићa кућа је кућа у којој је рођена пјесникиња Насиха Капиџић-Хаџић, а коју је одлуком Комисије за за очување националних споменика 2006. године проглашена националним спомеником.

Локација Капиџића кућа се налази у бањалучком насељу Обилићево (раније Мејдан). Са западне стране парцела је ограничена ријеком Врбас, а са источне Улицом војводе Пере Креце (раније Ул. Нурије Поздерца). Објекат је удаљен од ријеке око 70 метара. Преко пута, са источне стране објекта, налазе се градски харем и реконструисана Ступничка (Салихија) џамија.

Историја Кућа је изграђена крајем XVIII или почетком XIX вијека,што се може закључити према сачуваној диспозицији објекта, али и према начину зидања и врсти градње. Објекат је видљив и на геодетској карти Бање Луке, коју је урадила Аустроугарска геодетска управа 1882. године. Први власник куће био је Мухамед-бег Куленовић, који је 1920. године продао кућу ефендији Алији Капиџићу, вишем војном имаму (табор имаму) у војсци Краљевине Југославије. Али-ефендија Капиџић био је и међу првим потписницима Резолуције бањалучких муслимана, која је била усмјерена против прогона Срба и Јевреја од стране власти НДХ.Капиџићи су кућу обновили након куповине прије усељења.

Опис добра Објекат Капиџића куће, по типологији припада спратној кући са препустом. Према тлоцртној концепцији, објекат има сложену асиметричну основу са централним ходником, која карактерише градску стамбену архитектуру сјеверне Босне из XIX вијека и била је одраз вишег друштвеног и економског стандарда власника. Као и код осталих кућа овога типа, и овдје су спратна и дио приземне етаже урађени од лаких материјала, а приземље, које је у непосредном контакту са тереном, урађено је од чврстог грађевинског материјала, односно ломљеног камена са кречним малтером као везивним средством. Велики број правоугаоних прозорских отвора обогаћује његове фасаде. Објекат је позиционисан на равном терену, на удаљености од 70 метара од ријеке. Са источне стране се налази улица од које је објекат одвојен високим каменим зидом. Кроз главну капију се улази у двориште у ком су били смјештени помоћни објекти. Из дворишта се улазило у башту у којој су се налазили воћњак, цвијетњак и виноград, као и врата која су водила на ријеку. Објекат је највећим дијелом грађен ћерпичем, осим дијела који се налази у непосредном контакту са тереном и који је урађен од кречњака. Спратна конструкција је састављена од дрвеног скелета састављеног од низа дрвених стубова, греда и косника са испуном од ћерпича. Конструкцију тавана сачињавају дрвене греде на које је покована трстика и набачен кречни малтер. Укупна висина објекта износи приближно 10 метара. Кућа је покривена дрвеним четворострешним кровом са ужлијебљеним цријепом као кровним покривачем. Сви сусједни објекти који припадају овом типу су покривени бибер-цријепом, па је велика вјероватноћа да је то случај и са овим објектом, или је била покривена шиндром. Приземна етажа има спољне димензије 10,20х11,30 м. У приземном дијелу куће се налази укупно 7 просторија. Централну позицију у објекту заузима ходник, ширине око 2,60 метара. Из ходника се улази у двије собе смјештене на западу, које имају димензије 3,30x3,50 и 4x3,70 метара, и кухињу и оставу које су смјештене на истоку. Магаза се налази на сјеверној страни објекта. Магаза је првенствено намијењена за остављање алатки и дрва пошто се у њу улази директно из баште. Уз магазу се налази мања остава. Висина просторија приземља износи 2,60 метара. Из ходника се, дрвеним унутрашњим степеницама долази на спратну етажу на којој се налазе дневна и примаћа соба, кухиња, трпезарија те спаваће собе са бањицама чији остаци нису сачувани. Висина просторија на спрату износи 2,50 метара. Све просторије су попођене дрвеним даскама, дебљине 42 мм, које су поковане по дрвеној потконструкцији сачињеној од низа греда и гредица. Комисија за очување националних утврдила је да је стање објекта лоше, а по одлуци комисије дозвољени су искључиво конзерваторско-рестаураторски радови, укључујући и оне чији је циљ презентација споменика, уз одобрење надлежног министарства за просторно уређење у Републици Српској и уз стручно надзирање надлежне службе заштите насљеђа на нивоу Републике Српске.

Везени мост Пјесме и приче Насихе Капиџић-Хаџић су објављене у више избора, заступљене у читанкама, у школској лектири и превођене на друге језике. Заступљене су и у неким страним антологијама. Њене драмске игре за дјецу су извођене на радију и у позоришту ("Сан о ливадици", "Лонципунум чудан град" и друге). Добитница је више награда и признања, међу којима су: Двадесетседмојулска награда, Шестоаприлска награда града Сарајева, Награда ”Веселин Маслеша” Града Бање Луке и двије годишње награде издавачке куће ”Свјетлост”. Рат ју је затекао у Сарајеву, гдје је и умрла у септембру 1995. године. Када су 2003. године Насихини брат и сестра поставили спомен плочу на кућу, одржана је и пјесничка манифестација "Везени мост" која је наредних година постала традиција. Сваке године, у оквиру манифестације "Сусрети Бањалучана - Везени мост", пјесничко вече одржава се у дворишту Насихине куће на којем се додјељује Књижевна награда „Насиха Капиџић Хаџић – Везени Мост“ за ауторски опус у поезији за дјецу. Манифестацију подржавају Културни центар Бански двор у којем се одржавају неки од догађаја манифестације, као и Град Бања Лука као генерални покровитељ.

Референце

Категорија:Зграде и куће у Републици Српској Категорија:Знаменитости Бање Луке Категорија:Грађевине у Бањој Луци Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине