мини|Олимпијски пламен у Торину 2006. Олимпијски пламен је једно од најпознатијих олимпијских знамења. Симбол вечне ватре, односно пламена, потиче из Грчке митологије у којој је позната прича о Прометеју који је украо ватру богу Зевсу, па је затим поклонио људима. Тај мотив су Грци искористили па су за време древних Олимпијских игара увек одржавали вечну ватру. мини|лево|250п|Паљење олимпијског пламена на играма у Берлину 1936. мини|200п|Маратонски торањ у Амстердаму на којем је први пут горео олимпијски пламен током модерних игара (1928) На модерним олимпијским играма пламен је први пут горео на Олимпијским играма у Амстердаму, 1928. Пламен је горео током целих Игара, али је упаљен и угашен без икакве церемоније. Од Олимпијских игара у Берлину, 1936. године. Олимпијски пламен се олимпијском бакљом штафетним трчањем носи до града домаћина Игара.

Идеју за бакљу је дао професор из Берлина Карл Дим, а МОК ју је представио представник НОК Немачке Теодор Леванд, што је одмах прихваћено. Прва олимпијска бакља која је ношена од Олимпије до Белина 1936, направљена је као копија античке бакље по цртежу једне керамичке посуде. Дизајнер је био Карл Дим.

Прва олимпијска бакља била је тешка 460 грама и висока 27 цм, а пламен је обезбеђивало магнезијумско пуњење. Те године бакља је прешла за 8 дана пут од Олимпије до Берлина од 3.422 километра а носило ју је 3.422 тркача. На свом путу прошла је и кроз Београд.

Паљење и одржавање Олимпијског пламена Данас је уобичајен поступак да се пламен упали у Грчкој у Олимпији уз помоћ сунчеве светлости уз помоћ конкавног огледала, према древним обичајима. Паљење обављају жене обучене у одећу античких свештеница бога Зевса. Затим тако настали пламен, као Олимпијску бакљу штафетно носе хиљаде тркача, преко свих континената, до града у којем ће се одржавати Олимпијске игре и на крају, до истакнутог места на Олимпијском стадиону на којем ће пламен, пламтети све време одржавања игара.

Поступак преношења бакље из Грчке до места одржавања Игара, зависно од удаљености, не преноси се увек трчећи, јер је наравно то немогуће, када се ради о другом континенту. Ипак покушава се да бакља већи део пута пређе на тај начин. Бити носилац Олимпијске бакље је посебна част, коју добијају заслужни спортисти из земље кроз коју бакља пролази на свом путу. Завршни део је доношење бакље на стадион приликом свечаности отварања Игара, где се пламеном из бакље упали ватру на истакнутом горионику на стадиону, који је обично великих димензија да пламен буде видљив из сваког дела стадиона.

Палиоци Олимпијског пламена

Посебна се част указује особи која приликом отварања Игара донесену бакљу преузима као последњи носилац, те пламеном из бакље упали ватру на самом стадиону, симболизујући тако почетак Игара. Иако је пламен упаљен много раније и донесен бакљом, тај последњи носилац се назива палилац Олимпијског пламена. Ту личност бира земља домаћин, а уобичајено је да то буду заслужни спортисти и то најчешће они који се више активно не такмиче. Понекад домаћин одабере да то буде и нека личност која није директно везана за врхунски спорт. Тако је (на пример) на Олимпијским играма у Монтреалу 1976. одлучено да ватру упале заједно двоје младих спортиста, и то младић из француског говорног подручја Канаде и девојка из енглеског говорног подручја, чиме је симболизовано заједништво та два дела земље домаћина.

Бити палилац Олимпијског пламена је част која се догађа једном у животу и једна је од највећих почасти у свету спорта.

Списак палиоца Олимпијског пламена

+Палиоци олимпијског пламена Летње олимпијске игре Зимске олимпијске игре Година Град домаћин Палилац Спорт Година Град домаћин Палилац Спорт 1936. Берлин Фриц Сцилген атлетика 1948. Лондон Џон Марк атлетика 1952 Хелсинки Паво Нурми атлетика 1952. Осло Еигил Нансен унук поларног истраживача Фритјофа Нансена1956. МелбурнСтокхолм Роналд КларкХанс Викне атлетика 1956. Кортина Дампецо Гвидо Кароли брзо клизање1960. Рим Ђанкарло Перис атлетика 1960. Скво Вели Кен Хенри брзо клизање1964. Токио Јошинори Сакаи атлетика 1960. Инзбрук Јозеф Рајдер алпско скијање 1968. Мексико Норма Енрикета Базилио де Сотело атлетика 1968. Гренобл Ален Калма уметничко клизање1972. Минхен Гинтер Цан атлетика 1972. Сапоро Хидеки Такада брзо клизање1976. Монтреал Сандра ХендерсонСтив Префонтејн гимнастикаатлетика 1976. Инзбрук Кристл ХасЈозеф Фајстмантл алпско скијањесанкање1980. Москва Сергеј Белов кошарка 1980. Лејк Плесид Чарлс Кер психолог на Универзитету у Аризони1984. Лос Анђелес Рафер Џонсон атлетика 1984. Сарајево Санда Дубравчић уметничко клизање1988. Сеул Сон Ке-чунг атлетика 1988. Калгари Робин Пери уметничко клизање1992. Барселона Антонио Реболо стреличарство 1992. Албервил Мишел Платини Франсоа-Сирил Гранж фудбал1994. 1994. Лилехамер Хакон Магнус норвешки принц1996. Атланта Мухамед Али бокс 1998. 1998. Нагано Мидори Ито уметничко клизање2000. Сиднеј Кети Фримен атлетика 2002. 2002. Солт Лејк Сити хокејашки тим САД хокеј на леду2004. Атина Николаос Какламанакис једрење 2006. 2006. Торино Стефанија Белмондо скијашко трчање2008 Пекинг Ли Нинг гимнастика 2010. Ванкувер Катриона Лемеј ДоанСтив НешНенси ГринВејн Грецки брзо клизањекошаркаалпско скијањехокеј на леду2012.ЛондонДизајр ХенриКејти КиркЕјдан РејнолдсАдел ТрејсиКолам ЕрлајЏордан ДакитКамерон МекРичиатлетикаједрењевеслање.2014.СочиИрина РоднинаВладислав Третјакуметничко клизањехокеј на леду2016.Рио де ЖанеироВандерлеи де ЛимаЏорџ Гомесатлетика2018.ПјонгчангЈуна Кимуметничко клизање2020.ТокиоНаоми ОсакаАјака Такашитенисбадминтон2022.ПекингДинигир ЈиламуђангЏао Ђавенскијање2024.Паризнепознатонепознато

Види још Documento do COI com a história da chama Olímpica (PDF com 1-{MB}-)

Категорија:Олимпијски симболи